fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

НА ДАНАШЊИ ДАН РОЂЕН ПАРТИЈАРХ ПАВЛЕ

Патриjарх Павле

Патриjарх Павле

На данашњи дан рођен jе блаженопочивши патриjарх Павле, наjомиљениjи поглавар Српске православне цркве, кога jе српски народ за живота називао свецем.

Патриjарх Павле, чиjе jе световно име Гоjко Стоjчевић, рођен jе 11. септембра 1914. године у селу Кућанци у Славониjи, у породици земљорадника.

Преминуо 15. новембра 2009. године на Воjномедицинскоj академиjи, а сахрањен jе у манастиру Раковица, код Београда.

За 44. српског патриjарха изабран jе 1. децембра 1990. године, када jе замиjенио болесног патриjарха Германа. На мjесту поглавара Српске православне цркве провео jе 19 година.

Патриjарх Павле jе у родном мjесту у селу Кућанци код Доњег Михољца у Славониjи, завршио основну школу. Нижу гимназиjу завршио jе у Тузли, Вишу гимназиjу и шесторазредну Богословиjу у Сараjеву, а Богословски факултет у Београду.

Двиjе године jе студирао медицину у Београду, а приjе одласка у Гимназиjу провео jе jедно вриjеме на припремама за школу у манастиру Ораховица.

Други свjетски рат затекао га jе у родноj Славониjи, одакле jе пребjегао у Београд, гдjе jе, да би се могао издржавати, радио физичке послове на грађевинама и на доковима.

У прољеће 1942. његов школски друг jеромонах Јелисеj одвео га jе у манастир Свете троjице у Овчару, а од 1944. радио jе као вjероучитељ и васпитач у Бањи Ковиљачи, у Дому за дjецу избjеглу из БиХ. Те године jе оболио од туберкулозе.

До 1946. године био jе у манастиру Вуjан, гдjе се излиjечио од туберкулозе.

Замонашио се 1948. у манастиру Благовештење у Овчарско-кабларскоj клисури и добио име Павле коjе му jе дао игуман Јулиjан Кнежевић. Те године jе рукоположен у чин jерођакона, а од 1955. двиjе године jе био на постдипломским студиjама у Атини.

За епископа рашко-призренског изабран jе 29. маjа 1957. године. Хиротонисан jе у београдскоj Саборноj цркви 22. септембра 1957. од патриjарха Викентиjа и епископа пакрачког Емилиjана, зворничко-тузланског Лонгина и жичког Германа.

У октобру те године устоличен jе у Призрену од епископа Германа и захумско-херцеговачког Владислава. На Косову jе провео 33 године.

На ванредном засjедању Светог архиjереjског сабора 1. децембра 1990. године, коjем jе предсjедавао загребачко-љубљански митрополит Јован, замjеник тада обољелог патриjарха Германа, биран jе нови патриjарх између троjице кандидата таjним гласањем.

С обзиром да ниjедан од кандидата ниjе добио довољан броj гласова избор jе обављен жребом на апостолски начин, тако што jе архимандрит троношки Антониjе извукао име будућег патриjарха.

Патриjарх Павле устоличен jе 2. децембра 1990. године у Саборноj цркви Светог Архангела Михаила у Београду и тада jе поручио да му jе jедини програм рада Јеванђеље.

Посjетио jе броjне православне цркве – цариградску, александриjску, jерусалимску, руску, бугарску, румунску, грчку, грузиjску, као и српске епархиjе и парохиjе у Америци, Канади, Аустралиjи, Мађарскоj и Румуниjи.

Обjавио jе двиjе књиге „Питања и одговори чтецу пред производство“ и „Девич, манастир светог Јоаникиjа Девичког“ . Заслугом патриjарха Павла обjављено jе и допуњено издање „Србљака“.

Био jе предсjедник Литургиjске комисиjе коjа jе издала Служебник. Почасни jе доктор Богословског факултета и Академиjе Светог Владимира у Њуjорку.

Влада Србиjе jе 13. jануара 2005. именовала патриjарха Павла за почасног предсjедника Фонда за Косово и Метохиjу.

Током посjете Русиjи у jануару 2002. године патриjарху Павлу су уручене двиjе значаjне награде – Међународног фонда за унапређење jединства православног народа и Фонда светог апостола Андреjа првозваног.

Некадашњи предсjедник Србиjе и Црне Горе Светозар Маровић одликовао jе у септембру 2004. патриjарха Павла, на његов деведести рођендан, Орденом Немање првог степена.

Поводом Дана државности Србиjе, 15. фебруара 2007. принц Александар Карађорђевић додиjелио jе партиjарху Павлу Орден Карађорђеве звиjезде првог степена.

Патриjарху Павлу jе 2009. додиjељен руски орден Достоjанство због „значаjа коjи jе имао у данима искушења кроз коjе су српски народ и Црква прошли“.

Од 13. новембра 2007. патриjарх Павле био jе на лиjечењу у Воjно-медицинскоj академиjи у Београду, а 8. октобра 2008. поднио jе молбу Светом архиjереjском Сабору Српске православне цркве да му „због здравствених разлога и немоћи“ дозволи да се повуче из активне службе.

Молба патриjарха Павла на Сабору Српске православне цркве 11. новембра 2008. године ниjе усвоjена.

Преминуо 15. новембра 2009. године на Воjномедицинскоj академиjи, а сахрањен jе у манастиру Раковица, код Београда.

Више од пола милиона људи присуствовало jе на улицама Београда посљедњем испраћаjу патриjарха Павла.

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

Везане виjести:

Патриjарх Павле: Болест нас подсећа да нећемо овде вековати …

Миладин Суботић: ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ – Његово дело и ми …

† Патриjарх Павле – Беседа у Пребиловцима 1991. – Jadovno 1941.

ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА О ПАТРИЈАРХУ ПАВЛУ – Jadovno 1941.

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: