Најновије вијести

Почетна » Најновије вијести

Летак – Јадовно 1941.

16. мај 2024.

АGAINST OBLIVION- CONTRE L’OUBLI – PROTIV ZABORAVA – CONTRO L‘OBLIVIONE – GEGEN DAS VERGESSEN – ПРОТИВ ЗАБЫВАНИЯ – PROTI POZABI – ПРОТИВ ЗАБОРАВА Овај пројекат удружења Јадовно 1941. из Бање Луке, летак/флајер на српском језику али и на седам страних језика, много значи за објелодањивање истине о Покољу а посебно о Геноциду почињеном од стране хрватских усташа и других оружаних формација Независне Државе Хрватске, над Србима на подручју Теслиног Смиљана. Кликом на неку од насловних фотографија испод овог текста, отвориће Вам се посебна страница са летком/флајером на одабраном језику. Догодине на Јадовну! Преузмите летак у PDF формату на језику који одаберете Јадовничку мисију можете помоћи ако штампате летак обострано, у

СРЕБРЕНИЦА : 15. маја побијено и запаљено 18 жена и стараца

15. мај 2024.

Јуче се навршило 27 година од стравичног злочина над сребреничким Србима. Тог 15. маја 1992. бошњачки војници су на кућном прагу поубијали осамнаеаст српских цивила – жена и стараца Пролећног 15. маја 1992. наоружане муслиманске снаге извршиле су напад на српска села Међе, Осредак, Виогор и Ораховица у општини Сребреница починивши том приликом тежак масакр. Данима пре напада у више наврата вођени су безуспешни разговори са муслиманским представницима омирном суживоту. Муслиманске преговараче представнике мештана из околних села најчешће су предводили милиционери Хакија Мехољић и Насер Орић. Kада је Србима изгледало да је договор остварен муслимани, под изговором да траже скривено оружје и радио-станицу, изненада су напали и запосели наведена српска

На Сремском фронту погинуло више од 120.000 војника

15. мај 2024.

„Необележена годишњица пробоја Сремског фронта”, 5. мај. У животу има небројених годишњица из разних области човековог делања (рат, наука, спорт, политика и др.). Једна од њих из наше блиске ратне прошлости, јесте 75-годишњица пробоја Сремског фронта, 12. април 1945. године. Нажалост, наши, и електронски и штампани медији су једноставно тај догађај прескочили, као да се није ни десио. Хвала г. Грубору што је његов напис („Политика”, 5. мај 2020.) подсетио на тај значајан датум. Као син народног хероја, узимам слободу да неке неистине у његовом тексту, а у вези с бројем погинулих на Сремском фронту, исправим. Одавно су нам званичници, цивилни, војни и политички сервирали да је за шест месеци,

Дан сећања на жртве прихватног логора Земун

14. мај 2024.

Конференција за медије у организацији удружења Јадовно 1941. Београд и најава молитвено – комеморативног сабрања које ће се са благословом Његове Светости патријарха српског г. Порфирија, одржати 18. маја 2024. са Крсним ходом од храма светог Архангела Гаврила у Земунском парку, до Земунског гробља. Још увијек се јако мало зна о многим српским стратиштима. Захваљујући удружењу грађана “Јадовно 1941”, 2019. године одржано је прво молитвено – комеморативно сабрање посвећено српским жртвама страдалим у логору Земун, које су без крста и опијела сахрањени у масовну гробницу на јеврејском дијелу земунског гробља на Гардошу. Уочи овогодишњег обиљежавања, шесту годину за редом, биће организована конференција за штампу (појединости на плакату ниже). Погледајте снимак

Преживео ликвидацију у Јасеновцу маја 1945.

14. мај 2024.

Покољ четника из уже пратње војводе Павла Ђуришића преживио је Мане-Манојло Вековић, родом од Мојковца. Мане је успио да дође код четника колашинске бригаде и да опише своју трагедију и трагедију осталих четника који су спаљени у крематоријуму концем априла мјесеца 1945. године. „Када су хрватске усташе спалиле војводу Павла Ђуришића са осталих 32 четника и интелектуалаца из Црне Горе, тада су довели и 20 четника из Павлове уже пратње да и њих баце живе у крематоријум. Усташе су прво повезали све четнике са рукама на леђима и тако их приводили крематоријуму који је био у подруму зграде. Сјећам се да сам избројио 10 степеница када сам се попео на

Село Војишница, Војнић, 14. маја 1942.

14. мај 2024.

Село Воjишница, Воjнић, у кућама Станка Кнежевића, Миле Новаковића, Милице Ђурић, Драгана Кнежевића, Стевана Кнежевића и у штали Кате Шкргић усташе 14. маjа 1942. године поклале 189 српских сељака од коjих 93 дjетета у старости до 14 година. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/420-441, +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941. Церска 38, Бања Лука, Република Српска.

НДХ злочини 1941. године (Фотодокументација Музеја жртава геноцида)

На данашњи дан почео геноцид

13. мај 2024.

Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године дао зелено свјетло за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима… Само у првих седам мјесеци усташке власти прекрштено је око 100.000 православних, отворен концлогор Јасеновац и почеле депортације Срба Министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године прописао “Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред”, чиме је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома. Та наредба искориштена је као правни основ за геноцид који је услиједио, а на основу ње Срби су прогањани, убијани, прекрштавани и протјеривани. Отворен је концентрациони логор Јасеновац, људи су убијани без суђења и

Ко то бјежи од Геноцида у Јасеновцу?

12. мај 2024.

Дакле, питање за Владу Црне Горе, с обзиром на „ажурност“ око осталих „резолуција“, кад ће резолуција о Геноциду у Јасеновцу? „Јуче је премијер Спајић поменуо Јасеновац, нисам га поменуо ја, нити сам имао намјеру да преко јасеновачких жртава изједначавам, вагам сребреничке жртве нити да упоређујем, а нити је упоредиво оно што се десило у Јасеновцу и оно што се десило у Сребреници. И зато сам позвао премијера Спајића, ако стварно жели да допринесе помирењу, и ако стварно жели да скине стигму са српског народа која нам се црта и која нам се печатира претходних година, ето му прилика, а сам ју је предложио“, казао је током трибине у Српској кући

Илић: Доња Градина – највеће стратиште српског народа у Другом свјетском рату (ВИДЕО)

10. мај 2024.

У недјељу, 12. маја у Доњој Градини биће обиљежен Дан сјећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској. Уз присуство званичника Српске и Србије, очекује се око 15.000 грађана, укључујући и велики број школске дјеце. Драгослав Илић, историчар Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица рекао је да је Доња Градина највеће стратиште српског народа у Другом свјетском рату. – Доња Градина је усташама служила за извршење масовних злочина и покопавање жртава – рекао је Илић. Истакао је да је постојао читав низ бестијалности над жртвама. – НДХ је спровела геноцид над Србима, Јеврејма и Ромима – рекао је Илић. Истакао

Сандра Благић: Душо моја, боли ли те неправда?

9. мај 2024.

Боли ли те душо моја, што ти бар капелу нијесмо подигли? Да никне капелица, да ти бар свијећу запалимо. Да запалимо свијеће за безимену дјецу , за мајке и баке, деке и очеве, стричеве, ујаке, комшије… Душо моја, боли ли те неправда? Душо моја,под црницом земљом, боли ли те ћутање? Боли ли те умањивање броја покланих, недокланих, у Саву бачених мученичких душа? Боли ли те тишина у Доњој Градини? Или волиш што се чује само цвркут птица? Боли ли те што се окупимо само једном годишње да ти мученичку земљу цјеливамо? Да ли те боли што те спомињемо ријетко или скоро никако? Pијетко само пред изборе или кад се неки поени

Света Петка и Срби у Пламену

7. мај 2024.

