Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Хрватско отимање Војводине

Датум објаве: четвртак, 29 јануара, 2015
Величина слова: A- A+

Колинда Грабар Китаровић

Пише Василиjе Ђ. Крестић

Третираjући Воjводину као засебну териториjу, председница Хрватске представила се као веран следбеник вековне великохрватске тежње према Воjводини

Зато што jе новоизабрана председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић своjом изjавом да ће се борити да права мањина у Хрватскоj буду „jош већа, али да ништа мање неће тражити за Хрвате у Србиjи, Воjводини и у другим суседним земљама“ Воjводину третирала као засебну териториjу, сматрам да то питање заслужуjе посебно историjско обjашњење. Том изjавом председница Хрватске представила се као веран следбеник вековне великохрватске тежње према Воjводини. Та тежња, кад jе реч о Срему, недвосмислено jе испољена у време револуциjе 1848/49. године.

ЖИВОТНО ПИТАЊЕ ЗА ХРВАТСКУ Пошто су Срби чинили знатну већину сремског становништва, сматрали су да та област треба да припадне Воjводини. Међутим, Хрвати су се позивали на своjе државно и историjско право, па нису хтели Срем да препусте Србима. Штавише, захтевали су да се и читава Воjводина сjедини с Хрватском, да се у њу утопи и с њом постане „jедно наразделиво тело“, с баном на челу, коjи би у исто време био и српски воjвода. Због питања припадности Срема односи између Срба и Хрвата били су дубоко поремећени. Срби су пребацивали Хрватима да су недоследни зато што су у исто време тражили да се Воjводина одрекне своjе самосталности и „споjи с Хрватском“ када су се залагали за успостављање своjе потпуно самосталне државе.

Патриjарх Илиjа Јосиф Раjачић

Патриjарх Илиjа Јосиф Раjачић

На челу српске политике тада jе био патриjарх Јосиф Раjачић. Из више разлога он jе био против утапања Воjводине у Хрватску. Не без разлога зазирао jе од хрватске премоћи над Србима. Као политички и верски поглавар Срба он ниjе имао поверења у хрватског бана, па никако ниjе пристаjао на спаjање банског и воjводског достоjанства, као што ниjе хтео да разговара ни о томе да се воjвођанска управа пренесе на Банско веће у Загребу. Осим из националних, Раjачић jе био против утапања Воjводине у Хрватску и из верских разлога. Сматрао jе да су напади против Срба као шизматика, коjи су се догађали у Хрватскоj, као и напади против православних свештеника и српских учитеља, довољни докази да спаjањем Воjводине са Хрватском не би „никакву срећу нашем народу учинили, jер би то споjено jедно тело имало две душе, а гдикоjем jе слабачком телу и jедна замашна душа доста“. Поред других, и из верских разлога патриjарх jе био против обjедињавања банског и воjводског достоjанства. Сматрао jе да воjвода обавезно мора да буде Србин православне вере, између осталог и због тога што би хрватски бан, у случаjу да постане и српски воjвода, увек више пажње поклањао Хрватскоj и њеним интересима него Воjводини. Полемике настале око припадности Срема привремено су окончане обjављивањем царског патента од 18. новембра 1849, коjим су проглашени Воjводство Србиjа и Тамишки Банат, у чиjи састав jе ушао и Срем.

Бискуп Штросмаjер

Бискуп Штросмаjер

Пре но што су 27. децембра 1860. укинути Воjводство Србиjа и Тамишки Банат и бискуп Штросмаjер jе у две промемориjе, коjе jе упутио аустриjском министру председнику грофу Јохану Рехбергу, изнео своj став о припадности Срема и статусу Воjводине. Он се залагао за припаjање Воjводине Хрватскоj, за то да се она стави у уску државноправну везу с Хрватском, као и за то да Хрвати не претрпе „губитак jедног дела своjе териториjе“, да не остану поново без Срема. Бискуп jе написао да Хрвати не могу дозволити да им се одузме Срем с Петроварадинском региментом и Петроварадинском тврђавом. Нагласио jе да jе „животно питање за Хрватску, да Петроварадинска тврђава, коjа с jедне стране влада Бачком и Банатом, али с друге чини кључну тачку за Славониjу и Хрватску, остане у хрватским рукама“. Владар jе овог пута, укидаjући Воjводство, Срем прикључио Хрватскоj а Бачку и Банат Угарскоj. После те одлуке вођене су вишегодишње ватрене новинске полемике, било jе узаjамног пребацивања између Срба и Хрвата због припадности Срема, али jе онда наступило затишjе. Питање припадности Срема, осим у ређим, изузетним приликама, ниjе потезано све до распада Аустроугарске 1918. године.

Извор: ПЕЧАТ

 

Везане виjести:

Василиjе Крестић: Зашто нас Хрвати увек „изненаде“ – Jadovno …




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top