fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

ИСПРЕД СУДА ПРИСТАЛИЦЕ ЧЕТНИКА, ПАРТИЗАНА И НВО

general-mihailovic.jpgБЕОГРАД, 22. ЈУНА /СРНА/ – Испред зграде Вишег суда у Београду, уочи рочишта у процесу рехабилитациjе Драже Михаиловића, окупиле су се присталице четничког покрета, партизанског покрета, као и припаднице невладине организациjе „Жене у црном“ коjе раздваjа велики броj полицаjаца.Пред Вишим судом у Београду наставља се поступак за рехабилитациjу Михаиловића коjи jе 1946. године осуђен на смрт стриjељањем, а суд би требало да настави да прикупља доказе за одлуку – хоће ли вратити част и углед бившем команданту Југословенске воjске у отаџбини Драгољубу – Дражи Михаиловићу.

 

Велики броj полицаjаца раздваjа присталице од противника рехабилитациjе Михаиловића коjи наизмjенично пjеваjу партизанске и четничке пjесме у коjима величаjу или вриjеђаjу припаднике четничког и партизанског покрета током Другог свjетског рата.

 

Све три групе налазе се на три различите стране раскрнице испред суда у Тимочкоj улици.

 

Присталице партизанског покрета носе заставе Комунистичког покрета и транспаренте „Комунисти jедини ослободиоци“, а присталице Михаиловића истакли су транспарент „Поносни смо на Чичина дела, уз њега jе Србадиjа цела“, док Жене у црном имаjу транспаренте „Стоп прорицању злочина“ и „Председниче Николићу, одреците се титуле четничког воjводе“.

 

На данашњем рочишту, заказаном за 12.00 часова, планирано jе саслушање свjедока, историчара Косте Николића и Боjана Димитриjевића коjи ће говорити о материjалу коjи jе прикупила Државна комисиjа за откривање чињеница и околностима под коjима jе стриjељан Дража.

 

Осим њих, на списку jе и Веселин Ђуретић коjи jе раниjе наjавио да ће открити детаље коjи до сада суду и jавности нису познати.

 

Поништење пресуде од 15. jула 1946. године, коjом jе Михаиловић осуђен на смрт стриjељањем, као и враћање грађанских права захтjевом за рехабилитациjу затражио jе његов унук Воjислав Михаиловић.

 

Њему су се придружили Српска либерална странка, са академиком Костом Чавошким на челу, Удружење припадника Југословенске воjске у отаџбини, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, професор међународног права Смиља Аврамов и други.

 

Предлагачи захтjева тврде да Михаиловићу ниjе омогућено право на одбрану и да ниjе видио свог адвоката до почетка суђења.

 

Михаиловић jе, два дана по доношењу спорне пресуде, 17. jула 1946. године стриjељан као државни неприjатељ „броj jедан“.

 

Државна комисиjа утврдила jе да jе Михаиловић убиjен на Ади Циганлиjи, али се сумња да су његове кости касниjе пренесене у секундарну гробницу, наjвероватниjе на Ратно острво, како би се онемогућило да икад буду пронађене.

 

 

Извор: срна

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: