arrow up

Календар Покоља: 12. – 15. август 1941. Злочини над Србима

Дрињача код Зворника. Усташе су 12. августа 1941. године у једном магацину у Дрињачи код Зворника заклале 100 Срба и побацали их у једну рупу поред магацина. Пошто су жртве биле слабо закопане, пси луталице су почеле развлачити њигове посмртне остатке. У магацину је по свједочењу Пера Ђукановића било једно веће храстово буре у коме су затекли 150 литара људске крви. Жртве су скидане голе, вођене низ степенице, те клане над буретом крви. Извор:  Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 20. Велика Кладуша, Српска православна црква, мучилиште и губилиште Срба, њих више од 2.450 у времену од 30.

ПОДСЈЕЋАЊЕ: На острву Пагу постављен крст на мјесту масовне гробнице из 1941. године (ВИДЕО/АУДИО)

На мјесту масовне гробнице на острву Паг, постављен  је Крст часни који би требало да свједочи о страшном злочину почињеном прије 77 година. Предсједник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић рекао је да је крст превезен јутрос из Карлобага преко Подвелебитског канала, те мученичком Пашком стазом дугом око четири километра донесен до мјеста освештања. Спомен-крст освештао је парох смиљански Драган Михајловић, који је служио и парастос. У ноћи 14. на 15. августа, уочи католичког празника Велике Госпе 1941. године, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша. На Пагу је побијена најмање 791 жртва, а на Велебиту око 1.500. – Згрожене монструозношћу

rajko_lukac_feljton_02-1.jpg

Усташко љето 1941.

25.8.1987. | Пише: Рајко Лукач Усташко љето 1941. (1) Кад је Велебит био гробница Ако неки путник, пролазећи кроз госпићки крај, пожели да види мјесто најстрашнијег губилишта у Југославији из љета 1941. године и ода почаст десетинама хиљада жртава, то му на жалост, неће поћи за руком, или не бар лако и једноставно. Чињеница је прилично мучна, али је не треба прикривати бар у новинском чланку који би да се бави тим ужасним љетом на Велебиту, гдје ни послије четири и по деценије и послије више хиљада разних споменичних обиљежја из НОБ-а, подигнутих широм земље, нема ни пристојног споменика, а још мање иоле проходног пута. Истина, у последње вријеме почеле су припреме

Изношење Часног крста на пашки рт Слана

И Јадран има Плаву гробницу, страшнију од Крфа

Шта повезује Видо и Паг и зашто ова острва не би требало да буду места за журке и провод. Вероватно сам један од ретких становника Србије који је грчко море први пут видео тек са четрдесетак година. Током деведесетих било какво море или одмор били су за мене “мисаона именица”, а после, кад сам почела да радим, некад није било времена, а некад доброг плана. Пише: Ђурђица Драгаш Некако ми је стално измицало то путовање, а знатижеља бивала све већа. Коначно су се коцкице склопиле пре пет година. Пошто ми купање и сунчање нису никад били приоритет, одлучила сам се за предсезону и неку врсту ходочашћа. Испунила сам себи давнашњу

Басташић: Четврти пут уништена спомен-плоча жртвама на Пагу

Предсједник Удружења “Јадовно 1941” из Бањалуке Душан Басташић изјавио је да је четврти пут уништена спомен-плоча у ували Слано на острву Пагу на мјесту усташког логора из времена Независне Државе Хрватске која је постављена 24. јуна. Басташић је навео да је јутрос добио фотографију коју је снимио Словенац Јернеј Божич, који је разбијену спомен-плочу сложио као мозаик. – Историја се не може промијенити уништавањем спомен-обиљежја. У ували Слана мучени су и убијени многи невини људи. Поломљени знак свједочи о уништењу основне људске културе и саосјећања према ближњима. Надам се да ће ми се тамо придружити становници острва Паг – навео је Божич у поруци коју је уз фотографију послао Басташићу.

