Milana Babić: Ćirilica je pitanje srpskog dostojanstva! (VIDEO)

U vremenu globalizacije i nametnutih vrednosti teško je sačuvati jezik i kulturu koji su identitet jednog naroda. Srpski jezik i pismo ćirilica su naročito ugroženi. Povratak srpskom pismu bi značio povratak dostojanstvu, ističe profesor srpskog jezika Milana Babić u intervjuu za trebinjsku Herceg TV.

„Ćirilično pismo, koje je jedno vrijeme predstavljalo glavno diplomatsko sredstvo tokom duge istorije naroda ovde na Balkanu, sada postaje predmet manipulacije, čak i predmet otvorenog omalovažavanja. Često ćete čuti ʼzašto da stavim natpis na ćirilici, jer stranci neće razumetiʻ – što je potpuno netačno, jer je Englezu potpuno nerazumljiva i ćirilica i, da kažem, ʼnašaʻ latinica“, rekla je prof. Babić.

Djeca u školama shvataju vrednost srpskog jezika i srpske kulture, i sve više se trude da to sačuvaju. Međutim, da bi se jezik zaštitio neophodno je da država poradi na tome, da se problem sagleda u širem kontekstu.

„Plan djelovanja treba napraviti od vrha, od državnih institucija, i ovako kako se – hvala Bogu, zahvaljujući Srpskom udruženju „Ćirilica“ Trebinje – realizovalo u samom centru grada [Trebinja]. Bitno je da krene od dna i da krene sa vrha, i da naiđe na dobar primer među ljudima. Sve dok ne shvatimo šta znači odabrati ćirilicu – na Fejsbuku, u slučajnoj zabilješci, u potpisu – i dok ne shvatimo koliko je to bitno, neće biti pravog pomaka.“

Najveći problem srpskog naroda, prema mišljenju profesorice Babić, jeste jezički problem. Bitno je naglasiti da pripadamo centralnom Balkanu i da je jezik naše najveće bogatstvo: „Ćirilica je veza sa ogromnim pravoslavnim istočnim blokom, sa Rusijom, Bugarskom, i da se osetimo da pripadamo toj strani – i da to što pripadamo toj strani ne shvatimo kao kompleks niže vrijednosti, nego kao nešto ekskluzivno. Mi pripadamo tradiciji Ćirila i Metodija, staroslovenski jezik je četvrti biblijski jezik – uz grčki, latinski i jevrejski. I mi sa tom svojom tradicijom, sa srpskom državom, možemo samo da budemo ponosni. Mi nemamo čega da se stidimo.“

Da bi se sačuvao jezik bitno je da se ne ograničava jezički fond na mali broj riječi, ali i da se koriste termini iz srpskog jezika, koji su korjenom najčešće vezani za srpsku tradiciju i kulturu – a samim tim su i bogatiji od riječi iz drugih jezika koje sve češće koristimo u komunikaciji.

Prilog pripremila: Gorica Ivković
Naslov, tranksript i oprema: Stanje stvari
(Herceg TV, 21. 2. 2017)

Izvor: Slobodna Hercegovina

Vezane vijesti:

Zadužbina Draga Pamučine u Slivnici: Hrvati srušili školu …

Ćirilica u digitalnom dobu, sve od nas zavisi | Jadovno 1941.

Slobodan Remetić: Ćirilica podelila sudbinu naroda …