Метак није испаљен. Све су радили кама, нож и тупа средства попут палије

У Великом Паланчишту код Приједора данас је обиљежена 75. годишњица покоља у том селу, гдје су усташе за само једну ноћ на звјерски начин убиле 342 становника српске националности, међу којима 226 дјеце.

У ноћи између 22. и 23. октобра 1942. године, група усташа, припадника Друге усташке сатније Осме усташке бојне, предвођена поручником Батинићем, извршила је покољ над мјештанима Великог Паланчишта.

Преживјели мјештанин Мићо Бановић каже да је са непуних 10 година био у групи која је ноћу успјела побјећи, јер их је чувао само један усташа, и да се сјећа да су данима након покоља свиње и пси разносили дијелове тијела која нису била закопана него само прекривена гранама.

„Метак није испаљен. Све су радили кама, нож и тупа средства попут палије. Породично се водило на стратишта: да мати гледа како се кољу дјеца или обратно. То је највећа трагедија коју исторја није у стању ни да опише“, свједочи старац.

Замјеник градоначелника Приједора Миленко Ђаковић истакао је да се грађани окупљају на овом мјесту да би се одржала сјећања. „Оснивају се и нова удружења која желе да све ти догађаји не буду заборављени и прекривени велом тајне“, рекао је Ђаковић.

Предсједник СУБНОР-а Приједор Вељко Родић нагласио је да је над становништвом Великог Паланчишта извршен страховит злочин. „Људи су наивно дочекали кољаче у својим домовима. Они су их одводили говорећи им да их штите од других усташа који ће наићи са другачијим задацима. Покољи су се десили на три локације у селу“, навео је Родић.

Он је додао да на подручју Приједора постоји 125 обиљежених историјских мјеста из Другог свјетског рата, а још приближно толико необиљежених.

С циљем очувања сјећања на недужно страдале становнике Великог Паланчишта, прије двије године основано је Удружење потомака и поштовалаца цивилних жртава рата 1941-1945 Велико Паланчиште.

Потпредсједник Удружења Милош Стојановић каже да, према подацима Историјског архива у Београду, укупан број страдалих становника Великог Паланчишта у Другом свјетском рату сачињавају 464 цивилне жртве усташког терора и 72 лица страдала у НОБ-у или готово половина од укупно 1.080 становника, колико је село бројало по попису из 1941.

„Наш је задатак да их сачувамо од заборава, јер заборав би био злочин можда у истој равни са недјелом. Треба повести бригу и о цивилним жртвама на начин на који се до сада водила брига о војним жртвама“, рекао је Стојановић.

Он је навео да је СУБНОР организација која се брине о борцима и која је увијек имала подршку државе, док слична организација, али за питања цивилних жртава, никада није постојала. „Наш је задатак да допунимо активности наших претходника, јер смо дошли до закључка да су цивилне жртве биле у сијенци војних“, истакао је Стојановић.

Према његовим ријечима, примјери из Норвешке, Шпаније и Њемачке гдје су споменици жртвама Другог свјетског рата грађени у скорије вријеме или се још граде, показују да временска дистанца од Другог свјетског рата не игра улогу у процесу меморијализације и културе сјећања, као цивилизацијских процеса.

„Иако је прошло доста времена, није касно и нећемо пропустити прилику да актуелизујемо питање цивилних жртава“, поручио је Стојановић.

Вијенце су на спомен-обиљежје положиле делегације града Приједора, општинских организација СУБНОР-а, Борачке и Организације породица погинулих бораца Приједор, те потомци жртава Другог свјетског рата.

Извор: СРНА

Везане вијести:

НОВИ ДОКУМЕНТИ О СТРАШНОМ ЗЛОЧИНУ У ВЕЛИКОМ ПАЛАНЧИШТУ