OTVARANjE SOKOLSKIH DOMOVA

Sokolski domovi bili su glavni uslov uspešnog rada sokolskih društava. Prilikom otvaranja domova sokoli su organizovali proslave na koje su dolazili i oni koji se nisu bavili telesnim vežbanjem.

Sokolsko društvo Skoplje I priredilo je 20. decembra 1931. otvaranje svog novopodignutog doma. Od osnivanja društva, zalaganjem direktora Učiteljske škole Dušana Ivanovića, uz pomoć svih nastavnika Učiteljske škole, radilo se na podizanju doma. Plan doma izradio je podstarešina župe Rad. Radulović. Za izgradnju doma bio je zaslužan Miloje Borić, profesor Učiteljske škole, koji je svesrdno radio sa učenicima i učenicama Učiteljske škole. Zidanje doma pomogla je opština grada Skoplja i ban Vardarske banovine Lazić. Svečano otvaranje izvršeno je 20. decembra 1931. u prisustvu bana Lazića, sa načelnicima odeljenja, komandanta armije M. Nedića sa oficirima, direktora Finansijske direkcije Begovića, članova suda opštine grada Skoplja, župske uprave, građanstva i svekolikog sokolstva u Skoplju.  Pošto je sokolska muzika otsvirala marš prota R. Pešić, predsednik duhovnog suda, uz asistenciju dvojice sveštenika izvršio je osvećenje doma. Zatim je Radulović izvršio predaju doma upravi društva Skoplje I. Prisutne je pozdravio starešina društva Skoplje I, Miodrag Petrašković, ističući značaj sokolske misli, a ujedno je pohvalio napore i zasluge onih, koji su radili na podizanju doma. Posle njega govorio je prosvetar društva Skoplje I profesor Nikola Đorđević o značaju sokolstva uopšte, a naročito u Južnoj Srbiji, ističući, da će se u domu pripremati budući učitelji i učiteljice, koji će po svršetku škole ići u razne krajeve da vaspitavaju narod u sokolskom duhu. Mešoviti hor pevao je Sokolsku pesmu i himnu, a zatim je starešina župe Rade Ubavić uneo zastavu praćen upravnim odborom župe. Rade Ubavić govorio je o sokolstvu i njegovom razvitku, kao i o napretku sokolstva i sokolske misli. Uveče istog dana, bila je svečana akademija. Gostima se obratio prosvetar Nikola Đorđević. Zatim je orkestar otsvirao dve tačke. Posle toga deca su izvodila svoje tačke. Najbolje je uspela vežba sa zastavama. Mešoviti hor otpevao je „Kozara” i „Osmu rukovet”. Njihov dirigent bio je Savčenko, koji je radio na širenju nacionalne pesme. Vežbe sa lopatama izvele su članice društva. Za rad na spremanju vežbi bili su zaslužni načelnica Ruža Sokolovska, i načelnik društva Skoplje I A. Sokolovski. Posle svršenog programa bila je igranka. Učenice domaćinskog tečaja Učiteljske škole spremile su bife. (1)

Sokolsko društvo Jajce završilo je krajem oktobra 1934. svoj dom. Otvaranje doma bilo je zakazano za 11 novembar 1934. ali je zbog žalosti posle ubistva kralja Aleksandra bila odložena. Upravni odbor Sokolskog društva je po odobrenju uprave župe u Banja Luci odlučio da se dom otvori 9 juna 1935.(2)

Sokolsko društvo Jajce otvorilo je 9 juna 1935. svoj Sokolski dom Kralja Petra Velikog Oslobodioca. Tom prilikom razvijena je društvena zastava. Na svečanosti je prisustvovao ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Auer. Uveče 8 juna 1935. ceo grad je poprimio svečani izgled, nije bilo kuće na kojoj se nije vila zastava. Dom je bio rasvetljen reflektorima i iskićen vencima. Iste večeri stigli su sokoli iz Zenice, Bugojna, Travnika i Sarajeva sa muzikom sarajevskog društva. Sutradan su vozovima na pruzi Šipada,  i posebni voz iz Sarajeva, autobusima i kolima stizali sokoli iz Drvara, Prijedora, Sanskog Mosta, Ključa, Mrkonjić Grada, Banja Luke, Gradiške, Glamoča, Bugojna, Kupresa, Zenice, Visokog, Travnika i Sarajeva. Gostiju na proslavi bilo je oko 2.000. Nakon nastupa na stadionu Elektrobosne svečana povorka krenula je ispred novog doma kroz grad. Posle povorke i defilea otvoren je dom. Svečanost je otvorena “Sokolskim pozdravom” koju je pevao pevački hor  Sokolskog društva Jajce. Nakon pozdrava starešine društva dra Branisavljevića, izaslanik kralja major Nikola Basaraba otvorio je svečano dom. Govorio je  ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Auer, starešine župa iz Banja Luke i Sarajeva. Svečanost je završena pesmom “Iz bratskog zagrljaja”. Posle podne na stadionu Elektrobosne održan je okružni slet. Za vreme vežbi svirala je muzika društva Sarajevo, a za vreme  nastupa i otstupa mesna vatrogasna muzika. Vežbalo je 544 vežbača, od toga 130 iz društva Jajce. Sokolske čete su bile iz Drvara, Ključa, Prijedora i Sanskog Mosta. Uveče je u domu priređena svečana akademija na kojoj je pevao mešoviti pevački hor društva Jajce pod upravom prosvetara Milana Ilića. Na programu su bile ritmičke igre društava Jajce i Mrkonjić Grad, a akademija je završena alegorijom “Na vrelu bratstva”. (3)

Na proslavi i sletu u Jajcu bili su predstavnik Saveza sokola dr. Marković i predstavnici Sokolske župe Sarajevo Radmilo Grđić, Ivan Radić i Jovo Plavšić. Zastavi je kumovao ban Vrbaske banovine dr. Kujunđić. Izaslanik Saveza sokola i Banjalučke župe dr. Lazo Marković predao je sokolskom društvu diplomu Saveza. Ispred sokola Bosanske krajine poklonio je sokolima u Jajcu portret Petra Mrkonjića, rad Špire Bocarića. (4)

Sokolsko društvo Stari Futog osvetilo je svoj dom i zastavu na prvi dan Duhova 31 maja 1936. Sokoli iz Novog Sada na čelu sa starešinom župe dr. Ignjatom Pavlasom došli su autobusima. Za njima je stigla grupa konjanika, članova sokola, iz Novog Sada i Petrovaradina. Posle liturgije na kojoj je pevao hor Sokolskog društva formirana je povorka na čelu sa sokolskom konjicom i dvema muzikama. Povorka je na  putu do Sokolskog doma oduševljeno pozdravljana od mnogobrojne publike. Kad je povorka stigla počeo je svečani obred, koji je izvršio paroh Stevan Nikolić. Osvećenje zastave društva obavljeno je na sletištu. Potom je održana javna vežba, koja je u stvari bila vežba drugog okružnog sleta župe Novi Sad. Uveče je priređena svečana akademija. (5)

Sokolski dom u Olovu otvoren je 11. oktobra 1936. Izaslanik kralja, pešadijski potpukovnik Tihomir Stojadinović, pomoćnik komandanta sarajevskog vojnog okruga  stigao je motornom dresinom u Olovo. Na stanici je bio sokolski odbor sa starešinom društva ing. Kuzmanom Milevićem, vežbaće članstvo, mnogobrojni građani i seljaci kako iz bliže okoline tako i iz daljne. Sa kraljevim izaslanikom došli su Nikifor Todić, starešina Sokolskog društva Tuzla i Meho Salihspahić, član župske uprave. Učenica osnovne škole Mimi Loci predala je  kraljevom izaslaniku kitu cveća. Zatim su stigli vozovi iz Han Pijeska i Zavidovića kojima je došlo mnoštvo gostiju sa svih strana. Na ulazu u letnje vežbalište  kraljevom izaslaniku devojčica Zora Cvijetić dala je so i hleb.   Izaslanik kralja presekao je državnu trobojku i otvorio vrata. Predao je dom na čuvanje starešini Mileviću, sa željom da novootvoreni dom bude svetionik svakog dobra. Starešina  Milević pozdravio je izaslanike kralja, bana, delegate Saveza, župe, i ostalih društava, predstavnike crkve, te ostale posetioce. Verski obred su izvršili prota Mihajlo Savić iz Kladnja i muslimanski sveštenik Abdurahman Mehmedović. Mehmedović je održao  govor istakavši za sokolstvo da ga kao organizaciju Islam toleriše. Uveče bila je zabava u sokolani. Pozorišni komad “Sokolska majka” od Dušana Đ. Cvjetkovića izveli su društveni diletanti. (6)

Sokolski dom u Sarajevu  otvoren je 6.  novembra 1937. Svečanosti su počele dolaskom predstavnika SSKJ. 4. novembra 1937, kada su u Sarajevo stigli E.Gangl, ing. Kosta Petrović, Staja Stajić, inž. Radule Radulović i pukovnok Dimitrije Pavlović. Ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Vjekoslav Miletić stigao je u Sarajevo  5. novembra 1937.U Sarajevo su došli brojni sokoli iz bližih i daljih društava i četa.  Na  proslavu otvaranja Sokolskog doma u Sarajevu, 6 novembra 1937. došli su bugarski Junaci na čelu sa starešinom Vitoške junačke oblasti Atanasovom.  Priređena je bakljada. U okviru proslave otvaranja Sokolskog doma u Sarajevu, 6 novembra 1937. prikazan je u bioskopu “Imperijal” film „Oj  letni  sivi  sokole” . Pre početka filma prosvetar župe Sarajevo Ljubunčić ukratko je izneo značaj sokolstva. Projekciji filma su prisustvovali brojni predstavnici vojske, banske uprave, opštine, Saveza SKJ i Sokolske župe Sarajevo, sokoli i građani. U ime bugarskih Junaka pozdravio je sokole  starešina Vitoške junačke oblasti Atanasov, a u ime ruskih sokola u Sarajevu Pokrovski je predao Sokolskom društvu  Sarajevo-Matici spomen-pehar. U svom govoru starešina Sokolske župe Sarajevo dr. Vojislav Besarović istakao je : „… U to doba kada je naš neprijatelj raspirivao versku mržnju, naši Sokoli ispovedaju onu osnovnu narodnu misao „Brat je mio koje vere bio” i propovedajući velika sokolska načela bratstva, jednakosti i slobode utiru staze zajedničkom radu …  Naša prva sokolska društva su osnovana u doba najcrnje reakcije, kada nismo imali ni osnovnih građanskih prava, te su Sokoli bili među prvim nosiocima slobodarske misli, koji su i na svojim zastavama ispisali borbu za oslobođenje. … Srpski Soko u Sarajevu se … smatra tvorcem Srpske sokolske župe Bos. Hercegovačke, u kojoj sarajevski Sokoli najaktivnije sarađuju i svojim neumornim radom doprinose, da već 1911 god. ta župa broji 40 sokolskih društava, 40 žarišta nacionalne misli, u kojima se spremaju Sokoli za svoje velike sokolske zadaće, koje su za vreme rata tako dostojno vršili, boreći se kao dobrovoljci u redovima herojske srpske vojske. ….  Mnogi sarajevski Sokoli su se u početku rata kao dobrovoljci borili …  Sarajevski Sokoli iza četiri godine najtežeg života po internacijama i zatvorima sastaju se sa svojom braćom sarajevskim Sokolima, koji su kao srpski oficiri ponosno stigli u svoje Sarajevo. U bratskom zagrljaju pre svega odaše poštu svojim drugovima, koji za vreme rata po tamnicama i bojištima položiše svoje živote na oltar otadžbine.” Posle njega govorio je Gangl, koji je u svom govoru istakao : „… Pogledajmo ispod ovoga krova na sve strane, da vidimo šta se događa izvan naše sokolske zajednice ! Zar se možda ne bacaju pred krila poleta nekompromisne ideje slovenskog sokolskog bratstva žalosni ostaci duševnog ropstva, želeći da se naš … narod ponovo rascepa na troje i da sam utone u svojoj sitnosti i oslabljenosti, da kao plen padne u pandže ptica grabljivica iz tuđih gnezda, da ponovno  postane čovek čoveku vuk, …”.U okviru svečanosti otvaranja Sokolskog doma priređena je sokolska izložba. Bile su izložene uspomene na Gavrila Principa, njegove drugove, i ostale heroje. Bilo je  izloženo njegovo odelo u kome je tamnovao u Terezinu. Zatim slike o sarajevskom atentatu, hapšenju Principa i o teroru austrijskih vlasti nad narodom.

Bugarski Junaci priredili su 8. novembra 1937. u svečanoj dvorani sokolskog doma veče bugarskih narodnih igara. Izveli su nekoliko narodnih idila, pesama na kavalu (duduku), koje je izvodio Stanil Pejakov, i bugarska narodna kola. Publiku su oduševile narodne pesme, koje je pevala Atanaska Todorova uz pratnju na kavalu Stanila Pejakova. Posle toga izveden je narodni balet, bugarska narodna kola i narodna igra „Na prelu”. Izvođenje je pratio na harmonici Vasko Mihajlov. Koreografiju i režiju vodila je načelnica društva Junak u Sofiji, profesorka Ruska Koleva.(7)

Sokoli  nisu priređivali proslave otvaranja samo sokolana već i drugih objekata neophodnih za rad njihovih društava. Sokolsko društvo Senta (župa Novi Sad) otvorilo je 9 juna 1935. svoje novo kupatilo, koje je zamenilo staro. Kupatilo je imalo 104 kabine, dva velika zatvorena bazena, dve donje i jednu gornju terasu za odmaranje i sunčanje. Za ljubitelje skakanja bili su uređeni trambulini različite visine. Prilikom otvaranja održana je javna vežba društva. Na vežbi su učestvovala druga sokolska društva i čete subotičkog okružja kao i državna gimnazija u Senti. (8)

Sokolski domovi bili su glavni uslov uspešnog rada sokolskih društava. Domovi su bili kulturni centri za mesto i za okolinu. Prilikom otvaranja sokoli su organizovali priredbe, javne vežbe, povorke … . Priredbe su   privlačile i one koji se nisu zanimali telesnim vaspitanjem. Tokom Drugog svetskog rata sokolane su koristile sve zaračene strane. Pošto su sokoli bili zabranjeni posle Aprilskog rata 1941, nisu mogli da utiču na događaje. Za sudbinu sokolskih domova ilustrativan je primer Sokolskog doma u Jajcu. U NDH služio je dom za zatvaranje i ubijanje Srba.  Dom je zapaljen i obnovljen od strane partizana. U Sokolskom domu u Jajcu održano je II zasedanje AVNOJ-a 1943. Odmah posle rata novine su pisale da je to bio Sokolski dom, ali kasnije kako je proticalo vreme u SFRJ to je bilo zaboravljeno.  U domu je osnovan Muzej  II zasedanja AVNOJ-a. Tokom rata u Bosni muzej i dom su devastirani. Posle rata obnovljen je dom  i   Muzej  II zasedanja AVNOJ-a.
Napomene  : 1. I.R. „Osvećenje i otvorenje sokolskog doma društva Skoplje I”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 8. januara 1932, br. 2, str. 6;2. „Otvaranje sokolskog doma”,  „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 26 aprila 1935, br. 18, str. 4;3. „Okružni slet povodom svečanog otvorenja sokolskog doma Kralja petra Velikog Oslobodioca i razvijanja društvene zastave”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 12 jula 1935, br. 29, str. 3,4;4. „Sokoli Sarajevske župe na sok. svečanostima u Jajcu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 21 juna 1935, br. 26, str. 4;5. „Sokolsko društvo  Stari Futog osvetilo je svoj dom i zastavu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana,  19 juna 1936, br. 25, str. 4;6. B.F, „Otvorenje Sokolskog doma Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja u Olovu”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 23 oktobra 1936, br. 42, str. 3;7. „Svečano otvorenje velebnog Sokolskog doma Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja u Sarajevu”,  „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 novembar 1937, br. 36, str. 1, 2, 3,4;   8. „Otvaranje Sokolskog kupatila”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 14 juna 1935, br. 25, str. 3;

Pise: Saša Nedeljković član  Naučnog društva  za  istoriju  zdravstvene  kulture  Srbije

Vezane vijesti:

110-a godišnjica Srpskog Sokola u Sremskim Karlovcima …

BORBA SAVEZA SOKOLA I KATOLIČKE CRKVE – Jadovno 1941.

SOKOLI I MLADA BOSNA – Jadovno 1941.