ПРЕДСЕДНИКУ ХРВАТСКЕ САМО ПУТ МРЖЊЕ СВЕГА ШТО ЈЕ СРПСКО – ПРАВИ ЈЕ ПРЕДИЗБОРНИ ПУТ

Ових jе дана Иво Јосиповић, актуелни председник Хрватске, сва своjа државничка умећа посветио настављању дела своjих претходних хрватских поглавника – Анте Павелића, Владимира Бакарића, Фрање Туђмана и Стjепана Месића – распиривању мржње према Србима и Србиjи.

 Истина, никад он то ниjе ни престаjао да ради – познато jе да jе он и писац тужбе Хрватске против Србиjе пред Међународним судом правде у Хагу. Јер постоjано се он држи оне познате да „нема одмора док траjе обнова“. А та “обнова” мржње свега што jе српско (и православно, пре свега) траjе вековима. Председнику Јосиповићу jе било шта, ма и наjбезазлениjи повод увек био довољан да оплете по Србиjи. И да у исто време ретуширањем и стариjе и новиjе историjе, без стида и срама, фашистичку Хрватску преводи у антифашистичку. И да се у исто време представља као приjатељ Срба и Србиjе (читаj: посебно приjатељ Бориса Тадића, бившег “србиjанског” председника, како се у Хрватскоj говоре и пишу речи српско, српски, српског…). И да у исто време прича о добросуседским односима и помирењу у региону. А коjе, ето он (и они, Хрвати) хоће и за њега се боре. Само што Срби и Србиjа то коче и раде све супротно томе.
Иви Јосиповићу jе недавно пуштање Воjислава Шешеља из Хага дошло као кец на десетку. У ситуациjи у коjоj се Хрватска данас налази – огромна презадуженост, незапосленост (аутобуси пуни жена из Хрватске коjе одлазе у Италиjу да брину о немоћним, старим и болесним Италиjанкама и Италиjанима), корупциjа и пљачка на све стране, нема шта ни коме да се извози (ко ће у Немачкоj и Францускоj, на пример, да купуjе трећеразредну хрватску бофл робу!), благостање и „лези лебе да те jедем“ коjе ће донети улазак у Европску униjу остао jе само санак пусти, фашизам и у оквиру њега његов никад угасли хрватски усташизам цветаjу у Вуковару, Загребу, Глини, Сплиту… А избори су на прагу: Иво Јосиповић jе кандидат за председника. Па хаjде да нападамо Србиjу, да jоj претимо, да jе условљавамо на путу ка Бриселу управо због Шешеља. То jе у Хрватскоj наjделотворниjи лек да се барем привремено ублаже и забораве тешки унутрашњи болови.
Расписао се председник Хрватске одговорнима у Хаг, Брисел, Стразбур, Њуjорк… Његови европски посланици захтеваjу резолуциjу о Шешељевим иступима, као и да се “србиjанске” власти “очитуjу” поводом тих иступа. Јер ако Хашком трибуналу ниjе успело да у коло пуштања Шешеља уплету Шешељеве некад наjближе сараднике, Хрватима ће то, можда, успети. Тако се они надаjу. Па хаjде да бар неку резолуциjу… Јосиповић ће да се обрати и на скором заседању Савета безбедности Уjедињених нациjа а поводом Шешеља. Јер Шешељево пуштање jе претња, његово обраћање своjим симпатизерима jе ратнохушкачко, оно се изругуjе жртвама, оно не води ка помирењу, пише Јосиповић. И да се сложимо да све то jесте тако, да су претње од Шешељевих речи баш такве како се оне представљаjу у Хрватскоj, мора се ипак напоменути да хрватски председник и сви у Хрватскоj коjи се баве Шешељем заборављаjу, намерно, наравно, да Шешељева Српска радикална странка ниjе прошла ни цензус за улазак у Народну скупштину Србиjе. А Шешеља из Хага нису ни пустиле српске власти. Оне му нису ни одређивале шта сме а шта не сме. Али шта то вреди – председник Јосиповић све то добро зна. И он и сви одговорни и неодговорни широм Хрватске. Јер кад jе ударање по Србима, Србиjи и свему што jе српско у питању, у Хрватскоj су сви као jедан! Нема га маjци да у тоj хорскоj мржњи било ко изостане.
Дакле, своj глас jе дигао човек коjи слави дане наjвећег и наjстрашниjег етничког чишћења у Европи након Другог светског рата. Своj глас против Шешеља и Србиjе дигао jе човек коjи слави ослобађаjућу пресуду генералима за коjе jе доказано да су одговорни за страшне злочине над Србима и коjи, као правник, зна како jе донета одлука о ослобађању. Своj глас jе дигао председник државе у коjоj су Срби као национална мањина потпуно обесправљени, коjима се разбиjаjу табле писане ћирилицом. Своj глас jе дигао председник државе коjа jе истерала 500.000 своjих грађана друге националности а да на путу ка Европскоj униjи ниjе морала да предузме било шта у вези њиховог повратка, у вези њихове отете и уништене имовине, у вези око 50.000 станарских права и опљачкане имовине из тих станова, у вези несталих Срба и откривања масовних гробница. Своj глас jе дигао председник државе коjа jе и коjа jош увек од процесуирања стравичних злочина над Србима почињених од стране хрватских паравоjних зликоваца и касниjе Хрватске воjске, почињених у Госпићу, у сплитскоj Лори, у Пакрачкоj пољани, на Загребачком велесаjму, у загребачком Керестинцу, у Сиску, Осиjеку, Карловцу… правила и прави правну спрдачину, уз свесрду подршку своjих западних моћника. И тако даље.
То jе онаj слаткоречиви председник коjи jе са говорнице Народне скупштине Србиjе српским посланицима увиjао у обланде “међусуседске” односе Србиjе и Хрватске као нешто што jе напредовало, а коjе би требало jош брже да напредуjе. Па ће се Хрватска као новопримљена чланица Европске униjе залагати… неће стаjати на путу… и тако даље и томе слично.
Наравно да свако ко се бар донекле разуме у политику зна да jе његов говор у Скупштини Србиjе наређен одозго. И свако ко се бар донекле разуме у политику зна да такве наредбе да се и Томиславу Николићу омогући обраћање у Хрватском сабору никад неће бити. Као што свако ко се бар мало разуме у политику зна да Хрватска ниjе било чиме заслужила приjем у Европску униjу. Шта jе то она испунила па да jе приме? Осим хрпе често и безвезних закона коjе у Великоj Британиjи нико не усваjа, док се народу Шпаниjе, Италиjе, Француске… од њих диже коса на глави. Али, Хрватска jе примљена. Наредбом одозго. Као што су и Бугарска, Румуниjа…
У свакоj преизборноj кампањи у Хрватскоj наjjачи су адути кад се кандидати и њихове партиjе, странке, коалициjе острве на Србе и Србиjу.
Ко то боље и успешниjе изводи – шансе на победу рапидно му расту.
А Иви Јосиповићу, председнику Хрватске, то заиста у новиjе време иде од руке. Јер заснивати своjу предизборну кампању, а уз подршку западних савезника, на готово заборављеном политичару, чиjу реторику мало ко у Србиjи уопште и подржава, и тешко болесном човеку коjи jе 12 година држан у хашком притвору, Јосиповићу би као човеку, а поготово као правнику требало да говори нешто. Очигледно jе да то њему не значи ништа. Осим трасираног пута мржње из учења Анте Старчевића – заиста друго ништа.
А кад jе реч, у контексту Шешељевих говора, о непоштовању жртава, нико нормалан то не одобрава. С тим да би и председник Јосиповић, и сви његови у Хрватскоj, и сви његови у Европи и у свету требало да искажу бар малко поштовања и према српским жртвама. Бар толико су од тог малког и српске жртве заслужиле. Уз свако поштовање и хрватским жртвама, наравно.
Иако jе све то скупа нема благе везе с правом намером везаном за дешавања са Воjиславом Шешељом. Јер иза свега се криjе нешто сасвим друго. А о томе сви ћуте. Осим што и председник Јосиповић такође прича о нечему сасвим другом. О нечему у чему jе нешто што jе изокренуто поjело истину. А и он веома добро, више сам него уверен, зна шта jе истина.

Аутор: Стеван Лазић

Извор: Intermagazin

Везане виjести:

Јосиповић: Шешељ дух из боце – Jadovno 1941.

Воjвода Шешељ тресе Хрватску

Спрема ли се Србима у Вуковару “Кристална ноћ“? – Jadovno 1941.