Ђурђица Драгаш: Пашка истина о људима и нељудима

Данас, ништа на острву Пагу не подсећа на оно зло време, осим два часна крста – на месту логора и масовне гробнице у којој су била тела последње групе логораша. Лето је… време годишњих одмора, путовања, уживања. Друштвене мреже просто горе од фотографија које би требало да потврде све то. Нижу се слике и снимци  плажа, залазака сунца, таласа који запљускују изманикирана стопала, књига на препланулим бедрима са морем у позадини. Лепо је, опуштено, лагано… И не бих ја кренула да пишем овај текст да међу тим летњим разгледницама готово свакодневно не виђам и оне са острва Пага у Хрватској. Хвале се многи моји Фејсбук пријатељи  прелепим, кристално чистим морем,

Школа на рубу двију пустиња, морске и камене

Да ли ће се ученици у Метаjни запитати ко су била та дjеца и те маjке и жене што су посљедње дане живота провеле у њиховим учионицама? Пише: Зорица Ћоковић Биjела, свjеже окречена, у сунцу окупана зграда Подручне школе Антун Густав Матош у Метаjни на Пагу jе мjесто гдjе jе лекциjе из знања и живота ове школске године добило девет малишана. Дjеца, као свака друга дjеца, радознала и несташна, расту и одрастаjу у тоj школи, jединоj у Метаjни, малом острвском сеоцету на рубу двиjу пустиња, морске и камене. Када ће та дjеца сазнати шта се дешавало у њиховоj малоj школи? Шта ће постати од њих када сазнаjу да jе неко

Танјуг (видео)

Созерцање

Осим несхватљивог заборава, немара и немања односа према страдању предака, најгоре што може да се деси је да и сами заборавимо да смо православни. Пише: Зорица Ђоковић Не заборавимо да су наши преци страдали само и једино зато што су били православни. Не што су били богати или сиромашни, писмени или неписмени, црнци или бијелци, већ вјерници Источне цркве. То је био једини критеријум који је одређивао живот или смрт. Џелатима није било толико важно ни да ли су жртве Срби, јер, уколико би их покрстили по обреду Западне цркве, временом би губили идентитет, заборављали често ко су и шта су и стапали се са крвницима. Крвници су били и

frontal-jadovno-2014.jpg

Бијег из логора и безданих јама– Књига Јадовно 1.

Упркос ригорозним мјерама које су усташе проводили у циљу осигурања логора Јадовно на Велебиту и логора Слана на отоку Пагу, у неколико случајева су појединци или мање групе заточеника покушали побјећи из жице и спасити се. Према расположивим изворима и сазнањима до којих сам дошао током рада, као и на основу изјава преживјелих, да се закључити да је постојала могућност бијега, и то из сваког логора у комплексу Јадовно, па и из самог Јадовна. Појединци, па и групе, могли су побјећи већ током спровођења од мјеста хапшења до логора или путем ка стратишту. Просто је невјероватно да су тек групице усташа спроводиле по двјеста и више људи, који су послушно

др. Ђуро Затезало

Умро је др Ђуро Затезало

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА ЂУРЕ ЗАТЕЗАЛА 05. АВГУСТА 2017. Затекла нас је тужна вијест да је несрећним случајем живот изгубио др Ђуро Затезало, историчар који се годинама бавио истраживањем страдања Срба у вријеме постојања НДХ, посебно оним на подручју комплекса логора Госпић-Јадовно-Паг. Према још увијек незваничним информацијама, у суботу 05. августа угушио га је дим током спаљивања корова код његове родне куће у Доњим Дубравама. Његово тијело је нађено дан касније усред потпуно изгорјелог подручја. Како јављају загребачке Новости : “Oкo кућe je избиo пoжaр, a вaтру je Зaтeзaлo пoкушao сaм гaсити и нaшao сe oкружeн вaтрoм и димoм. С oбзирoм нa свoje здрaвствeнo стaњe и вeлику врућину, oвaкви случajeви нeсрeтних стрaдaњa

23. јул 1941. – ОКРУЖНИЦА: Србе и Жидове има се смјеста отпремати у конц. логор Госпић 

