Рjешењем Основног суда у Бањалуци од 25.12.2009, удружење грађана „Јадовно 1941.“ уписано jе у jединствени регистар удружења грађана под броjем Ф-1-213/09.
Удружење „Јадовно 1941.“ окупља потомке и поштоваоце жртава комплекса логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг. Иако су наши очеви и дjедови побиjени од стране усташа приjе више од 80 година, ми, њихови потомци, таj губитак као дубоку рану осjећамо и данас. Сврха оснивања Удружења jесте покушати стати у краj забораву беспримjерног злочина, коjи се догодио у Независноj Држави Хрватскоj почетком Другог свjетског рата на подручjу комплекса овог логора. Удружење jе непрофитна, невладина и неполитичка организациjа, коjа дjелуjе на подручjу Републике Српске, а окупља потомке и поштоваоце жртава из циjелог свиjета.
Општа мисиjа Удружења као и планирана статутарна дjелатност упућуjе да Удружење обавља послове од jавног интереса коjи превазилазе интересе његових чланова и у интересу jавности.
Приступ грађана у Удружење jе добровољан и бесплатан.
Своjе активности Удружење спроводи преко конкретних проjеката финансираних у складу са Законом. Удружење се финансира донациjама правних и физичких лица.
Рад Удружења jе jаван.
ЦИЉЕВИ И ДЈЕЛАТНОСТ (МИСИЈА)
Циљеви Удружења, у оквиру опште мисиjе управљене на сjећање на жртве, су:
1. Да крашке jаме на Велебиту, у коjе су жртве усташког безумља биле бацане, буду лоциране и истражене.
Своjим истраживањима проф. др Ђуро Затезало дошао jе до података о 32 крашке jаме над коjима су ликвидиране жртве. О 21 jами постоjе детаљниjи подаци. Предстоjи рад на лоцирању и прикупљању података о преосталим безданим jамама.
2. Да посмртни остаци жртава буду ексхумирани и достоjно сахрањени.
За оваj задатак потребно jе формирати екипу коjу би чинили судско-медицински стручњаци, спелеолози и форензичари, а чиjи циљ би био израда и спровођење проjекта ексхумациjе посмртних остатака жртава.
3. Да се сагради достоjно централно спомен-обиљежjе са костурницом.
Подручjе бившег комплекса усташких логора Јадовно обухвата бившу казнионицу у Госпићу са помоћним обjектима у околини тога града, дио планине Велебит, дио Велебитског канала и дио острва Пага са приобаљем. Због тога би спомен-костурница са припадаjућим спомен-обиљежjем требала бити лоцирана на путу страдања од Госпића преко Башких Оштариjа до Карлобага.
4. Да се настави рад на допуњавању постоjећег именичног пописа побиjених жртава.
Дугогодишњи рад проф. др Ђуре Затезала резултирао jе поименичним списком од око 10.502 жртве. Проф. др Ђуро Затезало jе оваj списак уступио Удружењу на кориштење. За кратко вриjеме наведени списак, са могућношћу претраживања, биће доступан на овим интернет страницама. Путем свих расположивих медиjа потребно jе обавиjестити и анимирати потомке оних жртава, коjих нема на том списку, да нам пошаљу податке о своjим побиjеним прецима како бисмо на таj начин могли наставити рад на допуњавању пописа. (Музеj геноцида из Београда Удружењу jе уступио Образац за евидентирање жртава).
5. Да се достоjно обиљеже мjеста ликвидациjе, те отворе и означе путеви до тих мjеста.
Ионако малоброjна спомен-обиљежjа постављена од 1957. до 1986. године готово у потпуности су уништена. На подручjу бившег комплекса логора тренутно не постоjи нити jедна спомен-плоча, нити jедан путоказ. Путеве до стратишта потребно jе отворити и означити. Мjеста ликвидациjа потребно jе достоjно обиљежити.
6. Да се одреди датум: „Дан сjећања на жртве комплекса усташких логора Јадовно 1941“.
За комплекс логора Јадовно до данас ниjе одређен датум коjи би сjећао и опомињано на трагедиjу, коjа се ту догодила, и на коjи би се потомци жртава окупљали, одали им дужну пошту и положили виjенце.
7. Да се на адекватан начин обиљежи мjесто масовних ликвидациjа на локалитетима Слана и Метаjна на острву Пагу.
О злочину на острву Пагу, поред неколико свjедочења преживjелих логораша и судских изjава џелата, постоjи и низ драгоцjених докумената италиjанских окупационих снага, коjе су на овом подручjу краjем октобра 1941. успоставиле и своjу цивилну власт, а затим извршиле асанациjу подручjа логора.
До посљедњег рата на подручjу бившег логора Слана постоjала jе само jедна мала спомен-плоча. На камењару у коjи су италиjански воjници након спаљивања затрпали пепео жртава не постоjи нити jедно обиљежjе. У приобаљу локалитета Слана, у коме су хиљаде заточеника ликвидиране и са каменом око врата бачене у море, не постоjи никакво знамење.
8. Да се елиминише испродукована шутња о злочину и мjесту његова догађања.
Свим доступним медиjским средствима потребно jе у континуитету радити на обjелоданивању истине о комплексу логора Јадовно.
9. Да се едукативним активностима млади нараштаjи на примjеру Јадовна уче о неприхватљивости фашизма као идеологиjе општег зла, мржње међу људима и међусобног истребљења.
Удружење има и сљедеће активности:
1. Подршка истраживању и откривању злочина почињених у комплексу усташких логора Јадовно, како би се о њима обавиjестио свиjет и осигурала правда за жртве.
2. Чување успомена на невине жртве фашистичког терора.
3. Сакупљање и архивирање свих доступних штампаних, фото, видео и електронских записа везаних за комплекс усташких логора Јадовно.
4. Сарадња са сличним удружењима у земљи и иностранству као и поjединцима коjи се баве овом и сличним темама ради размjене информациjа и организовања заjедничких активности.
5. Остварење сарадње са институциjама у земљи и иностранству.
6. Организовање округлих столова, изложби, презентациjа и других сличних манифестациjа у циљу употпуњавања сазнања везаних за комплекс усташких логора Јадовно.
7. Издавачка дjелатност: штампана и електронска.
8. Реаговање, путем средстава jавног информисања, на иступе, написе и публикациjе везане за жртве фашистичког терора.
9. Институционална борба против сваког облика фашизма, нацизма, мржње, расне и вjерске нетрпељивости.
10. Промоциjа људских права и достоjанства човjека.
11. Промоциjа антифашистичких начела и антифашизма у ширем смислу као цивилизациjске и моралне тековине људскога рода.
Рjешење министарства вjера и диjаспоре за упис у регистар