ОПСТАНАК БиХ ЗАВИСИ ОД ПРЕСУДА ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА

САРАЈЕВО,  (СРНА) – Јавност у Републици Српскоj огорчена jе због спорости и неефикасног процесуирања злочина над припадницима ЈНА у Сараjеву 2. и 3. маjа 1992. године, а политичке странке Српске jедногласне су у оцjени да се мора омогућити обиљежавање 20 година од тог злочина.

Предсjедник Народне скупштине Српске Игор Радоjичић увjерен jе да ће овогодишње обиљежавање скупа у некадашњоj Добровољачкоj улици у Сараjеву проћи достоjанствено, како то и приличи помену на убиjене, и очекуjе да ће организаторима и породицама убиjених – обиљежавање страдања у Добровољачкоj бити омогућено, да на миран начин положе цвиjеће и запале свиjеће на предвиђеним мjестима.

„Чекамо на процесуирање одговорних за ове злочине. Правосуђе у БиХ ниjе обjективно и одговорно и зато тога процесуирања jош нема“, рекао jе недавно Радоjичић.

Предсjедник Владе Републике Српске Александар Џомбић подржао jе одлуку владиног Одбора за његовање традициjе ослободилачких ратова да се и ове године, на достоjанствен начин, обиљежи страдање припадника ЈНА у Добровољачкоj улици у Сараjеву 1992. године, поручивши да jе то дужност и обавеза – да се злочин никада не би поновио.

Он jе породицама страдалих упутио изразе наjдубљег саучешћа и поручио да „Република Српска никада неће одустати од тражења истине и правде, али и примjерене казне за починиoцe несумњивог ратног злочина у Сараjеву“.

„Будућност БиХ зависи од рjешавања и процесуирања ратних злочина коjи су се десили на почетку рата у Добровољачкоj улици у Сараjеву и на Брчанскоj малти у Тузли“, рекла jе Срни Александра Пандуревић, посланик СДС-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

Према њеним риjечима, негирањем тог злочина и избjегавањем његовог процесуирања покушава се промиjенити карактер рата у БиХ онако како jе он дефинисан у Деjтонском мировном споразуму, као „трагични сукоб у БиХ“, и фабриковати лажна слика о томе да су тобоже Срби били агресори, а Бошњаци жртве.

Она сматра jе да “без извођења пред лице правде Еjупа Ганића, Јована Дивjака и осталих одговорних за масакр воjника ЈНА у Добровољачкоj, БиХ нема будућност“.

Предсjедник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значаjних историjских догађаjа Велимир Дуњић изjавио jе Срни да званични органи и институциjе Републике Српске апсолутно и с индигнациjом одбацуjу “малициозну и срамну понуду Јована Дивjака, кога Срби сматраjу за jедног од наjодговорниjих високих официра Армиjе БиХ за злочин у Добровољачкоj, коjи jе рекао да би положио циjеће за погинуле воjнике ЈНА ако би српска страна положила циjеће на Маркале“.

“Једино што повезуjе та два догађаjа jесу двиjе ствари, а то jе, прво, да су заиста страдали невини, а друго, што jе jеднако важно – да су планери и инспиратори тих стравичних злочина исти, jер су били дио злочиначке сараjевске кухиње“, нагласио jе Дуњић.

Он jе поновио да не сумња у професионалност полициjе Кантона Сараjево и да вjеруjе да ће обиљежавање страдања припадника ЈНА у Добровољачкоj улици, заказано за 2. и 3. маj у Источном Сараjеву и Сараjеву, бити безбjедно.

Према његовим риjечима, амбасадор Србиjе у БиХ Нинослав Стоjадиновић потврдио jе своj долазак и на духовну академиjу 2. маjа у Источном Сараjево, а биће и учесник мирне и достоjанствене шетње Доборовољачком улицом, 3. маjа, када ће бити прислужене свиjеће и положено цвиjеће за невине жртве овог злочина муслиманских снага.

Према Срниним сазнањима, своj долазак у Сараjево jе наjавио и министар рада и борачо-инвалидске заштите у Влади Републике Српске Петар Ђокић, коjи сматра да би спречавање обиљежавања скупа у Добровољачкоj улици у Сараjеву послало нову поруку о односима у БиХ, што би значило да jе „подиjељена у двиjе државе“.

Напад на воjне обjекте и припаднике ЈНА 2. и 3. маjа 1992. године, а посебно у Добровољачкоj улици у Сараjеву, представља кривично дjело ратног злочина против цивилног становништва, рањених и болесних, ратних заробљеника, затим противправно убиjање и рањавање неприjатеља, као и повреде закона и обичаjа рата, коjи jе у наредним данима прерастао у безочни, нехумани и планирани атак муслиманских паравоjних jединица на чланове породица воjника, официра и грађанских лица у бившоj ЈНА.

“Након стравичног злочина, почињеног 2. и 3. маjа 1992. године над припадницима ЈНА у Сараjеву, припадници ‘Зелених беретки’, ‘Патриотске лиге’, ‘Бисера’ и других озлоглашених паравоjних муслиманских jединица отпочели су прогон породица официра тако што су им дjецу и супруге насилно отимали из сараjавских станова да би их потом уцjењивали и размjењивали – све с циљем стварања атмосфере страха и панике међу Србима на почетку рата у Сараjеву“, рекао jе раниjе Срни координатор Тима за истраживање и документовање крвичног дjела ратног злочина МУП-а Српске Симо Тушевљак.

“Дана 2. маjа 1992. године око 11.30 часова припадници jединица териториjалне одбране тзв. РБиХ међу коjима су били Сакиб Пушка и други, као и jединица коjима jе командовао сараjевски криминалац Исмет Баjрамовић – Ћело, држали су у блокади, а потом извршили и напад на Дом ЈНА у Сараjеву, отвараjући ватру из цjелокупног расположивог наоружања. Том приликом jедан од наоружаних припадника паравоjних муслиманских jединица, пуцањем из ватреног оружjа, ранио jе у груди и руке начелника Дома ЈНА потпуковника Богоjа Божиновског, а у истом нападу убиjен и портир Дома Џевад Биџо“, подсjећа Тушевљак.

Према његовим риjечима, заснованим на исказима свjедока масакра у Добровољачкоj, том приликом било jе заробљено 10 припадника ЈНА и грађанских лица на служби у ЈНА, и то потпуковник Божиновски, воjник Дуцан, пословођа ресторана Драгослав Митровић, затим грађанска лица Селвер Шврака, Ђорђе Соколовић, Тодор Соколовић, кувар Мустафа Чаушевић, конобарица Мунира Буга, радница Милка Шуша и домаћин Дома Петар Станишић.

Јавност у Републици Српскоj све ове године огорчена jе на спорост и неефикасно процесуирање злочина у Доборовољачкоj улици, иако су у истрагама наjчешће помињана имена била: Јован Дивjак, Еjуп Ганић, Јусуф Пушина, Хасан Ефендић, Заим Бацковић – Заги, Драган Викић, Јовица Беровић, Емин Швракић, Дамир Долан, Јусуф Кецман, Ибрахим Хоџић, Џевад Топић – звани Топа, Фикрет Муслимовић, Решад Јусуповић, као и неизоставни Исмет Баjрамовић – Ћело,

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкоj, коjа се почетком маjа 1992. мирно повлачила из Сараjева, према споразуму и са гаранциjом мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензиjем, руководили су тадашњи члан Предсjедништва БиХ Еjуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ. Безбjедност воjника гарантовао jе тадашњи предсjедник Предсjедништва БиХ Алиjа Изетбеговић.

Међутим, колона ЈНА ниjе безбjедно изашла из Сараjева, већ jе прекинута. У току неколико дана мучки су убиjена 42 припадника ЈНА, 71 jе рањен, док их jе више од 200 заробљено. Прво jе извршен 2. маjа напад на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравоjних снага, коjе су им искључили струjу, воду и телефоне.

Организатор овогодишњег обиљежавања 20 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкоj улици у Сараjеву 1992. године jесте Одбор Владе Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова.

Обиљежавање ће почети 2. маjа духовном академиjом у Центру за културу у Источном Новом Сараjеву, а за 3. маj у 9.00 часова предвиђено jе окупљање грађана испред Спомен-цркве у Миљевићима, док jе за 9.30 часова планиран полазак аутобуса за Сараjево правцем Враца – Грбавица – Скендериjа – Добровољачка улица.

Од 10.00 до 10.30 часова мирном шетњом доћи ће се до мjеста полагања ружа у Добровољачкоj, гдjе ће бити прислужене свиjеће. У 11.00 часова у Спомен-цркви у Миљевићима биће служен парастос за погинуле, а за 12.00 предвиђено jе полагање цвиjећа на Спомен-крсту у воjничком гробљу у Миљевићима.

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ

Извор: