ДАНАС КОМЕМОРАЦИЈА ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ У ВАРИВОДАМА И ГОШИЋУ

Споменик српским цивилима убиjеним у Вариводама

У селима Вариводе и Гошић код Кистања данас ће бити одржана комеморациjа у спомен на српске цивиле са подручjа Шибенско-книнске жупаниjе убиjене након акциjе „Олуjа“.
Комеморациjу организуjу Српско народно виjеће и општина Кистање.

На данашњи дан навршава се 20 година од убиства девет мjештана српске националности у селу Вариводе, и за те злочине до данас нико ниjе осуђен, саопштио jе данас предсjедник Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац.

Двадесетосмог септембра 1995. године, готово два мjесеца по завршетку „Олуjе“, у селу Вариводе, убиjено jе девет мjештана српске националности: Јован Берић (75), Шпиро Берић (55), Раjдивоj Берић (69), Мариjа Берић (69), Мирко Покраjац (84), Душан Дукић (59), Марко Берић (82), Милка Берић (67) и Јован Берић (56). Просjечна старост жртава jе 69 година, наводи Штрбац.

Мjесец дана раниjе, 27. августа, у сусjедном селу Гошић убиjено jе седам мjештана такође српске националности: Саво Борак (70), Васиљ Борак (68), Гроздана Борак (75), Мариjа Борак (81), Косовка Борак (77), Милка Борак (75), Душан Борак (56). Просjечна старост жртава jе 70 година. Ни за те злочине нико до данас ниjе одговарао.

„Сви убиjени у оба села били су цивили, а у тим селима ни у вриjеме рата нити у вриjеме убистава ниjе било никаквих ратних активности. Остали су зато што нису хтjели напустити своjа огњишта и што су повjеровали Туђмановим позивима да свима коjи нису `окрвавили руке` гарантуjе имовинску и личну сугурност. А, сви су убиjени ватреним оружjем из непосредне близине на кућним праговима“, истиче „Веритас“ у саопштењу.

Припадници МУП-а су их, наводи „Веритас“, таjно покопали на книнском гробљу под ознаком „непознат“, иако су знали њихов идентитет. Њихова тиjела су у прољеће 2001. године ексхумирали хашки истражиоци, међу 301 тjелом, колико их jе било покопано на том гробљу, сви из времена „Олуjе“ и „постолуjе“. Породице су их идентификовале 2002. у Загребу, а сахрањени су у родним селима, гдjе су им општина Кистање и Српско народно виjеће подигли споменике, коjи су већ више пута били скрнављени.

Под притиском међународне заjеднице и организациjа за заштиту људских права, та убиства су релативно брзо процесуирана, тако да jе Жупаниjско државно тужилаштво у Задру већ 1996. подигло оптужницу против шесторице бивших хрватских воjника (Никола Рашић, Иван Јаковљевић, Перо Перковић, Ивица Петрић, Златко Ладовић и Недиљко Миjић) због кривичног дjела убиства из користољубља.

Исте године Жупаниjски суд у Задру, иако су четворица оптуженика у истрази признали почињење дjела, ослобађа их оптужбе у недостатку доказа. Наиме, на главном претресу сви оптуженици су порицали учешће у тим убиствима. а признања у истрази су правдали притисцима од стране полициjе и истражног судиjе.

Врховни суд Хрватске jе укинуо првостепену пресуду и случаj вратио на поновно суђење. Током поновљеног суђења пред Жупаниjским судом у Шибенику, 13. фебруара 2002. године заступник оптужбе jе одустао од оптужнице против свих оптуженика jер jе „недвосмислено утврђено да они нису могли да почине те злочине“.

Ови злочини су били обухваћени и оптужницом Хашког тужилаштва против хрватских генерала у предмету „Олуjа“.

На основу мноштва доказа Хашки трибунал jе утврдио да су убиства почињена, али ни он ниjе могао (хтио) утврдити ко су починиоци, па су „испали“ и из оне првостепене осуђуjуће пресуде, наводи „Веритас“.

Неке породице убиjених покренули су судске поступке за накнаду штете, додаjе Штрбац.

Послиjе почетног неуспjеха – а након што jе Врховни суд, у jедном предмету у фази ревизиjе, заузео становиште да jе смрт њихових рођака узрокована терористичким актом, то jест „актом насиља извршеним из политичких побуда с циљем изазивања страха, ужаса и осjећаjа особне несигурности грађана“, по ком основу jе Хрватска одговорна, и то по начелима друштвене солидарности, равномjерног сношења jавног терета, те правичног и брзог обештећења – указала им се шанса да добиjу обештећење.

У међувремену су донесене и првостепене пресуде у корист оштећених породица, али држава (Хрватска) их сада оспорава због наводне застаре потраживања, закључуjе се у саопштењу „Веритаса“.

Извор:

Везане виjести:

КОМЕМОРАЦИЈА ЗА УБИЈЕНЕ СРБЕ У ВАРИВОДАМА И ГОШИЋУ

Хрватска одговорна за злочин у Вариводама – Jadovno 1941.

НИЖИ СУДОВИ ДА ПОШТУЈУ МИШЉЕЊЕ ВРХОВНОГ СУДА …

НОВЦЕМ СЕ НЕ МОЖЕ НАДОКНАДИТИ НЕЧИЈИ ЖИВОТ …

Олуjа – Jadovno 1941.