Његова светост патриjарх српски Иринеj рекао jе данас да мач рата и даље виси над народима Европе и апеловао да сви мач замиjене српом, да своjу памет употриjебе за просперитет човjечанства и да се човjек врати Богу.
„Када се човек одвоjи од Бога, он престаjе бити човек другом човеку, ниjе му брат него вук“, нагласио jе патриjарх Иринеj на отварању научног скупа „Православни свет и први светски рат“, коjи се одржава на Богословском факултету у Београду.
Патриjарх Иринеj jе оциjенио да Европа и данас, 100 година након почетка Првог свjетског рата коjи jе однио милионе живота, не може да дође себи и нађе пут договора и разговора.
Обраћаjући се учесницима дводневног скупа, патриjарх Иринеj jе рекао да jе ово прилика да људи од историjе и знања jош jедном кажу да „ако jе постоjала држава у Европи коjа те давне 1914. године ниjе жељела рат – то jе била Србиjа, али jе морала да брани своjе“.
„Наш народ jе доживео страшна страдања. О томе би Мачва могла да прича не jедан дан, него данима. Да су страдали људи на боjном пољу то би било разумљиво. Страдали су цивили вешањем на крстове. Ни данас се нисмо опоравили“, подсjетио jе патриjарх Иринеj.
Декан православног Богословског факултета у Београду Предраг Пузовић рекао jе да ће на овом скупу, на коjем ће своjе радове представити 50 историчара, теолога и академика из православних земаља Европе, jош jедном бити покушано да се истином сприjече стални покушаjи ревизиjе историjе и њено неистинито тумачење.
Он jе указао да су током Првог свjетског рата православни народи били изложени покушаjима „духовне прекомпозициjе“, али да су се тада томе, углавном одупрли.
Предсjедник Научног одбора скупа владика бачки Иринеj рекао jе да jе сасвим логично да се теологиjа бави историографиjом, jер jе теологиjа „историjа спасења“.
„Исус Христ нас опомиње да ће његов други долазак обележити ратови. Ми треба да из историjе Великог рата извучемо поуке“, поручио jе владика Иринеj.
Директор Балканолошког института Душан Батаковић, коjи jе одржао прво уводно предавање, указао jе да jе српска инертност довела Србе у позициjу да виjек од почетка првог наjвећег ратног сукоба у историjи човjечанства мораjу да бране своjу невиност.
„Све до 2007. године нисмо имали ниjедну преведену историjу Србиjе на енглески. Имамо велика дjела Екмечића, Живоjиновића, Дедиjера, али њихове преводе нисмо имали“, указао jе Батаковић.
Он jе нагласио да би, с тога, било неопходно да Академиjа наука и умjетности Републике Српске и Српска академиjа наука и умjетности преведу на енглески и друге jезике зборнике радова са научних скупова коjе су поводом Првог свjетског рата уприличили у овоj години, те да их тако учине доступним онима коjи аналитички и обjективно желе да приступе тоj теми.
Везане виjести: