fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Двије деценије од егзодуса сарајевских Срба

Егзодус Срба Фото: РТРС
Егзодус Срба Фото: РТРС

Прошле су двије деценије од егзодуса Срба из Сарајева. Исељавање, започето 17. фебруара 1996, трајало је цијели март. Кроз сњежне сметове ка Републици Српској данима се пробијало 120 хиљада Срба из Илијаша, Вогошће, Хаџића, Илиџе, Рајловаца, Грбавице. Одољели су ударима 36 муслиманско-хрватских офанзива, па и НАТО-а, али након што је из Дејтона стигла вјест да одбрањена територија тада Српског Сарајева припада Федерацији, одлучили су да неће под муслиманску власт.

У намјери да се жртва сарајевских Срба никада не заборави, од ове године у Бијељини биће организовано обиљежавање њиховог егзодуса. Литургију у манастиру Свете Петке служиће епископ зворничко тузлански Хризостом уз саслужење владика СПЦ. На академији, о страдању сарајевских Срба говориће предсједник Српске Милорад Додик, градоначелник Бијељине Мићо Мићић, пјесник Рајко Петров Ного, а на тешке судбине подсјетиће и документарни филм Драгана Елчића.

Након Источног Сарајева, у којем живи највећи број прогнаних Срба, Бијељина је град у којем се некадашње Сарајлије одавно осјећају као своји на своме. Двадесет година касније, ево неких од њихових прича.

Уз честитку мира из Дејтона, сарајевским Србима стиже и вијест да је све крвљу одбрањено припало Федерацији БиХ. Данас је лако судити одлуци да ли су требали или морали све своје да оставе. Тада је и неизвјесност у коју су кренули била повољнија од страха да остану под влашћу оних који су их гледали кроз нишане.

Тада су говорили да одлазе из страха, да су иза себе оставили све што су стицали, али и да нас „они обмањују, праве у срцу Европе исламску државу… зато идем“.

На претечу „Исламске државе“, Срби су и тада указивали, али без одјека. Побринули су се наводни свјетски миротворци да и постдејтонски збјегови Срба из Сарајева не заинтересују међународну јавност и да не запитају зашто одлазе, када су дочекали мир, и зашто своје мртве са собом носе.

„Много туге… у једном дану напуштају своја огњишта и носе гроб. Све у веома тешким условима, температуре и до минус 18 степени Целзијуса. Нисмо чули да је неко из свијета притекао у помоћ“, рекао је те 1996. године свештеник из Сокоца Милорад Љубинац.

На крсну слави, светог Николу, 1992. мајка Ковиљка Макитан сахранила је двојицу синова, Рајка, оца двоје дјеце и Зорана, којем је рат ускратио потомство. Синови јој данас почивају у Јањи.

Иста болна судбина да своју дјецу сахрањују два пута, задесила је и Јадранку Ерић. Обје данас живе у Бјељини и моле се да ни једна мајка не дочека њихову судбину.

Животе на сарајевском ратишту положило је 4.000 српских синова. Више од 1.000 их почива на Малом Зејтинлику, а 120.000 Срба је, не осврћући се, отишло са кућног прага.

Изабрали су неизвјесност и одбили да уз територију предају и себе. И само они који су били на путу у неизвјесност, данас имају право да суде о исправности властитих одлука. Они данас својим завичајем, зову Републику Српску.

Обиљежавање „20 година од егзодуса Срба с подручја Сарајева“, сутра ће пратити и наше екипе. Осим редовних извјештаја у нашим информативним емисијама и на порталу РТРС-а, од 13.30 часова, емитоваћемо уживо Специјалну емисију, а од 14.00 часова, Академију посвећену сарајевским Србима.

Извор: Радио Телевизија Републике Срспске

 

Везане вијести:

Обиљежавање 20 година од егзодуса сарајевских Срба …

Обиљежавање годишњице егзодуса Срба из Сарајева | Јадовно …

Хиљаде сарајевских Срба запалиле свијеће на Малом Зејтинлику

Братунац: Обиљежено 20 година од егзодуса Срба | Јадовно 1941.

 

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: