НЕРАСВИЈЕТЉЕНА СУДБИНА НЕСТАЛИХ – НАЈТЕЖА ПОСЉЕДИЦА РАТА

Пише: Јадовно 1941.

Округли сто на тему несталих одржан у Београду

Нерасвиjетљена судбина несталих наjтежа jе посљедица ратних сукоба у Хрватскоj и да би била отклоњена потребно jе да обjе стране процесуираjу одговоре, а да питање несталих више не буде предмет манипулациjе, закључак jе округлог стола о теми несталих, коjи jе одржан у Београду.

Предсjедник Комисиjе за нестала лица Србиjе Вељко Одаловић рекао jе да питање несталих не смиjе бити тема коjа се заобилази и да jе баш то питање наjтежа посљедица ратова на простору бивше Југославиjе.

Одаловић jе подсjетио да српска и хрватска страна траже укупно 2.030 лица, од коjих за 424 ниjе познато ни гдjе им jе гробно мjесто.

„У процесу тражења веома jе важно процесуирати одговорне за злочине. Истрага о злочину може дати значаjне податке где jе злочин почињен и указати где се налази гробно место несталог“, указао jе Одаловић.

Научни савjетник на Институту за савремену историjу у Београду Предраг Марковић сматра да однос према жртвама рата недвосмислено показуjе каква jе држава у коjу су дошли Срби из Хрватске и каква jе држава из коjе су прогнани.

Он jе истакао да су избjегли из Хрватске изгубили и домове и жртве, те да већина српских жртава „нема своjу државу“.

„Они немаjу земљу коjа би се заузела да буду сахрањени. Однос према несталим и жртвама jе однос према достоjанству људског живота“, нагласио jе Марковић.

Према његовим риjечима, питање несталих Срба jош jе болниjе на Космету и у БиХ.

„Од Хрватске, jош jе гора ситуациjа на Космету. Тамо протjеруjу мртве, а колико год ситуациjа са Хрватском била тешка ипак jе боља него са БиХ“, каже Марковић.

Предсjедник Координациjе српских удружења породица несталих, убиjених и погинулих лица са простора бивше Југославиjе Драган Пjевач указао jе на потребу да и српска и хрватска страна осуде злочине и учине све на процесуирању одговорних.

Он не сматра да су нестали Срби – људи без домовине, већ да имаjу двиjе домовине коjе су дужне да их пронађу, идентификуjу и даjу им достоjан помен.

Предсjедник Комисиjе хрватске Владе за заточене и нестале Иван Груjић каже да jе та земља учинила пуно на санирању посљедица рата, посебно „на побољшању права страдалника и њихових породица“.

Он jе истакао да „нема“ никакве дискриминациjе у тражењу несталих Срба, те подсjетио да jе од рата у Хрватскоj ексхумирано 4.987 несталих и да jе од тог броjа 80 одсто идентификовано.

Доцент на Филозофском факултету у Загребу Хрвоjе Класић указао jе да се у процесу тражења обjе стране мораjу суочити са властитом прошлошћу.

„Веома jе болно суочити се са властитом прошлошћу. Лако jе частити се у туђем дворишту. Наjвећи jе проблем то што се питање несталих свакодневно користи у политичке сврхе и велики jе притисак на оне коjи искрено желе да таj проблем риjеше“, рекао jе Класић.

Према његовим риjечима, потребно jе покушати реално сагледати узроке коjи су довели до рата и риjешити питања коjа су посљедице рата да би се кренуло у будућност.

„Не смиjемо се само критиковати. Постоjе државе са много већим паклом. Ниjемци, Пољаци, Французи, они су управо jедни другима учинили пакао од живота. Сад су помирени, чини се истински“, закључио jе Класић.

Организатор данашњег округлог стола jе предсjедник Координациjе српских удружења породица несталих, убиjених и погинулих лица са простора бивше Југославиjе.

Извор: