arrow up

Подијелите вијест:

Историја не треба да буде слушкиња политике

Образовни систем мора да понуди јасне одговоре, утемељене на чињеницама о историјским догађајима који се тичу српског народа на овим просторима, оцијењено је вечерас на округлом столу о образовању и истини у прошлости, који је одржан у Андрићевом институту у Андрићграду.

 Образовни систем мора да понуди јасне одговоре, утемељене на чињеницама о историјским догађајима који се тичу српског народа на овим просторима, оцијењено је вечерас на округлом столу о образовању и истини у прошлости, који је одржан у Андрићевом институту у Андрићграду.
Вишеград – округли сто о образовању
Фото: СРНА

Ванредни професор на Филозофском факултету у Београду Милош Ковић рекао је да образовни систем не може да нуди алтернативна рјешења за нешто што је српска историја, већ мора да понуди јасне одговоре који ће бити утемељени на нечему озбиљном.

Ковић је додао да је историјска истина на страни Срба и да се национални интерес српског народа подудара са историјске науке.

Професор социологије и филозофије на Фолозофском факултету на Палама Зоран Аврамовић сматра да је за ваљано тумачење догађаја из ближе и даље прошлости потребан добар систем образовања који снадбијева знањем, односно појмовима и чињеницом.

“Не може да судско правно тумачење буде изнад научног и то нам показује цела историја. Ако хоћемо да имамо истинито тумачење онда то може да буде само у складу са науком и са одређеним чињеницама, свако друго је кратког века и може да изазове више проблема него да реши”, оцијенио је Аврамовић.

Историчар Боривоје Милошевић рекао је да историјска наука не би требало да буде слушкиња политике нити ствар компромиса.

Према његовим ријечима, прошло је 20 година од краја рата, о томе се мора писати, о томе дјеца морају учити са циљем да се и код њих пробуди национална свијест и поштовање према жртвама које су поднијете за стварање Републике Српске.

Извор: СРНА

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Свједоци пакла

Дошао је крај ћутању о страдању Срба. У кон­тек­сту про­мијењених историјских околности, а

Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​