Избјегли Срби из Хрватске траже подршку у остваривању права

БЕОГРАД, 29. АПРИЛА – Представници 100 удружења избјеглих Срба из Хрватске предали су данас српском премијеру Мирку Цветковићу копије 45 000 потписа подршке њиховој петицији, са молбом да Влада Владе Србије подржи њихов приједлог резолуције о поштовању људских права избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске и да га упути у скупштинску процедуру.

„Сматрамо да имамо легитимно право да парламент Србије први пут у 20 година донесе документ којим ће афирмисати угрожена људска права више од пола милиона грађана“, рекао је новинарима предсједник Коалиције удружења избјеглица у Србији Миодраг Линта.

Циљ резолуције је, каже Линта, да се питање масовног кршења људских права избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске и великог броја грађана из Хрватске стави на дневни ред и да буде једно од отворених питања у односима Србије и Хрватске.

Од Владе Србије се тражи да отвори суштински дијалог са Хрватском с циљем проналажења трајног и правичног рјешења одузетих имовинских, станарских и других стечених права избјеглих Срба из Хрватске.

„Основа тог дијалога мора да буде Бечки споразум о сукцесији, Анекс Г, у којем се врло јасно каже да ће свим грађанима бити враћена њихова одузета права, која су имали на дан 31. децембра 1990. године“, рекао је Линта.

Он је напоменуо да су избјегличка удружења упутила допис Кабинету премијера Цветковића тачно прије два мјесеца и покушавала више пута да успоставе дијалог са његовим кабинетом, да га замоле да их прими и да отвори дијалог о овим питањима.

„Али, нажалост, то се није десило. Зато смо били принуђени да данас донесемо 45 000 потписа и приједлог резолуције у писарницу Владе Србије са очекивањем и молбом да ипак у наредном периду Цветковић прими нашу делегацију и схвати значај рјешавања питања за више од 500 000 људи чија су права нарушена“, рекао је Линта.

У међувремену је, додао је он, прикупљено још 15 000 потписа, тако да сада има 60 000 потписа, а потписивање траје до краја маја, док ће током јуна још једном послати други пакет потписа прикупљених у другом кругу.

Линта је рекао да је посљедњих 20 година у Хрватској на дјелу системско отимање и уништавање српске имовине – кућа, станова, пословних простора, привредних објеката, шумског и пољопривредног земљишта.

Он је додао да у Хрватској постоје и двоструки стандарди по питању суђења за ратне злочине, гдје се примјењују тежи стандарди за Србе, а лакши за Хрвате и на дјелу су етнички мотивисана суђења, у којима је процесуирано више од 95 одсто Срба, а само пет одсто Хрвата.

Такође, додао је, постоји и више од 600 гробних мјеста са посмртним остацима Срба који нису ексхумирани, нити идентификовани.

„Правично рјешење ових питања ће допринијети јачању повјерења и помирењу два народа и јачању квалитетне билатералне сарадње између Србије и Хрватске“, оцијенио је Линта.

Потписи су до сада предати предсједнику Србије Борису Тадићу и предсједници парламента Славици Ђукић Дејановић, али од њих није стигла повратна информација.

Линта истиче да су једино имали разумијевање од међународних представника и да су их примили предсједник Парламентарне скупштине Савјета Европе Мевлуд Чавушоглу и шеф делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер, који су изразили разумјевање за њихове проблеме.

„И даље тражимо да нашу делегацију приме Тадић и Дејановићева. Надамо се да ће и након пресуде хрватским генералима, у Бриселу бити разумијевања да је, ипак, потребно отворити суштински дијалог са Хрватском прије затварања Поглавља 23 и прије потписивања уговора са Хрватском о приступању ЕУ“, додао је Линта.

Извор: