Petar Milatović Ostroški: O vlaškom separatizmu u Srbiji se „hrabro“ ćuti!

Deo Vlaha u Srbiji su drugi Šiptari koji čekaju pogodnu priliku da zariju nož u leđa Srbiji, naročito oni koje predvodi Dimitrije Kračunović, Titov oficir, koji je davno naoružao svoje sledbenike oružjem iz Rumunije (o čemu sam svojevremeno pisao u glasovitom „Glasu Srba“ 1996. godine!), a na razbijanju Srbije radi i takozvani „Forum za kulturu Vlaha“ čije je sedište u Boru i na njegovom čelu je Dragomir Dragić koji je i osnivač te separatističke antisrpske organizacije. Toj separatistčkoj organizaciji pripada doktor Balašević iz Bora, koji umesto da leči ljude u domu zdravlja, on u toku radnog vremena drži političke sastanke u ordinaciji i razrađuje strategiju vlaškog separatizma pod patronatom Rumunije. Takođe imamo i Жorža (koji se do juče prezivao Жuržević) iz Zlota, selo kod Bora. Njih dvojica su dobili 50 hiljada evra od rumunske vlade da bi aktuelizovali separatizam Vlaha u Istočnoj Srbiji. Bivši predsednik opštine Petrovac na Mlavi, Radiša Dragojević, takođe je njihov igrač. Inače, u Boru se gradi i rumunska crkva koja ima političku, a ne versku namenu. Među vlaškim separatistima poznata je i organizacija „Ariadnea filum“ (u prevodu sa rumunskog „Arijadnina nit“) na čijem je čelu vlaški separatista dr Slavoljub Gacović i ta separatistička vlaška organizacija dobija godišnje od Rumunije 70 hiljada evra da bi podrivali ustavni poredak države Srbije.

Svi oni čekaju pogodnu priliku da uskoro zariju nož u leđa Srbiji.

Takozvano „vlaško pitanje“ u Srbiji počinje da se aktuelizuje od početka raspada SFRJ, najpre raspravama o „vlaškom pitanju“, a kasnije i kroz organizacione forme političke, pa čak i vojničke, u čemu je svojevremeno prednjačio Dimitrije Kračunović koji je 1993. godine uvezao iz Rumunije 10 hiljada kalašnjikova i podelio svojim sledbenicima. Svojevremenio je ovaj Titov vojnički kadar doslovno izjavio: „Mi smo Rumuni. Vlasi ne postoje. To je pogrdan naziv za nas. Kao kada Rome nazivate Cigani. A kada već govorimo o Ciganima, da kažem da oni imaju veća prava od nas.“ (Politika, Beograd 23. decembar 2007.)

U Zaječaru je 6. i 7. aprila 2002. godine održan Međunarodni simpozijum o Vlasima – Rumunima na kojem su učešće uzele vlaške organizacije iz Srbije, Rumunije i Bugarske  koje su najozbiljnije istakle vlaški problem, radikalizaciju, etničku mobilizaciju i sukobe u cilju stvaranja nezavisne vlaške države pod patronatom Rumunije i instrumentalizovanog dela Evropske unije! Podsećanja radi, zvanična Rumunija ne priznaje vlašku nacionalnu zajednicu i vlaški jezik, već Vlahe u istočnoj Srbiji smatra Rumunima i na taj način Rumunija, kao članica Evropske Unije, otvoreno ističe svoje teritorijalne pretenzije prema Srbiji preko onih Vlaha i njihovih filijala koje se zalažu za rumunizaciju Vlaha u Srbiji i rumunsko mešetarnje zloupotrebom Vlaha u Srbiji predstavlja flagrantno kršenje svih međunarodnih ugovora, konvencija i Povelje Ujedinjenih nacija, dok, s druge strane, Rumunija sada neodoljivo podseća na Albaniju u vreme zlikovca Broza koja je podsticala šiptarski separatizam na Kosovu i Metohiji, a upravo na to blagonaklono gleda deo instrumentalizovane Evropske unije kojoj je geslo: napasti Srbiju sa svih strana, po svakom osnovu i svim sredstvima…

O svemu ovome u Srbiji se „hrabro“ ćuti! Tako je to kad se neokomunistička ideologija zove – sramna ćutologija!

Izvor: Srpski kulturni klub