Хрвати отимају ћирилицу

Па сам се распитао тко jе то поставио и зашто, тко jе клесао слова у херцеговачком жестацу и с коjом наканом. Сви ми у Кочерину веле да о свему томе наjбоље зна Грго Микулић, економист и директор Туристичког уреда Широки Бриjег, пjесник, књижничар, клесар, кипар, етнолог, љубитељ старина… Будући да jе риjеч о ћирилици, макар и “арвацкоj“, ипак ме прво заголицало питање како су Кочерињани и Херцеговци, на гласу као “жестоки” Хрвати, прихватили та монументална слова у средишту насеља.

− У почетку jе било невjерице и чуђења, али кад смо обjаснили да се ради о старом хрватском писму коjим jе 1404. године писана и Кочеринска плоча, надгробни споменик Вигња Милошевића, коjа се чува у црквеном простору цркве у Кочерину као споменик нулте категориjе, онда jе све сjело на своjе. Ради се о томе да jе форсирање ћирилице у вриjеме двиjе Југославиjе као српског писма код народа створило анимозитет према свакоj ћирилици, макар jе она, уз латиницу и глагољицу, средњовjековно хрватско писмо, “арвацка ћирилица“, како се спомиње у додатку Пољичког статута из 1665. године. Тако се догодило да смо с прљавом политичком водом избацили и диjете, коjе сада спашавамо − каже Грго.

Не без поноса Грго истиче како су и приjе ХАЗУ-а, коjи jе организирао знанствени скуп о теми “Хрватска ћирилична баштина“, Широкобриjежани схватили значење тог писма у културноj повиjести Хрвата. До сада jе исклесано и постављено 12 слова на двиjе постаjе. Преосталих 15 слова бит ће постављено на jош три постаjе. Све ће то бити освиjетљено и видљиво за све пролазнике коjи иду цестама Мостар–Сплит и Мостар−Томиславград−Ливно.
− Слова пишемо у врло квалитетном херцеговачком камену “руjан“, коjи нам jе поклонила твртка “Дубинт − Кочерин”, резали смо га у фирми “АГ Камен”, а jа сам се ухватио клесарског посла − каже Грго.

Али не заборави споменути да jе проjект направила удруга “Стећак” и да су у досадашњем послу наjвише помогли Влада Републике Хрватске, Влада Федерациjе БиХ и Западнохерцеговачка жупаниjа. А непроцjењиву стручну помоћ имали смо од докторице знаности Маринке Шимић с Института за кроатистику и славистику у Загребу.
− Наш jе циљ да хрватска ћирилица у УНЕСЦО-у добиjе статус нематериjалне свjетске културне баштине − додаjе Грго.

Но, све то наишло jе на жестоке реакциjе српских лингвиста. Можда jе наjжешћи био jедан од водећих лингвиста, професор Милош Ковачевић, коjи каже како “Хрвати Србима отимаjу ћирилицу”. На знанственом скупу у ХАЗУ-у, одржаном краjем 2012., подсjећа проф. Ковачевић, изнесена jе теза како jе “од 11. до 18. стољећа на великим диjеловима хрватског териториjа становништво своjе културне потребе изражавало (и) ћирилицом”, те да се на средњовjековним споменицима “миjешаjу и ћирилица и глагољица”. Ковачевић то назива “хрватско шминкање прошлости” и примjећуjе да су се Хрвати тек у 2012. години сjетили “своjега” писма ћирилице због њихова пута према ЕУ-у, jер у Бруxеллесу, како каже, желе имати право првенства над jезиком и писмом с Балкана.