Парастос за 158 Срба, од којих је 49 убијено на Божић 1993. године

У цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца данас је служен парастос за 158 српских цивила и војника из овог мјеста и околних села погинулих у минулом рату, од којих су 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице и братуначких села на Божић, 7. јануара 1993. године.

Прислужене су свијеће за покој душа настрадалих, а присутне делегације положиле су цвијеће код централног споменика у Кравици подигнутог за 3.267 Срба из регије Бирач који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату.

Цвијеће су положиле делегације Народне скупштине, Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, Савеза логораша Српске, те општина и борачких организација Сребренице, Братунца, Милића и Зворника.

Предсједник Борачке организације Братунца Небојша Лукић рекао је да је служен парастос и одата пошта настрадалим Србима које су убиле комшије Бошњаци код њихових кућа само зато што су Срби.

„Стравични злочин починили су на Божић и тиме показали какав је њихов однос према онима који славе друге празнике од њихових“, оцијенио је Лукић.

Он је истакао да је огорчен на лицемјерност Тужилаштва и Суда БиХ који игноришу српске жртве и ни за један од бројних злочина над Србима у средњем Подрињу нико још није одговарао.

Анђа Ђокановић, која је изгубила супруга у Кравици прије 23 године, каже да породицама српских жртава ништа не значи привођење осумњичених за злочине над Србима и пуштање да се бране са слободе, након чега се на њих заборави.

„Изгубили смо повјерење у рад правосуђа БиХ. Очекујемо пресуде за злочине над нашим члановима породица од којих је већина убијена у својим домовима и били су цивили. Доста је игре са нашим стрпљењем. Такво правосуђе нам не треба и треба га укинути, а злочинце ће стићи Божија казна“, каже Ђокановићева.

Настављајући етничко чишћење и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, муслиманске снаге из Сребренице, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја упале су на православни Божић 1993. године у Кравицу, гдје су убиле 49, раниле 80 српских цивила и војника, а седам их је нестало, од којих пет није пронађено ни након 23 године /међу њима су и двије жене/.

Тога дана у Кравици и околним селима опљачкано је и запаљено је 688 српских кућа, око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката. Око 1.000 становника остало је без домова у једном дану и кроз сметове се пробило према Дрини, избјегавши сигурну смрт.

Многи су носили дјецу у рукама, а без једног или оба родитеља остало је 101 дијете.

Од почетка рата, па све до половине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог мјеста, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убијајући све што стигну, пљачкајући и палећи српску имовину. Заробљене су мучили, масакрирали, одсијецали им главе и показивали у Сребреници. Забиљежен је и случај да су Ненада Ранкића пекли на ражњу.

Од педесетак Срба који су почетком рата остали у Сребреници, преживјела је само једна старица, док је друга старица Иванка Мирковић у јулу 1995. године нађена заклана на кућном прагу. Већина несталих још није пронађена и ексхумирана.

Јединице Насера Орића протјерале су и поубијале српско становништво из Сребренице и оближњих села Дуго Поље, Пећишта, Ковачице, Гостиљ, Гниона, Осредак, Виогор, Студенац и још неких одмах на почетку рата.

Онда су почели упади у нешто удаљенија сребреничка и братуначка села Ратковићи, Брежани, Магашићи, Загони, Залазје, Сасе, Биљача, Факовићи, Бјеловац, Сикирић, Подравање па све до упада и масакра у Кравици 7. јануара 1993. године и Скеланима 16. јануара исте године када је у та два мјеста убијено 114 Срба од којих је више од половине било цивила.

И након проглашавања Сребренице заштићеном зоном УН и наводне демилитаризације муслиманских снага, упади из те енклаве у српска села су настављени тако да су, изузимајући три села уз Дрину, уништена сва српска села на подручју сребреничке и велики број села у братуначкој општини /више од 100 села/, а јединице Насера Орића убиле су 3.000 Срба од којих велики број цивила.

Напади и масакри најчешће су извођени на велике православне празнике, као што су Божић, Петровдан, Ђурђевдан и други.

За 23 године након рата нико није одговарао ни за један злочин почињен над српским становништвом у средњем Подрињу, па ни за овај почињен на Божић у Кравици.

Породице погинулих и српски народ је огорчен због неправде коју проводи правосуђе БиХ, игноришући српска страдања.

Ни актуелна оптужница против Насера Орића у Суду БиХ није обухватил злочин у Кравици као ни све остале наведене јер се своди само на убиства три од више од три хиљаде убијених Срба које су убили припадници удруженог злочиначког подхвата који је Орић предводио и командовао свим операцијама протјеривања и уништавања Срба и свега што је српско са простора средњег Подриња.

Он је био апсолутни господар живота и смрти у Сребреници и околини, што у својој књизи „Планирани хаос“ наводи предратни предсједник Извршног одбора општине Сребреница и тадашњи функционер СДА Ибран Мустафић.

Братунац: Парастос за Србе убијене у Кравици

Извор:

Везане вијести:

Данас парастос за Србе убијене у Кравици

Српска села још у црнини

Убијање цивила – велика побједа