Nikola N. Жivković: Srbija u septembru 2016. godine

Kao što činim gotovo svako jutro, spremih kafu, sedoh za moj radni sto, te sam preko interneta pregledao domaću i stranu štampu. Danas sam se najviše zadržao na naslovu iz beogradskog “Informera” -Kandić: Šešelju, ja sam te špijunirala i oterala u Hag! (http://www.informer.rs/vesti/srbija/90491/CITAJTE-DANASNJEM-INFORMERU-TOTALNI-RAT-Kandic-Seselju-sam-spijunirala-oterala-Hag-Seselj-Natasa-dao-bih-popusis-mnogo-ruzna)

Verujem, da ništa jasnije ne govori o stvarnom položaju Srbije od, evo, ove izjave. Šta nam je to zapravo kazala istaknuta predstavnica “nevladinog sektora”? Ništa drugo već što su mnogi upućeni već odavno znali: “Ja, Nataša Kandić, jesam jedan od predstavnika okupacione, američke vlasti u Srbiji. Ja, sa mojim saradnicima, u ime Vašingtona, gotovo neograničeno vladam Srbijom od oktobra 2000. godine. Zato sam ja moćnija od svake svake vlasti koja dobija izbore. Može narod da glasa za koga hoće, no stvarni gospodar Srbije je američki ambasador u Beogradu i mi, njegovi odani ljudi iz nevladinog sektora. Mi sedimo na ključnim mestima svih najvažnijih institucija u ovoj zemlji.”

Drugim rečima, Srbija nije slobodna zemlja, već se nalazi pod okupacijom. Da je naša zemlja suverena, onda bi ona i njeni saradnii, – kao i u svakoj normalnoj državi, – odavno bili u zatvoru i bili osuđeni za izdaju zemlje. Jer kako se naziva osoba koja prikuplja podatke o državljanima svoje zemlje i predaje ih jednoj stranoj državi? I što je još ponižavajuće: predstavnike «nevladinog sektora» čak ni njihovi kritičari nemaju hrabrosti da ih nazovu ono što zaista jesu, dakle, sluge okupatora, već su ih promovisali u «Drugu Srbiju».

(nikolazivkovicblog.wordpress.com)

Izvor: CARSA