ДАНАС 23 ГОДИНЕ ОД УБИСТВА ПРИПАДНИКА ЈНА НА КОРАНСКОМ МОСТУ

БЕОГРАД, 21. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Данас се навршаваjу 23 године од убиства 13 и тешког рањавања четири припадника активног и резервног састава ЈНА на Коранском мосту код Карловца, коjе су, након предаjе и одлагања оружjа, напала униформисана лица са фантомкама и над њима извршила своj „крвави пир“, саопштено jе из Документационо-информационог центра „Веритас“.

У саопштењу се подсjећа да су 21. септембра 1991. године припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде Хрватске у Карловцу испред моста на риjеци Корани зауставили два воjна камиона у коjима су се, из касарне „Мекушjе“ у касарну „Логориште“, превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, коjи су, након преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружjе.

„Чим су ступили на мост, поjавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и почела `крвави пир` над њима. Тринаесторица су ликвидирана, неколико клањем у лежећем положаjу, а већина хицима из аутоматског оружjа у стоjећем положаjу, а од четворице преживjелих, троjица су се, међу њима и jедан са тешким повредама, спасили скоком са моста, док се четврти у току ноћи, такође, са тешким повредама, извукао испод мртвих сабораца“, наводи се у саопштењу.

Из „Веритаса“ подсjећаjу да jе за оваj злочин, под притиском међународне заjеднице, Окружно тужилаштво у Карловцу у маjу 1992. године подигло оптужницу против Михаjла Храстова, припадника такозване посебне jединице Полициjске управе Карловац, те га jе, након три узастопна ослобађања од оптужбе, Врховни суд Хрватске 7. септембра 2012. године осудио на четири године затвора, иако jе за ово дjело заприjећена минимална казна од 10 година.

„Изречена казна могла би се протумачити и као награда Храстову за преузимање одговорности за инкриминисани догађаj, пошто `признаjе` да jе све припаднике ЈНА сам ликвидирао, додуше, у `нужноj одбрани`. Наиме, иако изведени докази, како персонални искази четворице свjедока коjи су преживjели масакр на Коранском мосту тако и налаз вjештака, указуjу да jе у ликвидациjи резервног састава ЈНА учествовало наjмање три лица“, наглашаваjу из „Веритаса.

Из „Веритаса“ истичу да „демократска“ Хрватска и њено правосуђе ни 23 године од злочина не размишљаjу о проширењу оптужнице.

Коалициjа удружења избjеглица у Србиjи апеловала jе на Тужилаштво Србиjе за ратне злочине да тражи од државног тужилаштва Хрватске да прошири оптужницу за злочин на Коранском мосту.

„Злочин на Коранском мосту jе jедан од првих ратних злочина над припадницима ЈНА у грађанском рату на подручjу бивше Југославиjе. За злочин jе након три ослобађаjуће пресуде кривим проглашен и на казну затвора од четири године осуђен Михаjло Храстов“, подсjетио jе предсjедник Коалициjе Миодраг Линта.

Он jе нагласио да jе управо та пресуда након 20-годишњег поступка jедан у низу примjера коjи потврђуjе тезу да jе хрватско правосуђе пристрасно и неправично и да Хрватска ниjе заслужила да затвори преговоре о поглављу 23.

Извор:

Везане виjести:

Од злочина на мосту у Карловцу 22 године 

Годишњица масакра на Коранском мосту