Modrice na duši slavnog ratnika

Datum objave: ponedeljak, 7 avgusta, 2017
Veličina slova: A- A+

Retki su narodi u svetu kao što su Srbi koji imaju kratko pamćenje i olako prepuste zaboravu takve heroje kao što je bio major Dragutin Gavrilović, koji je pre 102 godine održao jedan od najčuvenijih govora u istoriji ratovanja.

Dragutin Gavrilović Foto: Z. Marjanović
Dragutin Gavrilović
Foto: Z. Marjanović

Nedavno se navršilo 72 godine od tragične smrti majora, potom i pukovnika Gavrilovića čije se istorijsko obraćanje vojnicima i danas proučava kao primer herojstva srpskog oficira na prestižnim svetskim vojnim akademijama Vest Point, Sen Sir, Frunze, Kraljevskoj vojnoj akademiji Velike Britanije…

Dok u svetu proučavaju govor majora Gavrilovića uoči odbrane Beograda, u Srbiji se o junaku gotovo i ne govori, osim u nekim posebnim prilikama. Koliko smo skloni neznanju i nepoštovanju prošlosti, govori podatak da malo Čačana zna da je srpski oficir koji je svojom hrabrošću stekao svetsku slavu rođen u gradu na Moravi.

Ipak, ima i onih koji s divljenjem izgovaraju ime majora Gavrilovića, a među njima je i istoričar iz Čačka Radivoje Bojović, potomak čuvenog đenerala Bojovića iz Prvog svetskog rata.

– Dragutin Gavrilović je rođen u Čačku 25. maja 1882. godine, u Ulici kneza Lazara, u samom centru grada odakle je pošao na Vojnu akademiju koju je uspešno završio 1901. Kuća i danas postoji i na njoj se nalazi spomen-ploča, ali malo je Čačana, pa i onih koji žive u ovoj ulici, koji znaju ko je bio major Gavrilović. Danas u ovom gradu nema živih potomaka legendarnog majora, a kuća u kojoj je rođen je više puta preprodavana i renovirana te se ne može reći da je autentična, a trebalo je sačuvati njenu autentičnost jer je, koliko mi je poznato, pod zaštitom države – kaže Bojović za “Vesti”.

O čuvenom govoru majora Gavrilovića u odbrani Beograda se ponešto zna, ali ne i o njegovom životu posle toga. Za neupućene verovatan odgovor bi bio da je poginuo boreći se prsa u prsa sa austrougarskim vojnicima, ali sudbina mu je namenila drugačiji put, možda još teži.

– U tim borbama major Gavrilović je teško ranjen, a preživeo je samo zahvaljujući tome što su ga svojim telima štitili njegovi vojnici koji su veoma poštovali. I tako izranjavan prešao je Albaniju i učestvovao u bitkama na Solunskom frontu – objašnjava za naš list dugogodišnji novinar i publicista iz Čačka Rodoljub Petrović.

Prilikom sloma Jugoslovenske kraljevske vojske i njenog povlačenja, tada već pukovnika Gavrilovića zarobili su Nemci u Sarajevu, odakle je odveden u logor u Nirnbergu gde je uživao veliki ugled među zarobljenim srpskim oficirima i vojnicima.

Na dan oslobođenja logora njemu je, kao najstarijem po činu i godinama, ponuđeno je da prvi napusti logor, ali je on to odbio i logor je napustio poslednji.

Foto: Z. Marjanović
Foto: Z. Marjanović

– Umesto slobode u gradu koji je herojski branio u vreme Velikog rata, slavnog ratnika je čekala golgota od strane skojevaca novouspostavljene vlasti. Jednom prilikom, željan šetnje po gradu, pukovnik Gavrilović je izašao u oficirskoj uniformi jer drugo odelo nije imao, ali je to protumačeno kao provokacija te su ga skojevci prebili nasred ulice. No, i to nije bilo dovoljno već su ga skojevci posetili u stanu jer su na oficirskom odelu videli crvene lampase (široke crvene platnene trake na pantalonama) koje su mu pocepali kako bi od njih pravili petokrake. Da li od zadobijenih povreda i batinanja ili zbog bolesti, a možda je svemu tome doprinela i sramota od onoga što je doživeo, pukovnik Gavrilović je preminuo 19. jula 1945. godine. Sahranjen je na beogradskom groblju u odelu u kojem se rodio – nag jer drugo odelo osim onog koje su mu skojevci pocepali nije imao – podseća Radivoje Bojović.

Odbio generalski čin

– Zbog iskazanog herojstva u odbrani prestonice, ali i u drugim bitkama, đeneral Bojović ga je predložio za čin pukovnika, ali je vojvoda Stepa Stepanović to nije prihvatio uz obrazloženje da je previše mlad. Inače, i to se mora reći, major Gavrilović nije bio omiljen među oficirima jer nije pripadao nijednoj partiji, niti nekoj vojnoj organizaciji poput crnorukaca ili belorukaca, što je najverovatnije bio razlog što je pao na generalskom ispitu u Štipu zbog čega je bio uvređen i nikada više nije izašao na taj ispit. Bio je toliko svoj da je i 27. marta 1941. godine odbio i ponudu generala Simovića za generalski čin i mesto ministra vojnog uz obrazloženje da je on pre svega vojnik – priča Rodoljub Petrović.

Foto: Z. Marjanović
Foto: Z. Marjanović

Boj za Beograd

Govor majora Gavrilovića u noći između 6. i 7. oktobra 1915. godine ispred kafane Jasenica na Dorćolu uoći bitke s mnogostruko brojnijom vojskom Austrougarske: “Junaci, tačno u 15 časova neprijatelja treba razbiti vašim silnim jurišom, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao! Vojnici, junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine! Vi nemate, dakle, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje! Zato, napred u slavu! Za kralja i Otadžbinu! Živeo kralj! Živeo Beograd!”

Autor: Z. Marjanović

Izvor: Vesti online

Vezane vijesti:

JOŠ JEDNA SRPSKA SRAMOTA: Ovako je umro legendarni …

101 godina od govora majora Gavrilovića! (VIDEO) | Jadovno …




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top