Хрватска отвара архиве из периода бивше СФРЈ

Предлагач измена закона је Мост независних листа, мања чланица владајуће коалиције, на чијем је челу Божо Петров, који је и председник Сабора.

Петров у интервјуу за загребачки Вечерњи лист објашњава да је хрватско друство оптерећено поделама које, како каже, углавном почивају на искривљеним чињеницама и намерама због стицња поллитичких поена.

Те поделе, према његовим речима, делују деструктивно на цело друштво у односу на само суочавање с истином, што омогућава манипулацију подацима, особама, али само у сврху јефтиног и личног интереса.

– Жртве на које се неки позивају, најмање су им битне. Зато желим коначно да се прекине са том темом и све стави на сто – каже Петров.

Верује да ће се на тај начин доћи до преко потребног суочавања с истином, јер је помирење у још увек подељеном друштву предуслов за градњу будућности неоптерећене непродуктивним расправама.

– Само потпуна транспарентност може нас увести у боље друштво, без подела – навео је Петров и додао да је сигуран да је грађанима драже да у преносима саборских седница слушају аргументоване расправе о законима уместо заступнике, који у 2017. години спомињу „усташе, партизане, Удбу и друге појмове које је давно требало препустити стручњацима“.

Петров је рекао да ће доступна бити архивска грађа настала до 22. децембра 1990. године, коју су створила државна тела и друштвено-политичке организације попут, Савеза комуниста Хрватске.

А изузетак би, каже, била само архивска грађа која садржи осетљиве личне податке попут података о расном или етничком пореклу, здрављу, полном животу појединца те кривичним делима и прекршајима.

Петров прецизира да теба имати на уму да држава чији су се интереси и сигурност штитили тајношћу података више не постоји, па не постоји ни разлог због којег би ти подаци требало да буду тајни.

Извор: Интермагазин