Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

Погибија Павла Ђуришића

Датум објаве: субота, 18 априла, 2015
Објављено у Књиге и фељтони
Величина слова: A- A+

Ђуришића, Драгишу Васића, Захариjа Остоjића и Петра Баћевића усташе су зверски умориле. Секула Дрљевић jе четнике предао злогласном усташком попу Филиповићу

Четници Павла Ђуришића прелазе преко реке Босне

Четници Павла Ђуришића прелазе преко реке Босне


ГОСТОПРИМСТВО усташа и Дрљевића биће ускоро скупо наплаћено. Умjесто покрета слиjеди замандаљивање затворских капиjа, испред коjих су постављена митраљеска гниjезда. Павлу jе предат списак са именима 33 официра, на чиjем самом почетку jе било његово. Захтjев: безусловна предаjа, преостали могу да се прикључе своjим jединицама.

Ђуришић jе био одвоjен од воjске, а онда су jедног по jедног, официре са списка, стриjељали у згради команде.

– Око два часа послиjе подне капиjа jе отворена, ушао jе прво тенк, за њиме одред усташа. Наредили су обезглављеноj воjсци да положи оружjе, одвоjили официре од бораца. Ту сам посљедњи пут видио Драгишу Васића, Захариjа – чика Бранка Остоjића, Петра Баћевића, Ивана Ружића, Машана Аџића, Бећира Томовића, Мана Вековића… Плакао сам, били смо беспомоћни, остало jе у сjећању Предрага Цемовића.

Цемовић ће се ускоро наћи у Павловоj ћелиjи – биће то њихов посљедњи сусрет, коjи он овако описуjе:

– Остао сам сат, два, можда и више. Павле ми jе непрестано причао, углавном о фамилиjарним стварима. Рачунао jе да нас млађе неће побити, савjетуjући ми да бjежим према Словениjи и да то пренесем осталима. Док смо разговарали вадио jе ствари из џепова и трпао у моjе. Ту су биле неке његове забиљешке, слике, новац, сат… а онда jе разговор прекинуо усташки официр.

Формиран jе приjеки суд, чиjи jе предсjедник био Бошко Аграм, а чланови Душан Павловић и Вукосав Дрљевић. Пресуде су послиjе кратког испитивања биле: натраг у затвор.

– Поред наше ћелиjе проведоше Павла, а одмах за њим повећу групу око сто педесет људи. Послиjе отворише и нашу ћелиjу и поведоше нас ка Сави. Кроз jутарњу маглу успио сам да назрем да нас воде ка некаквоj лађи. Улазили смо преко неке рампе jедан по jедан… Међу “црногорским” борцима видио сам приличан броj наших омладинаца, држали су пушке на готовс, а очи им пуне суза. Онда jе пала команда да се вратимо у логор. Већ jе био увелико 25. април, када смо изашли на друм Београд – Загреб – записао jе Предраг Цемовић у Гласнику СИКД “Његош” 7. jуна 1961. године.

По његовом сjећању, Ђуришић, његови команданти и борци одведени су лађом у Јасеновац и о њиховоj ликвидациjи има више верзиjа. По jедноj, коjа се сматра наjтачниjом, циjела група jе предата, по одобрењу Секуле Дрљевића, злогласном усташком попу Филиповићу. По тоj верзиjи, Ђуришића, Васића, Остоjића и Баћевића усташе су звjерски умориле. Павла су, по тоj причи, живога запалили.

О погибиjи Павла Ђуришића понешто су забиљежили и други, они коjи нису били у његовим редовима и коjима он ниjе био надређен.

– У травњу (април) 1945. добио сам наређење од Џала да ликвидирам групу Црногораца – истиче у књизи “Концентрациони логор Јасеновац” Љубо Милош, jедна од водећих личности усташког покрета. – Односно да организуjем њихову ликвидациjу, то jест да их доведем до мjеста ликвидациjе и предам Пичилиjу коjи jе са своjом групом вршио ликвидациjу логора. Ја сам га замолио да ме тога ослободи jер сам међу Црногорцима познавао неке студенте, те jе на мjесту мене таj посао извршио сатник Прпић… За ово вриjеме док сам боравио у Јасеновцу, по налогу пуковника Џала ликвидирана jе jедна група црногорских четника – официра на челу са воjводом Павлом Ђуришићем.

О начину на коjи jе уморен Ђуришић говори jедан странац, Херман Ноjбахер, специjални Хитлеров изасланик за Балкан. Он у свом раду “Специjални задатак за Балкан” (Београд, 2004) наводи да jе Павле Ђуришић склопио уговор с усташким трупама Анте Павелића да би са своjим jединицама могао да прође кроз Хрватску и Истру, гдjе су се већ налазиле и друге четничке jединице, као и љотићевци. Усташе, за коjе су до посљедњег тренутка главни неприjатељи остали православни Срби, нису испоштовале договор, поставили су му засjеду и побили дио његовог одреда. Сви четнички официри били су ухваћени и побиjени. Павле Ђуришић био jе, заjедно с неколико своjих другова, спаљен – наводи Ноjбахер.

ЧОВЕК ИЗ ПРОШЛОГ ВЕКА

Ђуришић jе био прави Црногорац из прошлог виjека, записао jе Херман Ноjбахер о Павлу Ђуришићу. – Политика га ниjе интересовала, а до политичара ниjе много држао. Његово занимање, његов позив био jе: увиjек, и дан и ноћ да буде jунак Црне Горе. Он jе водио крвави герилски рат против партизана. Али и код многих партизана jе, такође, постоjала иста жеља и то упркос њиховоj комунистичкоj идеологиjи. У тоj црногорскоj хероjскоj традициjи, док jе бjеснио окрутни грађански рат, уништени су многи животи.

Но, има и сумњи да jе баш тако било. Станислав Краков у књизи “Генерал Милан Недић” каже: “Ако jе Ђуришић стварно добио њемачко одликовање од стране фирера, жељезни крст, тешко да би га усташе, вjерни Хитлерови послушници, на ломачи спалиле.”

Воjин К. Јаничић, jедан од бораца Павла Ђуришића у своjоj књижици “Два свjедока” поводом загонетке зашто су усташе ликвидирале његовог команданта, истакнуте официре и друге личности, када jе већ постигнут договор о несметаном пролазу четника преко Хрватске на путу за Словениjу, каже да jе то “тешко и деликатно питање”. Он се и сам пита: “Да ли зато што jе погазио уговор са усташама и Дрљевићем, зато што jе сматран четником Драже Михаиловића, као Србин, или зато што jе попалио Санџак?”

Као и у другим приликама, када нема архивске грађе коjа jе добрим диjелом уништена, диjелом jош увиjек недоступна, онда су сазнања и о самом краjу Ђуришићевом у фрагметнима, непотпуна, а сjећања преживjелих су диjелом и субjективна, што такође треба разумjети. Тек извjесно jе да jе Павле Ђуришић настрадао у злогласном Јасеновцу.

Своj живот, у тридесет и петоj години, окончао jе, по своj прилици, у тешким мукама, командант црногорских четника. У сjећању оних коjи су били с њиме у “безнадном строjу наде” био jе храбар, крут, одважан, бистар и веома омиљен командант, нарочито код храбриjих воjника. Ниjе га вољела интелигенциjа, мада су га поштовали. Слиjедио jе пут Драже Михаиловића (и по начину одиjевања црногорски и србиjански четници су били више него слични), све до растанка у Босни.

Павле потиче из братства Ђуришић из села Парци у Љешанскоj нахиjи. Рођен jе у Подгорици, 27. jуна 1909. године. Син Илиjе, учесника у оба балканска и Првом свjетском рату, завршио jе основну школу и четири разреда гимназиjе у Подгорици. Учитељску школу почео jе у Беранама, али jе при краjу друге године прешао у гимназиjу. У jесен 1927. примљен jе у 55. класу Воjне академиjе, коjу jе завршио 1930. и добио чин пjешадиjског потпоручника. Више мjесеци током 1930. и 1931. службуjе у Сараjеву. Од 1934. служи у Беранама. Капетански испит положио jе 1937. Године 1936. вjенчао се у манастиру Ђурђеви ступови са Горицом Бакић. Све до априлског слома 1941. остаjе на положаjу у Плаву, гдjе jе упућен на Велики петак 1939, када су италиjанске трупе окупирале Албаниjу. Дража Михаиловић га jе прогласио jедним од своjих наjхрабриjих и наjспособниjих официра, даjући му звање четничког воjводе. Постављен jе за команданта лимских четника, а 1944. и за главног команданта четнике воjске у Црноj Гори. За заслуге у борби против комуниста, како наводи његов биограф Горан Киковић, краљ Петар Други га из емиграциjе унапређуjе у чин потпуковника и одликуjе Карађорђевом звиjездом с мачевима.

 

Пише: Саво Греговић

 

Сутра: Краj Секулиног царства

 

Извор: НОВОСТИ

 

Везане виjести:

Словеначко крваво пролеће 1945. године I

Словеначко крваво пролеће 1945. године II

Словеначко крваво пролеће 1945. године III

Словеначко крваво пролеће 1945. године IV

Словеначко крваво пролеће 1945. године V

Словеначко крваво пролеће 1945. године VI

Словеначко крваво пролеће 1945. године VII

Словеначко крваво пролеће 1945. године VIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године IX

Словеначко крваво пролеће 1945. године X

Словеначко крваво пролеће 1945. године XI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIX

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXIV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXV




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top