У Глини jе данас, у присуству наjвиших представника Срба у Хрватскоj, одата пошта за 400 Срба коjе су побиле усташе у маjу 1941. године. Литургиjу и парастос у Цркви Рођења пресвете Богородице служио jе Његово преосвештенство епископ горњокарловачки Герасим уз саслужење свештенства и монаштва епархиjе. Парастос и комеморациjа одржани су и код спомен-костурнице на православном гробљу у Глини.
„Упркос оним коjи на све могуће начине ометаjу окупљање и сjећање на побиjене Србе, ми ћемо се окупљати и сjећати, не само због идентитета жртаваj него и због вjере у заjеднички живот“, поручио jе предсjедник Српског народног виjећа Милорад Пуповац, коjи jе и посланик у Сабору.
Он jе нагласио да за сjећање ниjе довољно jеданпут годишње отићи у Јасеновац и одржати протоколаран говор, него се треба подсjетити и на Јадовно, Слобоштину, Слабињу и друга стратишта.
Руководилац невладине организациjе „Документа“ Весна Тершалић рекла jе да су жртве у Глини – жртве свих у Хрватскоj и изразила жаљење због сваке жртве у оба рата.
Она jе предложила да се на зграду Хрватског дома у Глини врати спомен-плоча, али и да се дому врати некадашње име Спомен-дом под коjим jе саграђен 1969. године на мjесту цркве у коjоj су краjем jула и у августу побиjени Срби из некадашњег среза Вргинмост, а коjа jе касниjе срушена.
Виjенце су положиле делегациjе Српског народног виjећа, Амбасаде Србиjе у Хрватскоj, делегациjа жупаниjе, антифашиста, Седме баниjске дивизиjе и мањинске самоуправе Глине и Петриње.
У Хрватском дому данас jе представљена књига „Глина 1941“ аутора Чедомира Вишњића, Бранка Вуjасиновића и Драге Роксандића. „Онаj ко се не зна носити с прошлошћу, неће се знати суочити са изазовима будућности“, рекао jе Роксандић и навео броjне примjере хрватско-српске сарадње у 20. виjеку коjи би требало да „пониште ефекте злочина коjе су починиле обjе стране“.
Вишњић jе рекао да Глина данас има шест пута мање становника него приjе 80 година и додао да су усташе покољем 400 Срба у маjу 1941. године хтjеле да униште грађанску класу за коjу су знали да се неће идентификовати с њима, али и да створе jаз између Хрвата и Срба.
Књига jе настала на записима Бранка Вуjасиновића чиjи су чланови породице побиjени у првом маjском покољу.
Промоциjи књиге присуствовали су и хрватски званичници, међу коjима потпредсjедник Владе Слободан Узелац, те помоћници министара унутрашњих послова, образовања и културе.
У Глини jе данас регистрован и мањи инцидент, jер jе полициjа добила доjаву о постављеноj бомби док су учесници комеморациjе, њих 150 ручали у хотелу „Касина“ у центру града. Полициjа jе дискретно извршили претрагу, па многи људи коjи су били на ручку нису ни знали да им приjети опасност од експлозиjе, jавили су хрватски медиjи.
У ноћи између 12. и 13. маjа 1941. године усташе су у селу Прекопа, код Глине, масакрирале 390 виђениjих глинских Срба. Краjем jула исте године, у знак одмазде због почетка оружаног устанка, у селу Бански Грбовац побили су више од 1 000 мjештана околних села, а краjем jула и почетком августа у глинскоj цркви усташе су побиле више од 1 200 Срба из среза Вргинмост.
Годишњица страдања Срба у Глини обиљежава се под покровитељством хрватског предсjедника Иве Јосиповића.