Нема надзора над парама жртава Холокауста

Досад враћена 53 објекта и 444 хектара ораница одузетих од жртава Холокауста у Србији. Јеврејска заједница годишње добија и 950.000 евра за научне пројекте и развијање културе сећања

Агенција за реституцију је од почетка примене Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника, примила 277 захтева. За 19 месеци Јеврејској општини Београд враћена су 53 објеката у главном граду, потврдио је, за „Новости“, Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију.

Реч је о 43 пословнa простора, осам станова, једној гаражи и једној згради укупне површине 3.792 квадрата.Јеврејским општинама Кикинда и Суботица такође је враћен део имовине – нешто више од 444 хектарa пољопривредног земљишта. У Новом Кнежевцу је враћено око 63 хектара, у Бачкој Тополи око 350, Суботици више од 28 и Кикинди око један хектар.

Према речима историчара Хариса Дајча, координатора радне групе за Старо Сајмиште испред Савеза јеврејских општина Србије, Јеврејска заједница изузетно је задовољна радом Агенције, али се проблеми јављају на другој страни.

– То је један од ретких примера у Европи да процес реституције, захваљујући Агенцији, у тако кратком року покаже велику ефикасност. Али, јављају се проблеми у раду појединих јеврејских општина, које не реализују на довољно видљив начин своје обавезе прецизно дефинисане законом. Те обавезе се, између осталог, односе на финансирање: проучавања и документовања периода Холокауста, научноистраживачких пројеката у вези са њим, издавање публикација, образовање о Холокаусту, стипендирање ђака и студената – каже Дајч.

Он је уверен да је то последица велике одговорности коју је Јеврејска заједница добила новим законом. Њиме је, наиме, предвиђена реституција имовине Јевреја убијених током Другог светског рата и иза којих нису остали наследници, али и да ова заједница годишње из буџета добија 950.000 евра у наредних четврт века, у циљу проучавања и развијања културе сећања на Холокауст.

– За успешно спровођење Закона важно је да Влада у што скорије време преузме законске обавезе и именује свог представника у Одбор за надзор. То је у интересу свих грађана Јеврејске заједнице, али и промоције закона – каже Дајч.

Од 34.000 Јевреја, колико их је било пре Другог светског рата у Србији, 31.000 је убијена – углавном целе породице, па је значајна имовина остала без титулара. Савез јеврејских општина поседује документацију за највећи део отете имовине, а на списку се налази чак 2.975 непокретности и велики број других добара. О одузетим добрима сведочи и прецизна немачка документација. На списку су и вредне зграде, међу којима и дорћолска Онег Шабат, у којој је данас смештен Културни центар „Рекс“.

Највредније непокретности које су већ враћене налазе се у Његошевој 49, Вишњићевој 3 и Светог Саве 20, у Београду. Кућа у Његошевој 49 била је власништво породице Алкалај, једне од најпознатијих предратних јеврејских породица. Кућа у Светог Саве 20 припадала је породици Пољокан, а шест пословних простора у Вишњићевој 3 породици Ђераси.

ЗНАЧАЈАН СКУП У БЕОГРАДУ

НАЦИОНАЛНА библиотека Изралеа организовала је прошле недеље у Београду, први пут у некој европској земљи, стручну радионицу „На извору“, са циљем да окупи историчаре, архивисте и библиотекаре чије би истраживање било фокусирано на јеврејску грађу, која је веома богата на Балкану. Обука и програм део су заједничког пројекта „Мост ка Европи“ Националне библиотеке Израела и Ротшилд фондације „Ханадив Европа“. Суорганизатор је био Централни архив за историју Јевреја из Јерусалима, као и овдашње институције.

Аутор: В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Харис Дајч за NEWSWEEK: Старо Сајмиште у троуглу заборава …

Јеврејима у Пољској застарело а Србија и пре рока | Јадовно …

Четрдесет некретнина враћено јеврејским општинама | Јадовно …

4.000 породица чека да им држава врати отете њиве | Јадовно …