Отаџбински рат Архиве - Страница 26 од 502 - Јадовно 1941.

Споменик на Казанима прикрива да су жртве Срби

19. новембар 2021.

Градоначелница Сарајева Бењамина Карић јуче је на Казанима, јами подно Требевића, заједно с (не)легитимним високим представником Кристијаном Шмитом и потпредседником Федерације БиХ Миланом Думовићем, открила спомен-обележје „посвећено грађанима Сарајева убијеним на том локалитету током 1992. и 1993 године”. Тиме је реализовала своју замисао да на једном од највећих стратишта сарајевских Срба подигне споменик који неће сведочити о томе ко су стварне жртве, а ко џелати. „Заувек ћемо се с тугом и поштовањем сећати наших убијених суграђана”, уклесано је на спомен-обележју, постављеном на месту на које су током рата припадници муслиманске Армије БиХ доводили Србе, убијали их, а потом бацали у јаму. Иако никада није званично утврђено колико их је на

Годишњица егзодуса Срба Западне Славоније

18. новембар 2021.

ДИЦ “Веритас” подсећа да се навршава три деценије од првог великог егзодуса Срба из западне Славоније који је кулминирао оснивањем више логора од којих је најстравичнији био “Рибарска колиба” у којој је страдало најмање 18 цивила. – Од 12. до 18. новембра 1991, припадници хрватске војне полиције у селима Kип (Дарувар) и Kлиса (Пакрац) похапсили су 24 српска цивила које су затворили у подрум импровизованог затвора “Рибарска колиба” у Марином селу. Тамо су заробљени пролазили и психичку и физичку тортуру, дављени у воду, прикључивани на индукторску струју, одсецане су им уши, сечени прсти и убацивала со у отворене ране, ударани металним шипкама… Само су шесторица преживели то мучења, а за

XI САБОР БИЛОГОРАЦА 4. ДЕЦЕМБРА 2021. У ПАНЧЕВУ

14. новембар 2021.

Дођите 4. децембра у Панчево да се дружимо! Кад ако не сад? Још увијек актуелно замешатељство са короном одложило је 2020. године одржавање 11. Сабора Билогораца, ситуација се није промијенила ни ове године, али смо у контакту са бројним сународницима одлучили да уз поштивање свих прописаних мјера скуп одржимо почетком децембра, у посљедњи час ове године и да више не прекидамо традицију и сусрет на којем су се окупљали Билогорци, али и житељи околних насеља поријеклом из Западне Славоније, те бројни пријатељи. Завичајно удружење „Билогора“ организује 11. Сабор у суботу, 4. децембра у Панчеву, Баваништански пут ББ, са почетком у 18,00 сати. Romantic Еvent centar у којем ће се скуп

Весна Пешић бесрамно вређа све страдале Србе: Шта хоће тај Вучић, да стално парира Сребреници са Јасеновцем

12. новембар 2021.

„Није нам ни 90-их година било лако са српским национализмом. Сада предлажу да се лева обала Саве у Београду назове по жртвама Јасеновца. То је сада већ константни покушај да жртвама Сребренице парирају жртве Јасеновца, како би се „поништила“ Сребреницу“, рекла је Пешић. Бивша политичарка досовског режима и симпатизерка Маринике Тепић у интервјуу за портал „Слободна Босна“ насрнула је на све страдале Србе. „Увлачио се, с опроштењем, у ду*е западним земљама да би био добро примљен. САД су у међувемену биле заузете неким другим пословима, а нарочиту подршку Вучић је добио од Ангеле Меркел која је уништила и ЕУ и све нас. Интересантно је да о свему овоме ћути опозиција

Рајко Петровић: Република Српска је најважније питање за Србију, дакле за њену политичку и интелектуалну елиту, у овом тренутку

11. новембар 2021.

Морам признати да нисам задовољан односом интелектуалне елите у Србији према питању Републике Српске и зато користим прилику да се огласим по том питању. Република Српска је данас озбиљно угрожена, како спољним притисцима, тако и дубоком унутрашњом неслогом политичке елите. Пише: Рајко Петровић Нико не спори значај борбе за Косово и Метохију или за српско питање у Црној Гори, али Република Српска је најважније питање за Србију, дакле за њену политичку и интелектуалну елиту, у овом тренутку. Посебно су ми несхватљиви Срби пореклом из Републике Српске који су данас угледни аналитичари у Србији, а који стално говоре о Косову и Метохији (што апсолутно подржавам), али ретко шта говоре о Српској

МОЛИТВА ЗА САБОРЦЕ СВЕТОГ ДИМИТРИЈА

8. новембар 2021.

Традиционално, на Митровске задушнице, у суботу је у цркви Светог Саве на Врачару служен помен за погинуле борце Невесињске бригаде и осталих јединица Војске Републике Српске. Служење помена организује Удружење Невесињаца у Београду, а поводом обиљежавања Митровданских битака које је водила Невесињска бригада 1992. и 1994. године. Помен су служили свештеници Радивоје Панић и Лазар Манигода. Поред чланова Удружења Невесињаца у Београду, служби је присуствовао ратни предсједник Владе Републике Српске Душан Козић, народни посланици у Народној скупштини Републике Србије Милимир Вујадиновић и Славенко Унковић, предсједници завичајних херцеговачких удружења у Београду: Требињаца, Жарко Ратковић; Гачана, Слободан Бобан Драшковић; Калиновчана, Спасоје Ђого, те официри и борци Невесињске бригаде и Херцеговачког корпуса. Свештеник

In memoriam – СЛОБОДАН ПОКРАЈАЦ

4. новембар 2021.

У недељу, 31. октобра, након срчаног напада, у болници у Београду је умро Слободан Покрајац. Уз свакодневне медијске извјештаје о корони, бојим се да постајемо све више, умјесто радости живота, невољни свједоци и хроничари смрти. Пише: Ранко Раделић Слободан Покрајац је рођен 19. јануара 1951. године у Доњој Ковачици од оца Уроша и мајке Меланије р. Фрљановић. Основну школу је завршио у Великом Грђевцу 1965, гимназију у Бјеловару 1969, а на Економском факултету у Београду дипломирао децембра 1973, магистрирао јуна 1978. и докторирао јула 1989. год.Као студент осваја награде за стручне радове на савезним студентским симпозијумима – другу награду 1972. у Марибору и прву награду 1973. на Бледу, те специјалну

Операција Логориште

4. новембар 2021.

Најспектакуларнија копнена војна операција ЈНА изведена 1991. године, у међуречју трију река у предграђу Карловца – пробој тенкова из блокиране касарне Пише: Мирослав Лазански Имају ли Срби право на ратно сећање и евоцирање успешних и часних војничких акција и операција? Тек у последњој години-две почели смо да говоримо да је 1999. извршена агресија НАТО-а на нашу земљу, агресија – а не кампања. Тек у последњој години-две поклањамо пажњу нашим херојима из рата 1999, наравно и мајору Милану Тепићу. Био сам пре неколико дана у посети гарнизону Врање, Четвртој бригади, најмоћнијој бригади Копнене војске Србије. Њихова спомен-соба у касарни „Први пешадијски пук књаза Милоша Великог” пример је како се достојанствено чува

СЕЋАЊЕ НА ХРВАТСKО ГРАНАТИРАЊЕ ШИДА – МЕЂУ ЖРТВАМА СРБИ, СЛОВАЦИ И МАЂАРИ

3. новембар 2021.

Навршило се тачно 30 година од како су хрватски екстремисти гранатирали уже подручје града Шида. Током гранатирања Шида је убијено четири а рањено преко четрдесет грађана српске, словачке и мађарске националности. Бројни становници овог сремског места су одали почаст убијеним суграђанима. 01. новембра 1991. хрватски екстремисти су извршили страховит напад на Шид и Републику Србију. Био је ово чист пример агресије чији је циљ било убијање цивилног становништва. У жестоком гранатирању града тог хладног, јесењег дана убијени су Ђорђе Манојловић (27), Мирослав Шерфези (26) – иначе Словак по националности и Слободан Михаљевић (37). Само месец дана раније током напада на Шид убијен је Мумин Шкодра (21) – припадник МУП-а а

У цркви Светог Марка у Београду служен је парастос Грубишнопољцима погинулим у периоду од 1991. до 1997.године

30. октобар 2021.

У цркви Светог Марка у Београду служен је парастос погинулим борцима Територијалне одбране општине Грубишно поље у грађанском рату у Хрватској 1991.године, као и цивилима са тог подручја страдалим у периоду од 1991. до 1997.године. На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата живот је изгубило 76 особа, већином српске националности И оних који су били у родбинским везама са српским породицама. Акција хрватских паравојних снага “Откос-10”, готово непозната српској јавности, започела је 31.октобра 1991.године нападом на припаднике Територијалне одбране општине Грубишно поље која је тада била у саставу Бањалучког корпуса Југословенске Народне Армије. Та акција је била изведена у тренутку

Близанци, српски јунаци, погинули су истог дана

29. октобар 2021.

Само онај ко има близанце може да разуме ту судбинску, доживотну везаности браће рођеног истог дана и сата. А ови близанци, српски јунаци, су не само рођени, већ су и погинули истог дана (29. октобра), сата и минута. Горан и Зоран Орељ (презиме које асоцира на руску реч за орла) су били заједно у свему, од самог почетка па до заједничког им краја. Од рођења у Славонском Броду (одакле су морали да оду, у Инђију, протерани од својих суграђана Хрвата, у трећем разреду гимназије), преко војног рока у Сомбору и Приштини, па до одласка, по командној заповести, у војску Републике Српске Крајине (као инструктори за кориштење минобацача) и, затим, у Бањалуку,

Парастос за страдале Билогорце 30. октобра у Београду

28. октобар 2021.

У цркви Светог Марка у Београду у суботу 30. октобра са почетком у 11,00 часова биће служен парастос погинулим борцима Територијалне одбране општине Грубишно Поље у грађанском рату у Хрватској 1991. године, као и цивилима са тог подручја страдалим у периоду од 1991. до 1997. године. Иницијативу за обележавање страдања Срба из овог краја покренуло је Завичајно удружење „Билогора“ са седиштем у Београду. На подручју источне Билогоре, смештене на северозападу Хрватске у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, током и после рата, од 1991. до 1997. године, колико је до сада утврђено живот је изгубило 76 особа, већином српске националности и оних који су били у родбинским везама са српским

Хрватски закон о ратним цивилним жртвама

27. октобар 2021.

Као човек који већ педесетак година тумачи и у пракси примењује разне прописе, морам признати да су се аутори овог закона заиста потрудили да поставе многе „запреке” српским страдалницима и члановима њихових породица, посебно онима који су страдали на подручју бивше РСК, на путу до признавања статуса ратног страдалника, без којег се не може остварити ниједно од предвиђених права. Од када је Хрватски сабор у јулу ове године усвојио Закон о цивилним страдалницима из Домовинског рата, канцеларијама „Веритаса” у Београду и Бањалуци свакодневно се обраћају Срби из Хрватске и бивше РСК с питањем да ли се одредбе овог закона односе и на њих. Ради илустрације наводим неколико примера. Дана 25.

Светозар Ливада: Сведочим, овако је било!

26. октобар 2021.

Многи су ме странци питали: „Како је ратовање почело?“. Невољко сам одговарао: „Организирано и веома агресивно, шовинистички , а неки су свој интегрални национализам дизали на расизам, да су супериорнији, интелигентнији, просвећенији, културнији. „Што јужније то тужније!“ Посебно се лицитирало: ко кога експлоатира, отима девизе, пљачка, итд. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 15. октобра 2016. године. Неки манускрипт србијанских академика под насловом „Меморандум“ био је проглашен узроком рата у Хрватској. Заредаше оснивања кризних ратних стожера на челу са усташоидима повратницима, удбовцима, комуњарама пребјеглим у ХДЗ. Међутим, рат је договорен, између ковача рата, Милошевића и Туђмана, али не и објављен. Водио се за

Торпедни чамац-прво Душково радно мјесто

Проклетство бојовника Душка

24. октобар 2021.

У грађанском рату деведесетих Душко ниjе био jедини хрватски воjник или полицаjац српске националности, коjем су хрватске оружане снаге убили чланове наjближе породице. Душков случаj jе изишао у jавност захваљуjући одважности и писмености његове ћерке Сање. Остали ћуте и пате очекуjући повећања бранитељских привилегиjа. ПИШЕ: Ђорђе Пражић Душко Кнежевић jе рођен у Карловцу. Након развода родитеља у четвртоj години са маjком се вратио у Госпић. Његова маjка Душанка Вранеш jе бринула о њему и настоjала му пружити сву родитељску љубав. Душко ниjе био срећно диjете и притискали су га многи комплекси. Проблем jе покушао „рjешити“ одласком у воjну школу. Тешко да би се нормално уписао у воjну школу да ниjе