Оригинални дневници су у Загребачкој надбискупији

Оригинални дневници загребачког надбискупа Алојзија Степинца власништво су Загребачке надбискупије, док се дигитализовани досије Степинца може користити у Хрватском државном архиву, речено је Срни из те установе.

Дневници су заштитно снимљени на микрофилм, а чувају су у Постулатури Алојзија Степинца, на Капитолу у Загребу, наводи се у одговору на питање Срне о судбини Степинчевих дневника.

Из Хрватског државног архива прецизирају да дневници садрже пет књига, у којима су хронолошки евидентирани догађаји и улагани дописи, новински исјечци, фотографије и слично из живота Надбискупије загребачке у периоду од 1934. до 1945. године.

Ови дневници су, како се наводи, у бившој држави одузети Загребачкој надбискупији и уложени у такозвани лични досије надбискупа Степинца, који је формирала тадашња Управа државне безбједности /УДБА/, односно Служба државе сигурности Секретаријата унутрашњих послова тадашње Социјалистичке Републике Хрватске.

У дијелу „Досијеи грађана“, који је формирала та служба, досијеи су заведени под личним бројем у именској евиденцији.

За надбискупа Степинца оформљен је досије број 301681, у који су улагани документи прикупљени на разне начине.

Под шест ознака /001-0-50/31-36/ били су прикупљени документи о дневницима и то оригинал дневника /пет свезака/, преписи дневника, упутства за препис и биљешке из појединих дијелова дневника.

Осим тога, у досије је уложен и оригинални спис Врховног суда Народне Републике Хрватске параграф 6/46 судског поступка против Степинца /ознака 001-0-50/65/, те разни документи о надбискупу Степинцу и Католичкој цркви, највећим дијелом период до суђења 1946. године, а мањим дијелом период полицијског надзора након пуштања Степинца из затвора, па до његове смрти /ознаке 001-0-50/1-64/.

Досије се до 1992. године налазио у Министарству унутрашњих послова Хрватске, који га је те године предао на привремено коришћење Загребачкој надбискупији, а она га је 2000. године предала Хрватском државном архиву.

Приликом примопредаје, досије је прегледан, упоређени су изворни пописи /службене забиљешке о садржају досијеа које је израдио Пети одјел Службе државне сигурности 1983-1985. године/, након чега је утврђено да одређени број докумената неспорно припада Загребачкој надбискупији, па су јој и враћени.

Међу њима, Загребачкој надбискупији су враћени и дневници Алојзија Степинца.

Преостало градиво је уложено у архивски фонд Хрватског државног архива ХР-ХДА-1561, а у Служби државне сигурности Републичког секретаријата за унутрашње послове некадашње Савезне Републике Хрватске као „Досије др Алојзија Степинца“.

Године 2015. Сигурносна обавјештајна агенција садашње Хрватске предала је Хрватском државном архиву преостало градиво настало радом претходника из њиховог дјелокруга до 30. маја 1990. године.

У тој посљедњој аквизицији, у серији „Шифра 0 Унутрашња проблематика“ под бројем 001/32 предат је документ „Дневник др Алојзија Степинца, неовјерен препис /Предмет бр. 33/“.

Након преузимања, тај неовјерени препис дневника је уложен у досије Алојзија Степинца и сада се налази под ознаком 001-0-50/33.

Садржај је дигитализован, осим посљедњег преузетог преписа дневника, и може се користити у читаоници Хрватског државног архива.

Услови коришћења су прописани чланом 21. ст. 1. Закона о архивској грађи и архивима, наводи се у одговору Хрватског државног архива Срни, који је потписао вршилац дужности директора овог архива Марио Стипанчевић.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Степинац планирао покатоличавање Србије | Јадовно 1941.

Архиве кључ истине о Степинцу | Јадовно 1941.

Светозар Ливада: Читао сам дневник Алојзија Степинца …