Правосуђе пада на испиту: Хрватска отимачина уз помоћ наших судија

Нејасне пресуде привредног апелационог суда у Београду збуњују јавност

Србија је једна од ретких земаља у којима не само што различити судови доносе различите пресуде у истоврсним случајевима, него то чине и два већа у истом суду. Привредни апелациони суд у Београду одбио је жалбу Југобанке а. д. у стечају, којом је тражила да не призна одлуку првостепеног суда о принудној наплати судских трошкова за спор изгубљен у Хрватској. Недавно је исти суд, само друго веће, донео потпуно супротну одлуку у случају „Младост туриста“.

И „Младост турист“ и Југобанка, баш као и све остале српске фирме, банке и општине које су тражиле повраћај имовине која им је конфискована деведесетих, изгубиле су спор, а Југобанка је сада остала и без 3.100 евра. Толико су, наиме, износили судски трошкови за само један у низу изгубљених спорова које је ова банка водила у Хрватској.

Привредни апелациони суд је у образложењу пресуде констатовао да не постоје формални разлози за непризнање хрватске пресуде, и да Југобанка није доказала да је таква одлука супротна Уставу и јавном поретку Србије. Исти суд је недавно, одлучујући да се у случају „Младост туриста“ не могу признати трошкови од 82.000 евра за изгубљени судски поступак у Макарској, у образложењу навео да би то било у супротности са нашим правним поретком, јер не постоји узајамност између Србије и Хрватске када је реч о споровима у вези са имовином.

У чему је разлика између „Младост туриста“ и Југобанке у очима српског правосуђа, остало је нејасно, али проблем настаје у свим следећим предметима – како ће привредни суд пресуђивати када дођу на наплату остали изгубљени спорови за српску имовину у Хрватској? Уколико одлуке буду налик овој у предмету Југобанке, наше судство ће легализовати хрватску отимачину српске имовине и уз то још дозволити и плаћање милионских трошкова Хрватима.

– У Хрватској се води око 170 поступака за повраћај српске конфисковане имовине, и сви захтеви листом су одбијени. У правном поретку Србије, значајан број одлука на други начин третира ово питање и досуђује враћање имовине резидентима Хрватске или обавезу исплате обештећења. Из тога се може закључити да су стране судске одлуке чије се признање тражи супротне нашем јавном поретку, јер нема узајамности – каже адвокат Иван Симић.

Мада, како каже, износ који је скинут са рачуна Југобанке није велик, оваква неуједначеност у поступању суда не само да није добра за правни поредак Србије, већ додатно обесхрабрује и отежава положај нашим тражиоцима правне заштите у Хрватској.

– Мора се имати у виду конзистентност у поступању хрватских судова, не само у погледу поступака за повраћај конфисковане имовине, већ и других, као што су, на пример, они који се односе на стару девизну штедњу и могућност вођења посебних поступака на ту тему у Хрватској. Поставља се питање зашто наши судови не могу имати уједначен став у погледу овог правног питања – каже Симић.

НОВА ШАНСА ЗА НАШЕ ФИРМЕ

Европски суд за људска права у Стразбуру заузео је лане став да се Споразум о сукцесији не може примењивати директно, без билатералног уговора. Наше судство заузело је претходно супротан став и сходно томе враћало имовину хрватским фирмама. Зато Симић сматра да сада има основа за обнову поступака и да је „лоптица“ у рукама Уставног суда.

Аутор: В. Црњански Спасојевић

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