Представљена књига “Ратни злочин на Казанима – Пресуде”

Удружење за друштвена истраживања и комуникације /УДИК/ представило је данас у Сарајеву публикацију “Ратни злочин на Казанима – Пресуде”, која је објављена као друга књига едиције “Ратни злочини – транскрипти пресуда судова у БиХ”.

Предсједник УДИК-а Едвин Канка Ћудић рекао је да је циљ овог документовања предочавање пресуда судова за ратне злочине у БиХ, али и спречавања могућности манипулације пресуђеним чињеницама у вези са осуђеним за ратне злочине.

Он је нагласио да је ово уједно и покушај изградње праведнијег мира и стварање могућности за изградњу споменика жртвама на Казанима, да би се показао, како каже, исти начин опхођења према свим жртвама у Сарајеву.

На локацији Казана на Tребевићу убијени су бројни српски цивили, већином грађани Сарајева. Из јаме на Казанима након рата извађени су посмртни остаци 29 људи, а број убијених званично никада није утврђен.

Припадници такозване Армије БиХ су од 1991. до 1993. године, приликом рација, хватали Србе на сарајевским улицама и у становима и одводили их на копање ровова на Tребевић, гдје су убијани и бацани у јаму Казани.

За злочине на Казанима од 1994. године осуђено је 14 припадника такозване Армије БиХ на казне затвора од 10 мјесеци до шест година, а многи сматрају да су неке убице још на слободи.

Према подацима Савеза логораша Републике Српске, у Сарајеву је током рата страдало око 10.000 Срба.

Бошњачки политички врх је 26. октобра 1993. године наредио хапшење команданта 10. брдске бригаде такозване Армије БиХ Мушана Топаловића Цаце, чији војници су убијали сарајевске Србе у јами Казани на Требевићу.

Приликом покушаја хапшења Топаловића погинуло је девет војника и полицајаца такзоване Армије БиХ. Топаловић је ухапшен и убијен дан касније, када је покушао да побјегне.

Пред Кантоналним судом у Сарајеву у току је четврти пут обновљено суђење Самиру Бејтићу, оптуженом за злочин против цивилног становништва и убиства на локалитету Казани 1992. и 1993. године.

Кантонално тужилаштво у Сарајеву терети Бејтића, некадашњег припадника Десете брдске бригаде такозване Армије БиХ да је 25. децембра 1992. године незаконито мобилисаног цивила Зорана Вучуревића одвео испред линије раздвајања коју су држале снаге Армије БиХ и убио га испаливши у њега два хица из пиштоља, а након тога тијело полио разређивачем ради уклањања трагова злочина.

Ова тачка Бејтића терети за ратни злочин, а оптужница га по још три тачке терети за кривична дјела убиства.

Врховни суд Федерације БиХ је 2015. године укинуо посљедњу пресуду Кантоналног суда у Сарајеву којом је Самир Бејтић ослобођен оптужби за злочине почињене на Казанима код Сарајева, а предмет је поново враћен на суђење Кантоналном суду.

Кантонални суд у Сарајеву ослободио је и у децембру 2011. Бејтића оптужби, док је 2006. био осуђен на 14 и по година затвора.

Бејтић је прије 14 година ухапшен у Њемачкој, одакле је изручен БиХ.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Сарајевска најпознатија јавна тајна: Цацо, Казани и злочини …

САРАЈЕВО ДА СЕ СУОЧИ СА ЗЛОЧИНОМ НА KАЗАНИМА …

Подаци о страдалима говоре да се радило о грађанском рату …