ОКРУЖНИЦА РАВНАТЕЉСТВА УСТАШКОГ РЕДАРСТВА ОД 23. ЈУЛА 1941. ЗА ПРИТВАРАЊЕ И ОТПРЕМАЊЕ У КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР ГОСПИЋ СРБА ИЈЕВРЕЈА – КОМУНИСТА СА ТЕРИТОРИЈЕ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ1 РАВНАТЕЉСТВО УСТАШКОГ РЕДАРСТВА НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ У ЗАГРЕБУ ŽUPAMA 1-22. USTAŠKOM POVJERENIŠTVU ZA BOSNU I HERCEGOVINU-SARAJEVO-G. FRANCETIĆ. Poziva se naslov, da odmah izda shodnu odredbu područnom Redarstvenom ravnateljstvu, Ravnateljstvu ustaškog redarstva u koliko su već takova osnovana u sjedištima Župa, Predstojništvima redarstva i kotarskim oblastima u mjestima gdje nema Redarstva, da se najžurnije izvrši pritvaranje svih Židova i Srba-pravoslavaca, koji su bilo poznati već kao komunisti, bilo pak da su i malo sumnjivi, da su skloni tome pokretu. Iste mjere valja poduzeti i protiv komunista

Фељтон: Логор Слана – Паг 1941.

Фељтон „Пакао у каменој пустињи“ стравична је прича о усташким концентрационим логорима Слана и Метајна на острву Пагу које су усташе основали половином јуна и расформирали крајем августа 1941. године. Прочитајте фељтон: Пакао у каменој пустињи Аутори: Борислав Остојић, Михаел Соболевски Фељтон „Пакао у каменој пустињи“ стравична је прича о усташким концентрационим логорима Слана и Метајна на острву Пагу које су усташе основали половином јуна и расформирали крајем августа 1941. године. У фељтону су описана мучења и звјерства усташких крвника који надмашују средњовјековне примјере мрачне инквизиције. Имена и догађаји су аутентични. То су казивања очевидаца, ријетких преживјелих логораша и преслушања ухваћених усташких крвника.Слана и Метајна, море око њих, сабирни центар

Оливера Шекуларац: “Пјесма”

Ето, мајко кад не можеш ти својима, дођоше они теби… Питам се,А не умем сама… Како да не погрешим,И како да се не огрешим.Како речима, сузама изјаданим, окупаним…Да претке несахрањене из јама дочекам..? Питам се и питам вас,Знате ли можда како се сузе заустављају, па да се прогледа и сагледа,Да се испоштује, захвали,А не зарида кад вам Јадовно у госте долази… Да л’ белу кошуљу или црни рубац, вечни бакин лички да повезем..?Па би и она заридала,“Ето, мајко кад не можеш ти својима, дођоше они теби…” У земљу лала и ветрењача, што предачке врлети замени. Где сам то ја и ко ми у госте стиже, има ли ишта светије и

Житије Свештеномученика Саве, Епископа горњокарловачког

Надбискуп Алојзије Степинац отворено је рекао владици да мора да напусти “хрватски” Карловац, иначе ће бити ликвидиран. На то му је владика одговорио “Главу дајем, али свој народ не остављам”! Oвај смирени и скромни, испуњен многим врлинама, епископ Цркве, рођен је 6. јула 1884. године у Молу од благочестивих и побожних родитеља Стефана и Јелисавете Трлајић. На светом крштењу добио је име Светозар. Основно образовање стекао је у родном месту, а велику класичну гимназију и богословију завршио је у Сремским Карловцима. Као даровит и вредан ученик показао се и током студија, са највишим оценама завршивши Правни факултет у Београду и одбранивши Правосудни испит у Загребу. Пожелевши да као свештеник послужи

Књига Харон и Судбине

Харон и судбине

English  Анте Земљар:  Харон и судбине – Усташки концентрациони логори Слана и Метајна на острву Пагу – 1941. Књига Харон и судбине стравична је прича о усташким концентрационим логорима Слана и Метајна на острву Пагу које су усташе основали половином јуна и расформирали крајем августа 1941. године. У књизи су описана мучења и звјерства усташких крвника који надмашују средњовјековне примјере мрачне инквизиције. Имена и догађаји су аутентични. То су казивања очевидаца, ријетких преживјелих логораша и преслушања ухваћених усташких крвника. Слана и Метајна, море око њих, сабирни центар Госпић те пут до Карлобага – мјеста су стравичних звјерстава, дивљања изопачених људи – монструма, мјеста надљудских патњи хиљада недужних људи, историја крвљу исписана. Књига је објављена

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

СВЕМОЋНИ

ВИС (Вокално избјеглички састав) МЛАДИЋИ – (Official Music Video) Жене, старци, дјеца

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.