Жупанијски суд у Загребу неправоснажно је осудио бившег команданта логора Керестинец Стјепана Кларића и четворицу њему потчињених чувара на укупно осам и по година затвора због мучења 34 српска цивила и припадника ЈНА од краја 1991. до маја 1992. године. Због ратног злочина над српским цивилима и ратним заробљеницима Кларић је осуђен на три и по године, Виктор Иванчин на двије, а Дражен Павловић, Жељко Живец и Горан Штрукељ на по годину дана затвора.
Судија је рекао да је суд вјеровао свједоцима који су описивали како су мучени струјом, злостављани и малтретирани.
„Нема никакве дилеме ни да су поједини заробљеници сексуално злостављани, те да су неке затворенице биле силоване. Несумњиво је и да је постојала тзв. црна соба о којој су говорили свједоци“, навео је судија у образложењу.
Као олакшавајуће околности судија је узео у обзир што су окривљени учесници рата, њихово држање пред судом и лоше имовинско стање, јавили су хрватски медији.
Кларић, Иванчин и Павловић данас ће бити пуштени из затвора у Реметинцу након што им је укинут притвор у којем су били од хапшења 22. новембра 2010.
Вријеме проведено у притвору ће им, као и осталој двојици који су на слободу пуштени раније, бити урачунато у коначну казну.
Ако Врховни суд потврди пресуду, Кларић ће морати на одслужење казне, али би тада веома брзо могао тражити и превремено пуштање на слободу, док би остали своје казне већ одслужили у притвору.
Хрватске снаге логор су звале Коначиште ратних заробљеника у Керестинцу. Ту је било затворено и неколико жена које су мучене и силоване, а једна је побацила због мучења.
„Ништа се битно не мијења у хрватском правосуђу, двоструки стандарди су на снази. Ово раде зато што то од њих свијет тражи, јер их неће примити у ЕУ и по изреченим казнама се види да је то под присилом, а не по некаквој савјести или свијести“, рекао је Срни Саво Штрбац из Веритаса , истичући да није ријеч ни о каквом суочавању са прошлошћу.
Према његовим ријечима, суђења за ратне злочине која се воде у хрватским судовима претварају се у проналажење олакшавајућих околности, а не у утврђивање под каквим су околностима извршена сама дјела.