Китаровић: Обележавању Олује присуствоваће и Срби

Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић изjавила jе данас да ће обележавању 20. годишњице хрватске воjно-полициjске акциjе „Олуjа“ 5. августа у Книну учествовати и Срби из тог града

Колинда Грабар Китаровић

КНИН – Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић изjавила jе данас да ће обележавању 20. годишњице хрватске воjно-полициjске акциjе „Олуjа“ 5. августа у Книну учествовати и Срби из тог града.

Она jе током посете Книну, где се упознала са припремама за прославу годишњице те акциjе коjом jе из Хрватске протерано неколико стотина хиљада Срба, изjавила да jе данашњем састанку организационог одбора присуствовао и заменик градоначелника из реда српског народа Жељко Џепина.

„Дакле, и Срби овде у Книну ће учествовати у тоj прослави и желимо истаћи да прослава ниjе уперена ни против кога, него jе искључиво слављење онога што су за нас учинили наши бранитељи, сви они коjи су бранили Хрватску, дали своjе животе и здравље за њу, и сви они коjи су омогућили да данас уживамо у слободи“, рекла jе Грабар Китаревић.

Председница Хрватске веруjе да ће таj датум бити обележен без подела.

Хрватски државни врх недељама jе имао различите ставове о начину обележавања 20. годишњице „Олуjе“, а Грабар-Китаровић се тада залагала за одлагање те манифестациjе.

Краjем маjа председница Хрватске и премиjер Зоран Милановић ипак су постигли компромис тако што ће се годишњица „Олуjе“ обележавати два дана – воjном парадом 4. августа у Загребу и централном прославом 5. августа у Книну. Званични Загреб 4. август обележава као Дан победе и домовинске захвалност, као и Дан хрватских бранитеља.

„Наjвише ме се доjмила наjава колико ће људи доћи у Книн на прославу Олуjе, наjава заjедништва и чињеница да нећемо ове године, веруjем, видети никакве поделе, него да ћемо показати заjедништво и хрватског народа, али и свих других грађана и држављана Хрватске у прослави тог великог датума“, рекла jе Грабар-Китаровић, jавила jе Хина.

У хрватском Државном одбору за обележавање „Олуjе“ су, поред представника државног и воjног врха, и четири пензионисана генерала – Анте Готовина и Младен Маркач, коjе jе Хашки трибунал прво осудио на 24, односно 18 година затвора због злочина у „Олуjи“ а затим их другостепеном пресудом ослободио, те Петар Стипетић и Мариjан Марековић.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Пусић: Прослава годишњице Олуjе ниjе славље страдања људи …

ОДЛУКА О ОСНИВАЊУ ОДБОРА ЗА ПРОСЛАВУ „ОЛУЈЕ …

маловић: срби се не смиjу одрећи републике српске краjине

ГЕНОЦИД ЈЕ ПОЧИЊЕН У „ОЛУЈИ“, А НЕ У СРЕБРЕНИЦИ

Олуjа – Јадовно 1941.