Један меморијал, три спомена

Радна група завршила Закон о Старом сајмишту. Музеј Холокауста и Музеј ромског страдања неће имати аутономију

Закон о Старом сајмишту, односно Установи спомен-жртве, као лекс специјалис завршен је, а до краја августа би требало да буду усклађени преостали ситни детаљи, после чега иде у јавну расправу и даљу законску процедуру. Ово је, за „Новости“, потврдио епископ славонски Јован Ћулибрк, председник Комисије за Сајмиште. Следећи састанак Комисије заказан је за 31. август, када ће чланови бити упознати са финалном верзијом.

– Закон је суштински готов, остале су најситније нијансе – каже епископ Јован за „Новости“. – На Сајмишту неће постојати три музеја, као што су поједина тумачења, већ једна кровна институција, под којом ће, осим комплекса сећања на српске жртве, бити и Музеј Холокауста и Музеј ромског страдања, и ова два ће имати аутономију. Имаће посебне директоре и подрачуне, као и своје програме, али неће бити засебна правна лица. Директор Музеја Холокауста биће биран на предлог Савеза јеврејских општина (СЈОС), а директор Музеја ромског страдања уз консултације са Националним саветом ромске националне мањине.

Рад ових музеја биће усклађен са радом кровног меморијала. Ово, по речима епископа славонског, неће бити само музеј страдања на Сајмишту, већ општи музеј страдања три народа, са фокусом на страдање у Другом светском рату.

Градски менаџер и члан Комисије Горан Весић поздравио је привођење крају рада на овом пропису:

– Драго ми је што ће закон бити усвојен и што ћемо ову тему подићи са градског на републички ниво, јер је њен значај националан. Град је за три године урадио оно што деценијама уназад није урађено. Раселио је Централну кулу, пописао кориснике у другим павиљонима, ко је легалан, а ко не, расписао конкурс за идејни пројекат за Централну кулу…

Оног тренутка када лекс специјалис ступи на снагу, решиће се и хаос у власничким односима и биће могућа експропријација, јер овај акт тачно наводи катастарске парцеле које улазе у меморијални комплекс.

Савез јеврејских општина Србије (СЈОС) раније је тражио да Музеј Холокауста, у оквиру комплекса, има потпуну аутонимију и својство правног лица. Имао би управника кога поставља Савез јеврејских општина, управни одбор у коме би били чланови СОЈС, Светског јеврејског конгреса и Владе, и надзорни одбор у ком би били представници Савеза, Светског јеврејског конгреса, ИХРА, Јад Вашема и Владе Србије. Статут Музеја такође би доносио СЈОС.

– И даље стојимо на становишту да би Музеј Холокауста требало да има суштинску аутономију, као и програмску и независност у погледу научноистраживачке делатности. Активност би била координисана са централном установом, али бисмо имали самосталност у вођењу музеја – каже Харис Дајч, члан Комисије у име Јеврејске заједнице.

ДИПЛОМАТЕ

Састанку Комисије присуствовали су и амбасадорка Израела Алона Фишер Кам, политичка саветница Амбасаде САД у Београду Чери Данијелс и представник ИХРЕ Бруно Бојар. – Наш интерес је партнерство са Србијом. Били смо на истој страни у Другом светском рату и надам се да ћемо увек бити на истој страни – рекла је госпођа Данијелс.

Аутор: В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Музеј Холокауста: Три меморијала у три павиљона | Јадовно 1941.

Логор Старо Сајмиште чека да буде достојно обележен

Три музеја за три народа жртве | Јадовно 1941.

Зар Срби и Роми нису страдали на Старом сајмишту? | Јадовно …