Отаџбински рат Архиве - Страница 10 од 502 - Јадовно 1941.

Дарко Ристов Ђого: Нема више било шта да се напише

1. септембар 2024.

Просто нема. Пишем овај текст у недјељу, 1.9.2024, након Свете Литургије, суочен са притиском сопствене савијести, немоћан као јединка да било шта учиним, немоћан да гледам коначне дане косовске издаје наше завјетне земље и најхрабријих од свих Срба – оних који су остали да живе на Косову и Метохији. Покушавао сам да живим достојно косовског завјета. Да изродимо Јелена и ја четворо дјеце, сви рођени на царски рез, сви – колико смо знали и умјели – васпитавани у духу свете вјере и завјетног Предања, сви окренути ослобођењу и уједињењу свих српских земаља а најприје Косова и Метохије. Покушавао сам – понекад само успјевао да стигнем и постигнем, да помогнем ријечју

РАДАКОВИЋ: ЗАЈЕДНИЦЕ СУ САМО ЈЕДАН ПРИМЈЕР ГЕНОЦИДА НАД СРБИМА У НДХ

1. септембар 2024.

Злочин на Заједницама дио је масовних злочина над Србима у љето 1941. године на подручју читаве НДХ, а многи ти злочини се дешавају на Илиндан. То су у народу познати „Илиндански покољи“. Злочини су спровођени плански и организовано, све у циљу уништења српског становништва и застрашивања оних који би остали физички живи, али које је чекала асимилација у Хрвате или протјеривање у Србију. Прије и послије тих масовних злочина, вршено је присилно римокатоличење и у мањем броју исламизација православних Срба. Другим ријечима, Заједнице су само један примјер геноцида над Србима у НДХ, каже за „Козарски вјесник“, кустос историчар Меморијалног музеја на Мраковици Борис Радаковић. Поводом обиљежавања 83 године од усташког

12 ПИТАЊА О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ – из угла једног никог

1. септембар 2024.

Јуче је, у низу других установа у које је упала, шиптарска полиција запосела и Институт за српску културу у Лепосавићу, који је 1978. као мултидисциплинарна научна установа основан у Приштини, а онда након 1999. измештен у ову српску средину на Северу. Пише: Др Немања Девић Шта, заправо, значи да су непријатељи “упали“ у неку српску установу на Северу? Наши медији користе најчешће тај термин, који са собом носи претпоставку да су се након “упада“ потом и повукли?! “Упад“, напротив, има сасвим другу конотацију, о којој нико не говори: Шиптари долазе са дугим цевима, плене компјутер и документацију, а затим запечате канцеларију и трајно ликвидирају рад установе. У различитим фазама, то

Ђорђе Пражић: Хрватски сан

31. август 2024.

„Ово сам сања цили живот!”, узвикнуо је пре неколико година за говорницом на прослави „Олује” у Книну један пензионисани хрватски пуковник. Овај предратни радник у некој далматинској фирми након јуришања на касарне ЈНА и Србе у Крајини дочепао се високог чина и није скривао своје задовољство што у Книну, као и у целој Хрватској, готово да нема Срба. Хрватска без Срба је хрватски сан двадесетог века. Након геноцида у Другом светском рату, послератних терористичких дејстава, политичко-економских притисака и етничког чишћења с елементима геноцида 1995. године, Хрватска је снагом оружја решила српско питање. Фрањо Туђман је на Брионима наредио Хрватској војсци да изврши такав удар да Срби нестану. Притом није помињао

У Хрватској нерасвијетљена судбина 1495 Срба, од којих 71 одсто цивила

31. август 2024.

Документационо-информативни центар “Веритас” је, поводом Међународног дана несталих, 30. августа, указао да се међу 8.619 до сада верификованих жртава Срба са подручја Хрватске и бивше Републике Српске Крајине, укључујући и припаднике ЈНА и добровољце из рата деведесетих, на данашњи дан налази 1.495 лица чије судбине још нису расвијетљене, од којих је 71 одсто цивила. Међу несталим је 1.066 /71 одсто/ цивила, док је 424 или 28 одсто жена, али више од трећине са тог списка не налази се у Књизи несталих за подручје Хрватске, а више од четвртине није у Бази података активних случајева лица несталих у сукобима на подручју бивше Југославије. “Када би све ексхумиране особе из ратова деведесетих

ГОСПОЈИНА У СВРАЧКОВОМ СЕЛУ

29. август 2024.

Данас је велики православни празник – Велика Госпојина или тачније, Успење пресвете Богородице. Славе данас бројне породице, села и градови… Пише: Ђурђица Драгаш – Београд, 28.8.2024. И да овај датум не памтим као дан у којем сам 1991. постала избеглица, сећала бих га се само по лепом, по сеоској (заветној) слави у Сврачкову селу. Живела је тамо баба Боса, бабина једина сестра и није било шансе да „омашимо“ и пропустимо прилику да посетимо њу и породицу и прославимо, уз незаобилазну личку јагњетину. Славила се Госпојина у Сврачкову селу, баш онако као и славе у скоро свим личким селима… без литургије, свештеника, без одласка у цркву, са помало нејасном мишљу о

Покољ у селу Грубори

27. август 2024.

Покољ у селу Грубори 1995. jе злочин jе над српским цивилима коjи су починили припадници антитерористичке jединице „Лучко“ у саставу Специjалне полициjе Републике Хрватске током злочиначке акциjе „Олуjа обруч“ 25. августа 1995. године, односно одамх након злочиначке акциjе „Олуjа“. Панорама книнског села Грубори у Сjеверноj Далмациjи Злочин jе извршен над свим преосталим цивилима српске националности засеока Грубори коjи су остали у своjим кућама, у саставу насеља Плавно, Плављанска долина, општина Книн, у саставу тадашње Републике Српске Краjине. За оваj злочин нико ниjе кажњен, а подигнути споменик у Груборима, неколико пута jе рушен од Хрвата. ПРЕТХОДНИЦА Распадом друге Југославиjе више од два милиона Срба нашло се на простору западно од риjеке

Годишњица погрома Срба у Сиску: Масакр под маском ЈНА

22. август 2024.

Један од најтежих злочина над Србима на подручју општине Сисак у рату деведесетих десио се у раним јутарњим часовима, 22. августа 1991. године, када су припадници хрватске полиције и Збора народне гарде, ничим изазвани, у транспортерима са ознакама ЈНА “протутњали” кроз српска села: Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани, насумице пуцајући на локално становништво. Том приликом убили су 15 цивила и више десетина ранили, подсећа Документационо-информациони центар “Веритас”. Нападаче су на крају зауставили мештани села Брђани, који су се, чувши пуцњаву кроз друга села, на брзину организовали и поставили заседу. После овога догађаја, Срби из цапрашких српских села више нису одлазили на посао у Сисак, већ

Ђурђица Драгаш: Делија се не предаје лако!

16. август 2024.

Трактор! Џаба му се смеју, џаба му се ругају… у њему је више снаге, поноса, љубави и живота него што ће они икада моћи и да замисле. Породичним консензусом дођосмо до закључка да је крај нашег „олујног“ пута био 11 и 12. августа 1995. Нису датуми тад били много важни, време се мерило пређеним километрима и умором, ал’ некако се сагласисмо да су ова два означила крај. После 8 дана кише, сунца, прашине и чемера, стигли смо у Војводину, у оно што од тад зовем резервним завичајем! Нисмо имали ништа, али имали смо све јер смо били заједно. Добро је да, опијени срећом што се коначно можемо окупати и спавати

Ко је био Др Милан Булајић?

15. август 2024.

Др Милан Булајић је рођен у мјесту Вилуси код Никшића, (Краљевина Југославија), 6. септембра 1928. године. Умро је у Београду 29. новембра 2009. године. Био је међународни стручњак за геноцид, интернационални експерт за изучавање геноцида са гледишта међународног права, историчар и историограф геноцида, и југословенски дипломата у области међународних односа и међународног права. Др Милан Булајић је био покретач идеје и оснивач Музеја жртава геноцида, затим оснивач Фонда за истраживање геноцида, један од оснивача и први координатор Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, као и замјеник председника одбора САНУ за сакупљање грађе о геноциду над српским и другим народима у XX вијеку. Био је покретач идеје, и заједно са

Ђурђица Драгаш: И ја сам из колоне

12. август 2024.

Ми, који смо неповратно изгубили део живота, ми које је колона „пресекла“, увек ћемо носити њен жиг. Наш живот никада неће моћи да се назове нормалним. Недавно, на промоцији моје збирке песама посвећене страдању Срба у НДХ, пришла ми је колегиница из РТС-а. Представила се, рекла где и шта ради, а онда ме погледала у очи и онако, готово заверенички додала – и ја сам из колоне. Тих пар речи било је довољно да се препознамо и разумемо. И није то први пут. За ових 29 година често сам, чувши их, до тада непознате људе доживљавала као своје. Као да нас је „припадност“ колони чинила приснима и уједињенима. Тај сурови знак,

ЗАБОРАВЉЕНИ ЗЛОЧИН ХРВАТСКИХ СНАГА НА ДИНАРИ: Навршава се 29 година од ликвидације девет српских заробљеника, који су бачени у вртачу

26. јул 2024.

Девет припадника Српске војске Крајине, познаника, комшија и рођака, из буковичких села Братишковаца, Ивошеваца, Велике Главе, Ервеника и Кистања, 26. јула 1995. године, на Динари, на пределу Медено брдо, заробили су припадници Хрватског вијећа одбране и Хрватске војске . Везисти СВК „ухватили“ су разговор на непријатељској страни који потврђује да су сви живи заробљени. Аутор: ВЦ Ускоро је кренула и акција „Олуја“, која је довела до пада РСК, егзодуса крајишких Срба и много нових жртава, због чега је ова група са Динаре пала у други план, подсећа Документационо-информациони центар „Веритас“. У току 1998. године, преко Комисије за нестала лица Херцег Босне стигла је вест да су ловци на Динари у

У ВЈЕЧНОСТ СЕ ПРЕСЕЛИЛА ГОРДАНА ЈАНИЋИЈЕВИЋ: Одлазак најхрабрије српске новинарке

19. јул 2024.

У дану када СПЦ слави свештеномученика владику Саву Горњокарловачког и годишњицу страдања ђенерала Драгољуба Михаиловића одјекнула је вијест да је овоземаљски свијет напустила угледна српска новинарка Гордана Јанићијевић, дугогодишња новинарка куће Политика, а касније уредница емисије „Српски св(иј)ет“ које се емитовала на ТВ ИН4С. Гордана Јанићијевић је рођена 22. августа 1959. године у Смедереву, од оца Ђорђа и мајке Радмиле. – Одрасла сам у старој, честитој српској породици у Умчарима. Прадједа је погинуо на Солунском фронту, дјед је био за краља тако сам ја у породици слушала другачију причу од оне званичне. Комунисти су нас послије рата ојадили и мислим да се никада нисмо опоравили. Управо дјед ми није дозволио

ХАБЗБУРШКИ НЕООСМАНИЗАМ: Запад залуђује Сарајево обећањима да би НАТО проширио до Саве и Дрине

15. јул 2024.

Чиновници ЕУ Ђозеп Борељ и Оливер Вархељи, поводом годишњице догађаја у Сребреници, саопштили су да је то „један од најмрачнијих тренутака у модерној европској историји“ и запретили: „Међу нама нема места за оне који негирају геноцид, покушавају да прекрајају историју и величају ратне злочинце“. Пише: Борис Субашић Службеници актуелне „немачке Европе“ су „заборавили“ на немачки геноцидни програм према Словенима у Другом светском рату и аутентични НДХ пројекат истребљења Срба, у коме су активно учествовали многи муслимани из БиХ. ЕУ је „заборавила“ и да је Јерусалимски муфтија Хусеини долазио у НДХ да поздрави оснивање муслиманске СС „Ханџар“ дивизије од 21.000 добровољаца. Тај „заборав“ историчари описују термином „процес дугог трајања“ у коме

ЗБОР НА КОСОВУ У ДАЛМАЦИЈИ 1893.

10. јул 2024.

Између Динаре и Јадранског мора у Далмацији, по прилици на један сат од Книна, лежи ово друго Косово поље, које се пружа скоро до Сиверићког рудника. Приредио: Томо Радусин Народ, српски који је био послије пропасти српскога царства принуђен, да, усљед разнијех недаћа својих, оставља своја прађедовска огњишта и да се на позив аустријских владалаца са оружјем у руци и са својим иметком пресели у разне крајеве Аустријско-Угарске монархије – обичавао је, да у новој постојбини затечена пуста мјеста назива онијем именима каковијем је називао своја мјеста, ријеке и планине своје пређашње царевине. Тако је Косово у Далмацији добило име своје од Косова у Старој Србији, на коме је пропало