Рођен је 19. фебруар 1912. у мјесту Плавно, код Книна, Аустроугарска. Свештеномученик Дамјан води порекло из угледене свештеничке породице Штрбац, из Трнинић Бријега код Дрвара. Његов деда, такође свештеномученик, бјеше парох у Трнинић Бријегу. Турци су га 1875. године заједно са његовом породицом сасјекли на комаде да би његовим страдањем застрашили српске устанике на тромеђи за вријеме босанско-херцеговачког устанка. На сву срећу, устаници су успјели на вријеме однети његовог најмлађег сина који још беше у колијевци, те с њиме побјећи у Далмацију, тачније у Бенковац. Угледна српска породица Рњак из Бенковца прихватила је дјечака, отхранила га и школовала. Кад је дјечак одрастао и ступио у свету тајну брака, преселио се у Плавно надомак Книна. Стварни разлог његовог пресељења био је у томе да буде што ближе свом завичају. Ту у Плавну родио се и будући свештеномученик Дамјан, коме отац име даде као успомену на свог оца, свештеника Дамјана (старијег).&нбсп;

Богословију је завршио на Цетињу 1932. године. Двије године послије завршене богословије оженио се Стојном, учитељицом из Мостара и примио свештенички чин. У чин ђакона рукоположен је 17. а у чин презвитера 18. марта 1934. године у Шибенику.

Службовао је у Жегару, а потом у Босанском Грахову гдје га је рат затекао. Крајем мјесеца маја 1941. године, повукла се италијанска војска из Грахова и околине, а замијенила их је усташка јединица. Усташе су одмах, 14. јуна 1941. године, почели хапсити виђеније грађане из мјеста и околине. Међу њима су ухапсили и свештеника Дамјана. Близу двадесет дана он је провео у затвору Среског суда у Босанском Грахову. Сво вријеме његовог тамничења усташе су га немилосрдно мучиле. Његова супруга Стојна, коју су сви од миља звали мајчица, није могла да га посјети. Послије тога је одведен у Книн, а потом у Госпић, гдје се налазио као логораш под бр. 577. Из логора је одведен у Јадовно и тамо убијен, односно жив је био одеран од усташа и послије тога бачен у јаму.
Имао је два сина, Василија и Градимира.Василије који живи у Београду, има два сина, Василија и &хеллип; Покојни Градимир који је живио у Загребу има сина Данка.

На редовном засједању Светог архијерејског сабора СПЦ, 20-27. маја 2003. године, на приједлог Епископа Хризостома бихаћко-петровачког, убројан је у Сабор светих свештеномученика Цркве Божије. Његов спомен СПЦ слави 31. маја.

.