Парастос за погинуле и нестале у акцији хрватске војске „Бљесак“

БЕОГРАД, 28. АПРИЛА – Удружење породица несталих и погинулих из Крајине и Хрватске, са сједиштем у Београду, организоваће парастос за погинуле и нестале у акцији хрватске војске „Бљесак“ у недјељу, 1. маја, у цркви Светог Марка у Београду.

Након парастоса, чији је почетак предвиђен за 11.00 часова, у ташмајданском парку биће положено цвијеће на Спомен-плочу страдалим Србима.

Парастос ће бити служен и у цркви Покрова Пресвете Богородице у Градишци, гдје ће по шеснaести пут са „Моста спаса“ бити спуштени вијенци у ријеку Саву.

Хрватска је, по већ опробаном рецепту, извршила нову агресију на Крајину, односно на западну Славонију 1. и 2. маја 1995. у акцији „Бљесак“, иако је то подручје било од почетка 1992. године под заштитом међународних снага.

У тој акцији протјерано је 15 000 Срба, колико их је у то вријеме живјело у западној Славонији, а убијено је или нестало 283 људи, од чега 57 жена и деветоро дјеце.

„За злочине почињене над Србима у току `Бљеска` на подручју сектора `Запад` још нико није процесуиран ни пред међународним нити пред националним судовима“, наводи се у саопштењу Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске, достављеном Срни.

Послије петнаест година, у току 2010. године извршене су ексхумације посмртних остатака у Окучанима /37/, у Медарима /28/ и Кукуњевцима на подручју Липика /19/.

На овом подручју налази се још неколико сличних гробишта /Врбовљани са 56, Доњи Рајић са 26, и више мањих локација/ са 102 посмртна остатка жртава из времена „Бљеска“, док за 73 жртве српске националности страдале у овој акцији за сада нема података о мјестима укопа.

„Ове ексхумације и идентификације могу се довести у везу са отварањем Поглавља 23 `Правосуђе и темељна људска права`, што представља један од услова за пријем Хрватске у чланство ЕУ“, сматра предсједник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир.

Он каже да до масовнијег повратка није дошло, а десили су се многи инциденти над Србима повратницима, као и на објектима, посебно православним црквама.

„Неки повратници убијени су тако што су им на разним мјестима подметнуте мине или су умрли од посљедица физичког злостављања. Посебно забриљава чињеница да полиција није пронашла нити казнила починиоце тих гнусних недјела“, наглашава Будимир.

Према његовим ријечима, послије изрицања првостепене пресуде хрватским генералима у Хагу за удружени злочиначки подухват с циљем протјеривања српског становништва из Хрватске и отимања њихове имовине, избјегли и прогнани Срби доживјели су сатисфакцију, али с правом очекују и компензацију својих имовинских, људских и политичких права.

Извор: