Одбрана „хрватског језика“

Србима jе политичка наива урођена. Већина их jе (Срба) поверовала да ће недавна смена власти у Хрватскоj – одлазак у опозициjу десничара из ХДЗ-а и долазак на власт левих политичких снага, предвођених Зораном Милановићем и Весном Пусић – донети суштинске промене у политици службеног Загреба према Србиjи и Србима. Први поjавни облици коjе бележимо говоре другачиjе. Супротно.

У хрватским наjутицаjниjим медиjима Србиjа jе и даље агресорска и фашистичка, а Срби злочинци, убице, поробљивачи. Претеруjем? Хаjде да видимо. У само три дана финиша недавно одржаног Првенства Европе у рукомету (играло се у Нишу, Вршцу, Београду и Новом Саду) Хрватска телевизиjа и загребачки „Вечерњи лист“ прогласили су Србиjу фашистичком државом, а Србе народом коjи истраjава на „Начертаниjу“ Илиjе Гарашанина.

Због навиjачког напада на аутомобиле са хрватским регистарским ознакама, због начина на коjи су Срби навиjали на сусрету Србиjа-Хрватска. Десет дана пре тога у Загребу jе Виjеће за електронске медиjе – дакле, државна институциjа – упозорило jедну загребачку телевизиjу (РТЛ) да убудуће кад емитуjе филмове коjи су снимљени на српском jезику мора обезбедити превод (титловање). Повод jе био ТВ сериjал „Жикина династиjа“. Виjеће jе и све друге хрватске телевизиjе упозорило на важећи закон и наредило да убудуће српске филмове не емитуjу без превода. Разлог: српски jезик jе страни jезик. Хрвати имаjу своj хрватски jезик.

Што би рекли афористичари: Шта ће Хрватима српски jезик кад они имаjу исти такав. У међународноj лингвистици подударност два jезика на проценту 75 одсто претвара те jезике у jедан. Оваj jезик коjим данас говоре Хрвати процентуално jе идентичан са српским jезиком преко 98 одсто.

А од када Хрвати говоре jезиком коjи данас употребљаваjу? Од друге половине 19. века. До тада су међусобно комуницирали чакавским и каjкавским jезиком. Штокавицу су употребљавали у Западноj Херцеговини, али треба имати на уму да jе цела Западна Херцеговина покатоличена, односно да jе тамошње становништво српског порекла и да jе штокавица њихов материњи, српски, jезик.

У Западноj Херцеговини ни данас нема насеља без Стоjановића, Митровића, Дукића, Јовановића, Станковића, Вукоjевића, Милановића, Недића, Стошића, Љубичића, Видовића, Јовића, Миличевића… и сви се изjашњаваjу као Хрвати. Многи од њихових предака били су наjцрње усташе. Али, то jе широка и тужна прича о феномену званом конвертити.

Хрвати су данашњи „хрватски jезик“ добили 1850. године, у Бечу. Под утицаjем идеjа „Илирског покрета“ део хрватских интелектуалаца, свестан да jе народни jезик коjим говоре Срби (штокавица) готово савршен, излази пред Вука Караџића са идеjом да се стандардизуjе jезик коjим ће се убудуће служити Срби и Хрвати (као „jедан, славенски, народ“) и нуде да таj jезик буде српска штокавица. Вук пристаjе. Бечки договор са хрватске стране потписали су: Иван Мажуранић, Винко Пацел, Иван Кукуљевић, Димитриjе Деметер и Стефан Пеjаковић. Уз Вука, са српске стране Договор парафира Ђуро Даничић.

Ово су познате и неспорне чињенице. Нема ту никакве мистификациjе ни замешатељства. Безглаво бежећи од српства, неретко од сопствених корена, Хрвати су преузету штокавицу „оплемењивали“ изразима као што су: новачење (регрутовање), сатник (капетан), круговал (радио-станица), далековидница (телевизиjа)…

Данас држава Хрватска таj jезик, као ексклузивно своj, брани свим силама. По цену превода. Пре два дана Хрватска телевизиjа донела jе одлуку да убудуће, код приказивања српских филмова, своjим гледаоцима, као могућност, понуди превод на хрватски jезик.

Грешите ако мислите да jе све ово смешно.

Извор: vesti