Историчар и књижевник Мр. Миле Дакић у своjоj збирка приповедака „Бол у прсима” подсећа нас на потресна страдања Срба у Хрватскоj. Из поменуте књиге овом приликом одабрали смо приповетку „Света Петка и Срби у Пламену” Не да би вас „хранили” мржњом већ да се не заборави – на такав заборав немами право ни због пиjетета према невиним жртвама. Јутрос су жене подраниле. Око цркве Свете Петке на Коларићу чекаjу с храном у кошарама. Биjеле се рокље и повезаче. Ту jе и понека дjевоjчица жутим рупцем подбрађена. Хрватски воjници поручуjу да ће натпоручник о свему одлучити. Ромиња прољетна кишица. Ниски сиво црни облаци журе према Дебелоj коси. Из Вргинмоста у Воjнић зуjе талиjански тенкови и

ЛОГОРСКА ИСТОРИЈА СРБА – СВЕТИ ВУКАШИН ЈАСЕНОВАЧКИ И САРАЈЕВСКИ ЂУРЂЕВДАНСКИ ТЕФЕРИЧ 1942.

6. мај 2024.

Жарко Видовић: Данас ми jе, на Литургиjи, у Храму Светога Саве, оживело сећање и на моj транспорт, и долазак у логор Јасеновац. Ево дана коjи нам jе дао Бог: у Архиjереjскоj саборноj Литургиjи, у Храму Светога Саве на Врачару, на дан Светог апостола и евангелисте Јована 2000. године, Дух Свети кроз уста Цркве – литургиjске заjеднице народа са Васкрслим Христом – прославља имена српских Мученика и Светитеља, Сведока Христових, међу њима и Светог Вукашина из Клепаца и Сараjева, Светог Вукашина Јасеновачког. Био jе из херцеговачког рода Мандрапа коjи jе своjу грану имао и у Сараjеву: стара угледна кућа у улици Милоша Обилића, на Пируши. (Због сувише видних и свежих трагова

Жељко Кресојевић: Са Светим Вукашином у Вељуну на Кордуну

5. мај 2024.

Ђуђевдан је, црн Ђурђевдан на Вељуну. Данас је помен и парастос за 520 Вељунчанa и осталих из околних села, који страдаше у Покољу првих дана “онога” рата. Одлазим са Мићом, Душаном и Николом. Скупља се свијет око спомен-костурнице на Вељуну гдје су њихове кости пренешене са мјеста масовног покоља у Хрватском Благају на данашњи дан. Икону Светог Вукашина први пут је на Вељун донио Душан. До сад је са њим била два пута на Кордуну, у Садиловцу. Људи загледавају икону, многима је непозната. Има их и који знају, објашњавају другима. Свети Вукашин је Херцеговац из села Клепци. Завршио је у логору Јасеновац уз познате ријечи које је упутио својим џелатима:

Ђурђица Драгаш: Да су ми руке крила…

4. мај 2024.

Да су ми очи извори исплакала бих Уну и Саву, да вам крваве кошуље оперем. Да су ми руке крила летела бих над Градином Доњом,да вам кости не газим.Црна, без гласа,птица чемерна. Да су ми очи извори исплакала бих Уну и Саву,да вам крваве кошуље оперем.Текла бих црвена и болна,мутна и мрачна ко’ обале јасеновачке. Да су ми косе гране тополе,миловала бих вам измучена тела.Међ’ лишћем својим сакривала умируће очи.Плакала бих вам успаванку,јауком мајке што чедо изгуби. Да су ми ноге корење јабланово, направила бих вам постељу.У земљи што ка небу лети свила бих вам гнездо. Да ми је срце јако ко’ камен,исклесала бих молитву на њему.Молила бих вас за

Никола Милованчев: Милан Дукић – први глас о страдалима у Јадовном и извештај конзула НДХ у Београду о томе

3. мај 2024.

Многи се питају када је српска јавност први пут сазнала за Јадовно и за злочине у Јадовном, мaкaр индиректно? Обично се мисли да је то било после Другог светског рата. Међутим, догодило се то још 1. јула 1942. – додуше стидљиво и у рубрици огласа у београдском „Новом времену“, на страни 6 тог броја листа. Било је то преко огласа Софије Дукић, жене трговца Милана Дукића из Доњег Лапца у Лици. Софија Дукић је наиме у „Новом времену“ објавила фотографију мужа и оглас следеће садржине: „Моли се свако ко ма шта зна о Милану Дукићу трговцу, који је нестао из Доњег Лапца пут Госпића у Јадовно да јави његовој жени