Od Ma­ut­ha­u­ze­na do Kaj­mak­ča­la­na

Ak­tu­el­na go­di­šnji­ca Pr­vog svet­skog ra­ta, ko­ju će svet obe­le­ža­va­ti do 2018, pri­li­ka je da se pod­se­ti­mo naj­va­žni­jih me­sta u ino­stran­stvu na ko­ji­ma su sa­hra­nji­va­ni srp­ski voj­ni­ci. Na ne­ki­ma od naj­po­zna­ti­jih po­či­va­li­šta, po­put Ma­ut­ha­u­ze­na u Austri­ji, so­lun­skog Zej­tin­li­ka i grč­kih ostr­va Krf i Vi­do ili Kaj­mak­ča­la­na u Ma­ke­do­ni­ji, po­čast su oda­li i zva­nič­ni­ci na­še ze­mlje.

Po­me­nu­ti me­mo­ri­ja­li su, me­đu­tim, sa­mo de­lić ba­šti­ne ko­ja ob­u­hva­ta vi­še od 500 lo­ka­ci­ja u 40 dr­ža­va sve­ta, gde su po­ko­pa­ni voj­ni­ci iz bal­kan­skih ra­to­va i oba svet­ska ra­ta. Ta­ko ka­zu­ju po­da­ci iz po­pi­sa ko­ji je za pro­je­kat „Ba­šti­na rat­ni­ka” sa­či­nio isto­ri­čar De­jan Ri­stić, osni­vač slu­žbe za za­šti­tu voj­nih me­mo­ri­ja­la i me­sta stra­da­nja pri Mi­ni­star­stvu ra­da i so­ci­jal­ne po­li­ti­ke.

Na osno­vu nje­go­vih sa­zna­nja i po­da­ta­ka, ne­ka od tih gro­ba­lja i spo­men-ko­stur­ni­ca, ko­ja su mo­žda ma­nje po­zna­ta jav­no­sti, bi­će pred­sta­vlje­na u do­si­jeu ko­ji je pred či­ta­o­ci­ma.

Sa­mo u Pr­vom svet­skom ra­tu Sr­bi­ja je iz­gu­bi­la tre­ći­nu sta­nov­ni­štva. Taj broj još je ve­ći uko­li­ko se do­da­ju i stra­da­li u oba bal­kan­ska ra­ta. Broj­ne okr­ša­je iz­me­đu 1912. i 1918. srp­ski voj­ni­ci vo­di­li su na pod­ruč­ji­ma da­na­šnjih su­sed­nih dr­ža­va, gde su stra­da­li usled smrt­nog ra­nja­va­nja u bit­ka­ma, ali i obo­le­va­nja ili is­cr­plje­no­sti pri pro­la­sku kroz ne­pri­stu­pač­ne te­re­ne. Nji­ho­vi gro­bo­vi ra­su­ti su u da­na­šnjoj Ma­ke­do­ni­ji, Ru­mu­ni­ji, Hr­vat­skoj i Al­ba­ni­ji.

Ne­ka od tih po­či­va­li­šta su ma­nje po­zna­ta jav­no­sti, a na ne­ki­ma, osim srp­skih voj­ni­ka iz bal­kan­skih ra­to­va i Pr­vog svet­skog ra­ta, za­jed­no su sa­hra­nje­ni i ju­go­slo­ven­ski par­ti­za­ni, pa i cr­ve­no­ar­mej­ci.

Ma­sov­na stra­da­nja u Ma­ke­do­ni­ji

Pro­ce­ne go­vo­re da je na pod­ruč­ju Ma­ke­do­ni­je sa­hra­nje­no iz­me­đu 8.000 i 10.000 srp­skih voj­ni­ka. Ne­ke od nji­ho­vih več­nih ku­ća, na­ža­lost, de­ce­ni­ja­ma su za­pu­šte­ne, po­put spo­men-ko­stur­ni­ce na Ze­br­nja­ku. Ne­ka­da naj­mo­nu­men­tal­ni­je srp­sko obe­lež­je u ovoj ze­mlji, gra­đe­no je od 1934. do 1937. u čast po­be­de Sr­ba u Ku­ma­nov­skoj bi­ci. Ovo ar­hi­tek­ton­sko re­mek-de­lo, rad Mo­mi­ra Ko­ru­no­vi­ća, sa­dr­ža­lo je ka­pe­lu s ko­stur­ni­com i ku­lom vi­si­ne 48,5 me­ta­ra. Unu­tra­šnjost krip­te i ka­pe­le osli­kao je Ži­vo­rad Na­sta­si­je­vić. U Dru­gom svet­skom ra­tu spo­me­nik su po­ru­ši­le bu­gar­ske tru­pe. Ku­la je ta­da pot­pu­no uni­šte­na, a osta­ci ka­pe­le i ko­stur­ni­ce su oču­va­ni, ali s ve­li­kim ošte­će­nji­ma.

Još tra­gič­ni­ju sud­bi­nu do­ži­ve­la su dva lo­ka­li­te­ta u Šti­pu – Ka­le­ni­ca i Se­njak, na ko­ji­ma su ne­ka­da bi­la voj­nič­ka gro­blja gde je po­či­va­lo vi­še hi­lja­da bo­ra­ca. Ta po­či­va­li­šta su u to­li­koj me­ri za­pu­šte­na da se u evi­den­ci­ji Mi­ni­star­stva ra­da vo­de pod ozna­kom „ne po­sto­ji”. I njih su sru­ši­li Bu­ga­ri u Dru­gom svet­skom ra­tu. Tom pri­li­kom na Ka­le­ni­ci je stra­da­la ka­pe­la s ko­stur­ni­com po pro­jek­tu Iva­na Me­štro­vi­ća i s fre­sko­pi­som Kr­ste He­ge­du­ši­ća. Ume­sto se­ća­nja na stra­da­le u bor­ba­ma na Bre­gal­ni­ci, Ov­čem, Je­že­vom i Ka­li­mat­skom po­lju u Dru­gom bal­kan­skom ra­tu, da­nas je na ovom me­stu me­te­o­ro­lo­ška sta­ni­ca. Što se Se­nja­ka ti­če, na lo­ka­ci­ji me­mo­ri­ja­la po­dig­nu­tog 1931. na­la­zi se pi­ja­ca.

Od oču­va­nih me­mo­ri­ja­la iz­dva­ja se spo­men-ka­pe­la u Udo­vu kod Va­lan­do­va, ta­ko­đe po na­cr­tu Mo­mi­ra Ko­ru­no­vi­ća. Po­dig­nu­ta 1934. u na­ci­o­nal­nom ar­hi­tek­ton­skom sti­lu sred­njo­ve­kov­nih bo­go­mo­lja ra­ške i srp­sko-vi­zan­tij­ske ško­le, po­sve­će­na je žr­tva­ma Va­lan­dov­skog po­ko­lja, na Ve­li­ki pe­tak 1915. go­di­ne. Te no­ći bu­gar­ske tru­pe su pre­šle gra­ni­cu i iz­ne­na­da na­pa­le srp­sku je­di­ni­cu u Udo­vu, iako Sr­bi­ja ta­da ni­je bi­la u ra­tu s Bu­gar­skom, ubiv­ši 261 voj­ni­ka. U te­me­lji­ma ka­pe­le po­hra­nje­no je 27 san­du­ka s po­smrt­nim osta­ci­ma na­stra­da­lih kod Va­lan­do­va, ali i u po­to­njim bor­ba­ma u Pr­vom svet­skom ra­tu.

Mo­nu­men­tal­na Me­đe­di­ja  i gro­bo­vi bez ozna­ka

Zna­čaj­na me­sta se­ća­nja za Sr­be na­la­ze se u Ru­mu­ni­ji. Naj­mo­nu­men­tal­ni­ji me­mo­ri­jal u ovoj ze­mlji je spo­men-ko­stur­ni­ca u Me­đe­di­ji, gde po­či­va­ju osta­ci pri­pad­ni­ka Pr­ve srp­ske do­bro­vo­ljač­ke di­vi­zi­je, ko­ji su se 1916. bo­ri­li u bi­ci za Do­bru­džu. Sa­gra­đe­na je u ob­li­ku pi­ra­mi­de, od be­log ven­čač­kog mer­me­ra, a ot­kri­ve­na 1926. u pri­su­stvu ju­go­slo­ven­skog kra­lja Alek­san­dra Pr­vog i nje­go­ve su­pru­ge kra­lji­ce Ma­ri­je. Pro­šle go­di­ne su je ob­i­šli srp­ski zva­nič­ni­ci po­vo­dom sto­go­di­šnji­ce bor­bi na fron­tu kod Do­bru­dže.

Još je­dan me­mo­ri­jal je grad­sko gro­blje u Ara­du, na ko­jem je i par­ce­la s pri­pad­ni­ci­ma srp­ske voj­ske stra­da­lim u to­ku in­ter­na­ci­je u austro­u­gar­skom lo­go­ru u arad­skoj tvr­đa­vi. U spo­men-ko­stur­ni­ci, ko­ju su 1932. go­di­ne po­di­gli Jan­ko Mi­haj­lo­vić, nje­go­va su­pru­ga Sa­ve­ta i sin Ra­di­vo­je, po­či­va oko 400 voj­ni­ka. Ime­na ne­kih me­đu nji­ma is­pi­sa­na su na dve obli­žnje spo­men-plo­če. Ina­če, pod zi­di­na­ma tvr­đa­ve u Ara­du po­či­va vi­še od 4.000 srp­skih voj­ni­ka ko­ji su se u in­ter­na­ci­ji na­šli iz­me­đu 1914. i 1918, o če­mu sve­do­či sa­mo spo­men-plo­ča na glav­noj ka­pi­ji ko­ja se, me­đu­tim, na­la­zi na su­prot­nom kra­ju utvr­đe­nja.

Gro­blje u ru­mun­skom me­stu Lu­gož sa­dr­ži par­ce­lu na ko­joj, pre­ma ar­hi­vi Mi­ni­star­stva ra­da, po­či­va 17 voj­ni­ka srp­skog po­re­kla – po svoj pri­li­ci čla­no­va lo­kal­ne srp­ske za­jed­ni­ce stra­da­lih kao pri­pad­ni­ci ru­mun­skih tru­pa.

Hram ko­ji je vas­kr­snuo

Spo­men-cr­kva s ko­stur­ni­com srp­skog pra­vo­slav­nog ma­na­sti­ra Us­pe­nja Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce kod Da­lja po mno­go če­mu je je­din­stven voj­ni me­mo­ri­jal. Osim što je na tlu da­na­šnje Hr­vat­ske, u njoj za­jed­no po­či­va­ju bor­ci iz oba svet­ska ra­ta.

Ta­da su i pro­na­đe­ni po­smrt­ni osta­ci srp­skih, ju­go­slo­ven­skih i so­vjet­skih rat­ni­ka stra­da­lih u bor­ba­ma za oslo­bo­đe­nje u Pr­vom i Dru­gom svet­skom ra­tu. Po­što su ta­da i sa­hra­nje­ni, cr­kva do­bi­ja sta­tus ko­stur­ni­ce. Ma­na­stir­ski kom­pleks je pr­vo­bit­no po­dig­nut 1738. u to­ku Dru­ge ve­li­ke se­o­be Sr­ba pred­vo­đe­nih pa­tri­jar­hom Ar­se­ni­jem Če­tvr­tim.

Za­jed­nič­ko po­či­va­li­šte

Al­ba­ni­ja je po­sta­la svo­je­vr­sni si­no­nim za stra­da­nja pri­pad­ni­ka srp­ske voj­ske i iz­be­glog ži­vlja u to­ku po­vla­če­nja u zim­skim i pro­leć­nim me­se­ci­ma 1915. i 1916. go­di­ne. Kao po­sle­di­ca stra­te­škog pre­me­šta­nja tru­pa i pri­nud­ne mi­gra­ci­je de­la sta­nov­ni­štva, na pod­ruč­ju Al­ba­ni­je na­stao je ve­ći broj srp­skih voj­nih gro­ba­lja.

Ta po­či­va­li­šta se, iz­me­đu osta­log, na­la­ze u Ti­ra­ni, Ska­dru, Dra­ču, Lje­šu, Kor­či, Ka­va­ji, Ar­ti i Va­lo­ni. Za­ni­mlji­vo je da, iako na ve­ći­ni po­me­nu­tih ne­kro­po­la po­či­va­ju pri­pad­ni­ci srp­ske voj­ske iz Pr­vog svet­skog ra­ta, na gro­blji­ma u Ti­ra­ni, Ska­dru, Kor­či i Va­lo­ni uz njih su sa­hra­nje­ni i ju­go­slo­ven­ski par­ti­za­ni ubi­je­ni u fa­ši­stič­kim lo­go­ri­ma u Al­ba­ni­ji.

Autor: Dimitrije Bukvić

Izvor: POLITIKA

Vezane vijesti:

Ivan Stoilković: Kako od zaborava čuvamo spomenik na Zebrnjaku

Zaboravljene srpske svetinje | Jadovno 1941.

Srbi, prvi logoraši u Evropi | Jadovno 1941.