arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

„Осма офанзива“ горштака у Банат

Ускоро се навршава седам деценија од колонизације око 2.000 становника Нове Вароши, Пријепоља, Прибоја и Сјенице

Прва генерација ђака колониста у Мраморку
Прва генерација ђака колониста у Мраморку

Седам деценија након колонизације горштака из Рашке области у Банат, универзитетски професор Драгољуб С. Живковић из Панчева, тада осмогодишњи дечак, у књизи „Воз без возног реда“ обелодањује тугу због растанка са завичајем, наде и зебње због пута у непознато, али и упорност и виталност „дођоша“ да у равници пусте клицу и корење. У књизи је и списак 2.000 чељади у сеоби, до последњег прага и фамилије, који су се доселили из брда општина Нова Варош, Пријепоље, Прибој и Сјеница.

– Због немачких напуштених кућа и имовине, држави била потребна нова радна снага, пре свега у пољопривреди, а онда и у просвети, милицији, администрацији, политичком апарату власти. То је, без сумње, био основни узрок колонизације – пише професор Живковић.

По цичи зими и великом снегу, у фебруарау 1946. године, у општинске центре сливала се река планинаца у сукненим оделима и вуненим чарапама, са децом, старцима и нарамком ствари, чекајући по два-три дана да их војнички камиони превезу до Прибоја. Остављали су родна огњишта, своје прљуше, ливаде, успомене, гробове предака… У тој колони неповерљивих и ко зна колико пута преварених – било је и оних који су на обећане њиве повели по кравицу, „бушу“, да деца имају млека.

– Од Прибоја се преко Краљева, Смедерева до Ковина и Мраморка путовало у вагонима за стоку, са нешто набачене сламе по поду.Три парњаче нису могле да вуку огромну композицију уз Шарган, па су они јачи и млађи пешке прегурали Шарганску пругу – одмотава аутор филм из детињства.

И као што су предњачили у агитацији да се крене у „равни Банат“, партизански борци и чланови КП бирали су села за насељенике из свог краја, а затим прво за себе и своје најближе људе, борце и сараднике – најбоље куће, са имовином. Неки су куће и имања чекали све до 1952. године, а било је породица или појединаца који су се одмах или касније вратили у свој крај.

Чланови задруге "Златар" на убирању летине
Чланови задруге „Златар“ на убирању летине

– Банат нас је дочекао без зиме и снега. Сточаре и земљораднике са Златара, Јадовника, Јаворја „нађоши“ су сачекали са коњским запрегама и развозили до нових станишта у Мраморку, Ковину, Долову, делећи успут бели хлеб, сомун. У нашем крају све је било некако мање: и домаће животиње и бели хлебови из пекара завичаја и поседи наспрам тог огромног пространства њива – исповеда се Живковић.

У сусрету два света са различитим навикама и обичајима, „дођоши“ су се у почетку тешко уклапали у живот староседелаца. Њихове радне навике и упорност помагале су им да преболе сеобу, а момци и дојучерашње јуришлије из партизанских битака, „у осмој офанзиви“ падали су у загрљаје Банаћанки, Немица, Румунки, Мађарица, кућили на ораницама житнице.

– Због ратних прилика и недостатка школа у старом завичају, у први разред школе у Мраморку, ишли су ђаци од 8 до 11 година. Школујући се, „дођоши“ су дали пет универзитетских професора, 48 официра ЈНА, од којих је више од 15 имало чинове пуковиника. Убрзо су колонисти били узданица у здравству, просвети, културно-уметничком друштву, посебно у задрузи „Златар“, која је вукла развој Мраморка, многи су одлазили на чело фирми у околини и у Београду – сведочи проф. др Живковић на страницама књиге.

Сродили се планинци и староседеоци равнице - Мраморак Фото Н. Глишић
Сродили се планинци и староседеоци равнице – Мраморак Фото Н. Глишић

ПОКИДАНЕ ВЕЗЕ

– Нико никад није покушавао да обнови везе са завичајем. У Мраморку тврде да су заборављени у Рашкој области, а слично мисле и тамо. Ретки су сусрети иако су раздвојена браћа, браћа од стричева, читаве родбине… Морамо нешто учинити, а први покушај ће бити ускоро, при промоцији књиге у завичају – каже Живковић.

Универзитетски професор Драгољуб С. Живковић
Универзитетски професор Драгољуб С. Живковић

ОСТАВКА МИНИСТРА

– Расподелу имовине вршила је виша комисија под надзором министра пољопривреде у Влади Србије Сретена Вукосављевића, из Пријепоља. Међутим, када је тај честити човек видео какве се неправде чине у тим поступцима, напустио је комисију и њу су водили други људи – наглашава Живковић.

Аутор: Драгољуб Гагричић

Извор: НОВОСТИ

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Чекамо влак за Бају

Коначно звижди, фућка локомотива. Почиње граја, гласно се разговара… Мотам цераду, а она

У Печуху смо

„Дижите се и износите ствари“, огласи се Стево. Све смо изнијели и поредали

У вагону за Печух

Све је тако потрајало до оног дана кад Стево рече: „Данас, негдје предвечер,

У топлој кући

„Ајмо, на посао, да дјеца не чекају“, нареди Јошко. Дошли смо до дворишта

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​