arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Др Ђуро Затезало: Неколико свједочанстава о Покољу

21. октобар 2024.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА СВЈЕДОЧАНСТВА ТЕK НЕKОЛИKО KАТОЛИЧKИХ СВЕЋЕНИKА, ДИПЛОМАТА, АДВОKАТА И ФУНKЦИОНЕРА НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСKЕ, ЊЕМАЧKИХ И ТАЛИЈАНСKИХ ГЕНЕРАЛА И ОФИЦИРА, АМЕРИЧKИХ, БРИТАНСKИХ, ИТАЛИЈАНСKИХ И ДРУГИХ ПИСАЦА Др. Иво Губерина, војни свећеник у усташком логору, усташки бојник Хрватско католичанство много дугује и мора да изрази своју захвалност усташком покрету „Тако је установљена Независна Држава Хрватска. Бизантијско православни притисак на Хрватску је потиснут тако да сад Хрватска може да преузме улогу европске обрамбене тврђаве. Независна Држава Хрватска је једина држава на Балканском полуотоку са већинским католичким становништвом. Једина утврда католицизма на Балкану. Али

Потресно свједочење Мане Бобића о злочину у Млакви (Лика) 6. августа 1941. године (ВИДЕО)

15. октобар 2024.

Дана 6. августа 1941. године оружане снаге НДХ (усташе и наоружани цивили из Косиња, Перушића и Пазаришта), одвели су од својих кућа више стотина српских цивила у засеок Косу и ту их убили спаљивањем у кући, штагљу и пецани Јове Глумичића. Тада је убијено 286 становника Млакве, од који је 122 било дјеце до 15 година старости. ПРИРЕДИО: Ђорђе Пражић Из усташког ватреног пакла спасило се троје млађих особа: Невенка Глумичић, Мане Бобић и Мане Милеуснић. Послије Другог свјетског рата Мане Бобић је живио у Енглеској, гдје се и оженио. Први и последњи пут посјетио је своју родну Млакву 18. августа 1988. године, када је код Бранка Цвијановића и Стевана

Хитлерова одмазда према четницима и партизанима: Краљевачки покољ је неправедно у сијенци крагујевачког

13. октобар 2024.

У заједничкој акцији четника и партизана убијено је 14, а рањено 10 њемачких војника а Њемци су у знак одмазде извршили стријељања . Адолф Хитлер издаје наређење војном заповједнику Југоистока Вилхелму Листу “да се најоштријим мјерама за дуже вријеме успостави поредак”. 14. октобра 1941. године, њемачке окупационе снаге су у Краљеву узеле прве таоце и у наредним данима су стријељали 2.190 жена, дјеце и стараца У заједничкој акцији четника и партизана убијено је 14, а рањено 10 њемачких војника а Њемци су у знак одмазде извршили стријељања . Адолф Хитлер издаје наређење војном заповједнику Југоистока Вилхелму Листу “да се најоштријим мјерама за дуже вријеме успостави поредак”. Начелник Врховне команде Њемачких

У МАСАКРУ УБИЈЕНО ВИШЕ ОД 300 МЕШТАНА КОПАОНИКА: СС дивизија пекла је децу, сакатила жене, запалила цркву са верницима (ФОТО)

13. октобар 2024.

Више од 300 мештана Криве Реке код Бруса убијено је у масакру, који је историја упамтила под кодним именом операција “Копаоник”. Аутор: С. БАБОВИЋ – НОВОСТИ Тог октобра 1942.године у подкопаоничким селима горели су људи. Када је кренуло ужасно  убијање, припадници СС дивизије “Принц Еуген”, са око 1.500 подунавских Немаца,око 1.000 припадника бугарског 36. пешадијског пука и 300 белогардејаца пекли су, палили, сакатили и стрељали мештане подкопаоничких села. Највише је страдала Крива Река. Најмлађа жртва била је беба Вера (Трифуновић). Поживела је тек месец дана. Најстарији убијени био је Јаблан Мишковић од 80 година. -Сачувало ме је тело мртве мајке, сисао сам два дана и две ноћи – посведочио је

Станко Опачић Ћаница: Дијете вађено из мајчине утробе не може бити ничији присталица, па ни НОП-а, али је и оно било заклано од усташа (1989)

13. октобар 2024.

