Nisu svi zločini isti

Poslednja knjiga hrvatskih istoričara Slavka i Iva Goldštajna ponovo je uznemirila duhove u susedstvu, ponajviše zbog – tako realnog, ali, po dobrom starom običaju, u Zagrebu tako provokativnog – naslova: „Jasenovac i Blajburg nisu isto“

Sa stanovišta istorije, ali i zdrave pameti, dileme zapravo nikada nije ni bilo: u Jasenovcu je izvršen genocid, jedan od najstrašnijih zločina u Drugom svetskom ratu, u kojem su ustaše u smrt poslale neshvatljiv broj nedužnih Srba, Jevreja i Roma samo zato što su bili Srbi, Jevreji i Romi; u Blajburgu je, s druge strane, izvršen zločin protiv čovečnosti, u kojem su partizani zarobili i, po principu prekog suda, streljali takođe veliki broj „neprijatelja naroda“, mahom ustaša i takozvanih domobrana.

Dobar deo hrvatske javnosti, međutim, između ova dva zločina i dalje stavlja znak jednakosti. Možda i više nego ikada ranije…
Otuda i ne treba da čudi što je najnovija knjiga Slavka i Iva Goldštajna „Jasenovac i Blajburg nisu isto“ privukla veliku pažnju i izazvala žestoke reakcije u hrvatskim medijima. U nekim novinama bilo je pozitivnih prikaza, u nekim baš i nije, a šta se pisalo po blogovima i internet forumima bolje da ne prenosimo.

Knjiga „Jasenovac i Blajburg nisu isto“ rezultat je višegodišnjih istraživanja Slavka i Iva Goldštajna, a sastavljena je od prerađenih tekstova koje su Slavko – kao publicista i novinar – odnosno Ivo – kao profesor hrvatske istorije – već objavljivali na raznim mestima. I bilo da se u tim radovima bave Jasenovcem ili Blajburgom, poenta Goldštajnovih ostaje nepromenjena: nisu svi zločini isti!

– Knjigu čine dva temeljna teksta, jedan o Jasenovcu i drugi o Blajburgu i Križnom putu – kaže za Pressmagazin profesor Ivo Goldštajn, predstavljajući u najkraćim crtama knjigu koja je nedavno uzburkala duhove u Zagrebu. – Na njih se zatim oslanjaju tekstovi o mitologizaciji Jasenovca, o broju žrtava u Jasenovcu i Blajburgu, zatim i o Jasenovcu posle Drugog svetskog rata, koji jedan deo hrvatske javnosti smatra novim, „komunističkim logorom“, od 1945. do 1947. godine. Tu je i polemika o Jasenovcu koju je moj otac vodio sa vrhom Katoličke crkve u Hrvatskoj. Svi ti tekstovi imaju jednu poruku: u Jasenovcu je izvršen genocid, a u Blajburgu i Križnom putu ratni zločin, odnosno zločin protiv čovečnosti. A to nije i ne može biti isto!

Devedesetih godina prošlog veka atmosfera u Hrvatskoj dovela je do toga da se žrtve Jasenovca negiraju, dok je broj ubijenih u Blajburgu rastao iz dana u dan. Počelo se sa 20.000 nastradalih da bi broj ubrzo narastao na 100.000, pa na 200.000, a ubrzo, govorilo se i o čitavih 600.000 žrtava! U Hrvatskoj, zapravo, i dan-danas ima mnogo onih koji veruju da je u Jasenovcu ubijeno tek par desetina hiljada ljudi, a da je u Blajburgu likvidirano oko 300.000 ustaša i domobrana. E njima je ova knjiga i namenjena. Ako takvi, što bi rekao Ivo Goldštajn, uopšte čitaju knjige.

– Mi smo ovu knjigu napisali zato što smatramo da postoji javni interes. Obraćamo se jednom delu hrvatske javnosti, za koji se bojim da, nažalost, ne čita. Postoji i drugi deo javnosti, onaj koji čine naši istomišljenici, oni koji su skloni antifašističkim shvatanjima. Mislim na one ljude u Hrvatskoj koji vrlo dobro znaju ko je u Drugom svetskom ratu bio na pravoj, a ko na pogrešnoj strani – kaže naš sagovornik.

Mada ne voli da licitira sa brojem žrtava, kako u Jasenovcu tako i u Blajburgu, Ivo Goldštajn se sa svojim ocem dotakao i ove bolne teme, inače temeljne tačke neslaganja između Hrvata i Srba.

– Mislim da prvo treba shvatiti suštinu događaja u Jasenovcu i Blajburgu, a tek onda brojati žrtve. Ali nema problema, daću vam brojke kojima mi raspolažemo i za koje mi znamo: u Jasenovcu je, po svemu, sudeći, stradalo između 90.000 i 100.000 ljudi, možda i više od toga, ali ne mnogo. Uostalom, ni skrupuloznim popisivanjem žrtava na više mesta, uključujući i spomen-područje Jasenovac i Beograd, nije se došlo do broja većeg od 80.000. Tačan broj, naravno, nikad nećemo znati, ali on je tu negde. U Blajburgu i Križnom putu, ali ne samo tamo nego i u obračunima sa narodnim neprijateljima na prostoru Hrvatske i Bosne i Hercegovine, stradalo je između 40.000 i 45.000 Hrvata i Bošnjaka – kaže Goldštajn junior.

Prema rečima našeg sagovornika, zločini u Jasenovcu i Blajburgu razlikuju se i po broju nedužnih žrtava, odnosno civila. Dok su u najvećem logoru smrti u Hrvatskoj nastradali ljudi čija je jedina „krivica“ bila to što nisu bili Hrvati, zločin u Blajburgu bio je drugačije prirode.

– Bilo je civila koji su stradali u obračunu sa narodnim neprijateljem, ali su prevashodno ubijane ustaše i domobranski oficiri. O „obračunu sa narodnim neprijateljem“ u hrvatskoj javnosti se govori slično kao i u Srbiji i mislim da se tu mogu povući neke paralele. U srbijanskoj javnosti se takođe misli da su samo Srbi stradali ’44. i ’45. godine, ali to naravno nije tako. U svakom slučaju, bio je to obračun sa kvislinzima, sa kolaboracionistima, sa ljudima koje je komunistički režim doživljavao kao neprijatelje. Ponekad su ti neprijatelji bili stvarni, a ponekad i ne, tako da su stradali i ljudi bez prave krivice – napominje Ivo Goldštajn.

Kao istoričar koji insistira na razlici između Jasenovca i Blajburga, ali pritom odbacuje svaku mogućnost da je u Jasenovcu stradalo više od 100.000 ljudi, Ivo Goldštajn svakako nije pobrao simpatije ni hrvatskih ni srpskih nacionalista. Goldštajn, međutim, podseća da Srbi nisu ubijani samo u Jasenovcu, već da je veliki broj njih nastradao ispred svojih kuća ili na putu ka koncentracionim logorima.

Naš sagovornik na kraju ističe da osnovnu razliku između Jasenovca i Blajburga ne treba tražiti u broju nastradalih, već u prirodi, odnosno suštini tih zločina.

Danas u Hrvatskoj imate ljude koji tvrde da su Jasenovac i Blajburg isto. Neko će reći da je ubistvo ubistvo, ali i u pravu imate različite kvalifikacije. Ubistvo može biti na mah, sa predumišljajem, bez predumišljaja, i tako dalje. Isto princip treba imati i kada se porede Jasenovac i Blajburg. Mora se razumeti šta se tamo dogodilo i tek onda donositi sud o tome. To u hrvatskoj javnosti neki shvataju, a neki ne – kaže Ivo Goldštajn.

Aleksa Jovanović

Izvor: pressonline.rs