Heroji s Košara “Molili smo se Bogu da nas pošalje u raj, pakao smo preživeli”

Sedamnaest godina od završetka Bitke na Košarama obeleženo je danas tribinom na Pravnom fakultetu. Svoja sećanja sa studentima ovog fakulteta, vojnicima koji su učestvovali i porodicama onih koji su dali živote na Košarama, podelili su komandant operacije “Košare” Ljubinko Đurković, učesnik borbe Vojislav Vukašinović i stariji vodnik Prve klase Zlatko Solunac, a uvodnu reč dao je profesor Fakulteta za industrijski menadžment Dušan Tomić.

– Kad čujem sovu i danas se naježim. Albanci su pokušavali da nam isperu mozak huktajući cele noći. Psihički su nas ubijali. Odzvanjalo je kroz celu šumu – priča za “Blic” Ivan Spasić pripadnik 125. motorizovane brigade “Džoker”.

Sa samo 18 godina on je bio jedan od najmlađih učesnika Bitke na Košarama.

– Svi moji sabornici i ja trudimo se da zaboravimo. To su mnogo ružne stvari. Dosta nas je išlo kod psihologa, što nam je pomoglo, ali ima i onih koji nisu uspeli da se izbore i odali su se alkoholu – kaže Spasić.

Kada je saznao da treba da se bori, prema njegovim rečima, nije bilo oklevanja ni vremena za razmišljanje.

– Sećam se samo rečenice “Džokeri kreću, pišite oproštajna pisma roditeljima” – priseća se.

U Vojsci Jugoslavije (VJ) na graničnom prelazu Raša Košares borio se veliki broj dobrovoljaca iz zemlje i inostranstva.

–  Nezaboravan je Rus, koga smo zvali Munja. Stvorio se ni od kuda. Bio je dobrovoljac, snajperista. Poginuo je dana kada smo se povlačili od minobacača – pamti Spasić.

Komandant operacije “Košare” Ljubinko Đurković ističe da je najveća zasluga vojnika na služenju redovnog vojnog roka, a da su najveći neprijatelji VJ bili vremenski i zemljišni uslovi.

– Istorijski bih Košare uporedio sa Kumanovskom bitkom, gde su oficiri i podoficiri bili u prvim redovima sa svojim vojnicima, i Cerskom bitkom, gde je sprečeno strateško iznenađenje – objašnjava Đurković.

Jugoslaviju je branilo 1.200 vojnika, a Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), sa dobrovoljcima i albanskim jedinicama, bilo je pet do šest hiljada. Snage OVK su ratovale u smenama, dok za VJ nije bilo odmora. Krajnji ishod u izgubljenim ljudskim životima sa jugoslovenske strane bilo je 108 mrtvih i 265 ranjenih.

– Jedina smo jedinica koja je imala ranjene ali ne i poginule – napominje Zlatko Solunac, pripadnik 125. motorizovane brigade “Džoker”.

Vojislav Vukašinović ističe da ni u jednom trenutku niko nije ni pomislio na odstupanje.

– Mi, koji smo ranjeni, ostavili smo deo sebe tao gde je trebalo. Imali smo samo jednu želju, molili smo se Bogu da nas pošalje u raj, pakao smo preživeli – zaključuje Vojislav Vukašinović i sa ostalim prisutnima u amfiteatru Pravnog fakulteta da bi se uvek vratio u bitku.

Autor: M. Rodić

Izvor: BLIC

Vezane vijesti:

Tibor Cerna junak

Dijaspora uz heroja s Košara!

Tri ulice za heroje sa Košara!