Данас се слуша надбискуп Фрањо Кухарић који каже да је у Јасеновцу побијено 40.000 људи, и то већином Хрвата. Све је ишло у правцу да се злочини геноцида прикрију Станко Опачић Ћаница организатор је устанка на Кордуну, командант батаљона, члан Председништва ЗАВНОХ-а, члан Председништва АВНОЈ-а, Главног штаба Хрватске. Отворио је Прво заседање АВНОЈ-а, први проговорио о усташким злочинима на Кордуну, Банији и Лици. Био је министар у влади Хрватске и члан ЦК Југославије. Године 1950. оптужен је и ухапшен заједно са Радом Жигићем и Душком Бркићем као ИБ-овац. Под истрагом и казном на Голом Отоку провео је укупно три године и два месеца. Станко Опачић Ћаница живи на Кордуну у

Позадина убиства краља Александра Карађорђевића: Обавештајац Владета Милићевић је крунски сведок који је знао све о усташама, и не само о њима

11. октобар 2024.

Обавештајац Владета Милићевић је у више наврата, континуирано од лета 1934. па све до дана атентата у Марсеју 9. октобра, извештавао Београд о плановима за убиство краља Александра Карађорђевића. „У светским полицијским аналима не постоји ниједан атентат о коме се унапред више знало, а да је, касније, успео!“, рећи ће Милићевић. Његово сведочење о позадини атентата чини га једним крунских сведока тајне историје 20. века. Пише: Драган Бисенић Готово све што знамо о деловању усташког покрета између два рата као и о њиховој улози у убиству краља Александра Карађорђевића које се догодило 9. октобра 1934. дугујемо др Владети Милићевићу, водећој личности међуратне југословенске обавештајне службе. Последњих година, његово име почело је

kukunjevac.jpg

ПОКОЉ У КУКУЊЕВЦУ 11. ОКТОБРА 1942. ГОДИНЕ

11. октобар 2024.

На овај дан 1942. године хрватске усташе убиле су 243 мјештана славонског села Кукуњевац. Након упада у село у ноћи 10/11. октобра 1942. године хрватске усташе похватале су Србе из села, довеле их у порту сеоске цркве посвећене Светој Петки, а потом одвели до оближњег Дикленичког потока где су их на најмонструозније начине ликвидирали. Један од преживјелих покоља у Кукуњевцу и непосредни свједок овог свирепог злочина хрватских усташа, Стеван Коњевић, у једном од својих присјећања о злочину је рекао слиједеће: ,,Били смо дјеца, никоме ништа лоше нисмо учинили нити вјеровали да неко може узети каму, маљ, оружје и кренути да нас убија. То се догодило, а само мали, незнатан број

БАЊАЛУКА, 12. ОКТОБАР 2024. ГОДИНЕ: Књижевно вече “Пребиловци у српској књижевности“

11. октобар 2024.

У склопу програма биће представљен зборник радова о Пребиловцима “И испод сиве друге боје живе“. У организацији Удружења Херцеговаца  и удружења Бесједа у Бањалуци, у вијећници Банског двора, у суботу 12. октобра 2024. године са почетком од 18 часова биће одржано књижевно вече “Пребиловци у српској књижевности“. У склопу програма биће представљен зборник радова о Пребиловцима “И испод сиве друге боје живе“. Бесједе:• др Сена Михаиловић Милошевић, Институт за српску културу Приштина/Лепосавић рецезент Зборника;• Ранко Павловић, књижевник из Бања Луке;• Ацо Драгићевић, приређивач Зборника;• Павле Екмечић предсједник УО Удружења Огњиште из Пребиловаца саиздавач Зборника. Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Ђурђица Драгаш: БЕЗИМЕНА

10. октобар 2024.

Бура ће ти личка успаванка бити, море ће ти ране видати Камен ми на грудима лежи. У туђем гробу, ја и душа моја. Растасмо се и састасмо, као ноћ и нови дан, као облак и сунце, као вечити круг живота. Не боле ме ране моје, изломљени прсти којима сам камен гребала, жива закопана. Ти ме болиш, радости моја. Боли ме што те родих да само зло упознаш. Опрости што те на груди не привих, што те се не нагледах. Праштај што ти мајка име не даде, што ће те вечно радошћу звати. Спавај сада, нељубљено моје. У гробу хладном гнездо сам ти свила. Бура ће ти личка успаванка бити, море

Мирко Рапаић: Разговор у возу 1989. године

5. октобар 2024.

Данима сам крстарио од села до села моjе кршне Лике. На том путу нађох се, септембра мjесеца 1989. године, у возу, на личкоj прузи Госпић-Грачац. На жељезничкоj станици у Госпићу испратио ме jе моj добри ратни друг Петар Штулић, у чиjоj сам кући боравио и уживао гостопримство неколико дана, сакупљаjући податке о усташким злочинима у Госпићу и околини. Колико год да jе наш сусрет, послиjе много година, био радостан, толико jе и растанак био тужан. Као да се никад више нећемо видjети. Можда и нећемо? Петар jе ускоро са фамилиjом морао да бjежи из госпићког пакла. Једва су живу главу извукли, а кућу су им Хрвати спалили до темеља, као и све остале српске куће. Његовог рођеног брата Бранка

Локомотива која је симбол Загреба крије страшну тајну: Возила Србе у логор смрти Даница (ВИДЕО)

4. октобар 2024.

Челници државе имали су почетком деведесетих година прошлог века другачије планове за “Црну Катицу” Свако ко је макар једном у животу возом дошао до Загреба, морао је да на железничкој станици угледа “Црну Катицу”, један од симбола града. Туристи би похрлили да се сликају крај ове старе локомотиве ни не слутећи да она у себи крије ужасну тајну – да је у време Независне Државе Хрватске превозила логораше у усташки логор Даница код Копривнице! Студенти Факултета Политичких наука у Загребу одлучили су да не само свету, већ и многим сународницима открију тајну за коју је мало ко у ово време знао. Злата Цетина Терзић, Ника Мокос и Иван Гундић снимили су кратки документарац у “Црној Катици” који су правили 4

ДРОБИЛИЦА ЗА KОСТИ – Логор у коме је страдало на хиљаде Срба, а нису ни Аушвиц ни Јасеновац

1. октобар 2024.

Kонцентрациони логори о којима се најчешће прича су обично Аушвиц, Белзец или Дахау. Међутим, они поптуно бледе у односу на Маутхаузен-Гусен, који се налази око 20 километара од Линца у Аустрији. Био је класификован као логор 3. реда, што је значило да је имао најбруталније могуће услове притвора, а у њему је настрадало на хиљаде Срба током Првог и Другог светског рата. Kомплекс је назван по селу у којем се налазио, а састојао се од главног кампа и више споредних око њега. Логор је изграђен у Маутхаузену због своје близине граду Линцу. Био је дом великог броја политичких непријатеља Рајха током Другог светског рата. Немачки војници су га звали “Дробилица

Тито je прећутао злочине над Србима у Јасеновцу

1. октобар 2024.

Шта је историја и где она почиње? Да ли је то сазнање да „стојимо на раменима“ оних који су живели пре нас, да ли је то свет који смо позајмили од предака, а дугујемо га потомцима? Ко смо, одакле долазимо, куда идемо, ми овдашњи на овом узврелом Балкану, у вртлогу интереса и Запада и Севера и Истока и Југа, ми са нејасном будућношћу, проблематичном садашњошћу и (чак!) неизвесном прошлошћу. Канда смо заборавили да историја није нешто што пролази и да ће нам погледи ка светионицима прошлости, помоћи да боље видимо будућност. Јер, већ сутра, данас ће бити јуче. Деценијама су нам историчари, новинари, каријеристи и којекакви идеолошки занесењаци, које чињенице

Кајмакчалан као капија слободе

1. октобар 2024.

На данашњи дан пре 108 година победом Српске војске окончана је судбоносна битка на Кајмакчалану у којој су учествовали наши славни преци – носиоци Албанске споменице. Заузећем Каjмакчалана наше победоносне трупе први пут ступаjу на земљиште своjе отаџбине. Част за то припада Дринскоj дивизиjи. Овако jе у званичним српским извештаjима на Солунском фронту у септембру 1916. године обзнањено свету да jе „отворена капиjа отаџбине и слободе“, да jе планински ланац и наjjаче утврђење, за коjе су Бугари имали наређење да бране до последњег воjника, заузела воjска васкрсла после страдања у Албаниjи. Дринском дивизиjом командовао jе Златиборац, пуковник Крста Смиљанић. Крвава драма траjала jе 22 дана, уз грмљавину топова, гушање с

Велебитски усташки устанци

30. септембар 2024.

Према попису становништва из 1931. године у Лици је било 96.468 или 55.4% Срба и 77.745 или 44.6% Хрвата. По истом попису на подручју тадашњег среза Госпић од 34.060 становника било је 16.611 или 48% Срба. На подручју тадашњег среза Перушић, од 19.760 становника било је 3.234 или 16.4% Срба. Након осамдесет година, према попису становништва из 2011. године на подручју града Госпић (исто подручје као некадашњи срез – Ђ.П.), од 12.745 становника има 609 или 4.78% Срба а на подручју општине Перушић (исто подручје као некадашњи срез – Ђ.П.) од 2.638 становника има 244 или 8.49 %  Срба. У ових осамдесет година (тежишно од 1941. до 1995.) турбулентних збивања

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА