ОБИЉЕЖЕНО 70 ГОДИНА ОД ПРОБОЈА СРЕМСКОГ ФРОНТА

Пише: Јадовно 1941.

У Адашевцима код Шида jуче jе обиљежено 70 година од пробоjа Сремског фронта.

Улаз у спомен комплекс Сремски фронт

Министар за рад, запошљавање, социjална и борачка питања Александар Вулин поручио jе на свечаности да будућност Србиjе увиjек треба да буде на страни антифашизма, истине и човjечанства.

Обраћаjући се борцима НОР-а, потомцима погинулих бораца и грађанима, Вулин jе рекао да jе истина о злочинима почињеним током Другог свjетског рата изашла на видjело и захваљуjући борбама на Сремском фронту, прениjели су београдски медиjи.

“Истина коjу jе неприjатељ желео да сакриjе, о лешевима у Јасеновцу, препуним jамама од Јадовна до Босанске Краjине, о незамисливим злочинима, морала jе бити откривена. Истину треба говорити и о њоj треба сведочити”, рекао jе Вулин.

Он каже да jе сваки рат скуп, али да слобода нема циjену, те да српски народ никада ниjе питао колико кошта слобода.

“Историjа се не сме прекраjати, jер ко прекраjа историjу доживеће да му се она понови”, рекао jе Вулин.

Руски амбасадор у Србиjи Александар Чепурин рекао jе да Русиjа има велико поштовање и захвалност српским jунацима коjи су учествовали у пробоjу Сремског фронта, као и да се таj подвиг никада неће заборавити.

Подсjећаjући да су у борбама на Сремском фронту учествовали и воjници Црвене армиjе, Чепурин jе навео да су се сви воjници борили одважно, не штедећи себе.

“Наши jунаци показали су наjбоље врлине наших народа, чврстину карактера, храброст, вjеру и љубав према отаџбини, обезбjеђуjући слободу и независност и достоjанство наших земаља”, рекао jе Чепурин.

Виjенце су краj спомен-обиљежjа у част погинулих бораца за ослобођење земље од фашизма, осим Вулина и Чепурина, положиле делегациjе Министарства одбране и Воjске Србиjе, АП Воjводине, представници бораца НОР-а, као и представници амбасада Украjине, Белорусиjе, Бугарске…

Пробоj Сремског фронта, коjи jе траjао од 21. октобра 1944. до 12. априла 1945. године, означио jе и окончање Другог свjетског рата на териториjи Србиjе.

Са обjе стране учествовало jе око 250.000 воjника, а уз jединице Југословенске армиjе бориле су се и трупе Црвене и бугарске Народне армиjе, као и Бригада “Италиjа”.

У тешким и крвавим борбама, на сниjегу и вjетру, погинуло jе око 13.500 jугословенских воjника, углавном младића из Србиjе и Црне Горе, 1.100 припадника Црвене армиjе, 630 припадника бугарске Народне армиjе и 163 Италиjана из састава jугословенских jединица.

На неприjатељскоj страни погинуло jе око 30.000 воjника.

Извор: