Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Дан побједе над злом

Датум објаве: четвртак, 9 маја, 2013
Величина слова: A- A+

Совjетски маршал Георгиj Жуков ратификовао jе 9. маjа 1945. године, испред савезника споразум о њемачкоj капитулациjи у Другом свjетском рату, коjу jе дан раниjе у име Трећег раjха потписао њемачки фелдмаршал Вилхелм Каjтел. Од тада се оваj датум у великом броjу земаља обиљежава као Дан побjеде над фашизмом.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/da-pobjede.jpg

Овом чину претходило jе скоро шест година крвавог сукоба, наjтрагичниjег у историjи човjечанства. Други свjетски рат коначно jе завршен безусловном капитулациjом царског Јапана послиjе трагичне употребе атомске бомбе у Хирошими и Нагасакиjу 6. и 9. августа 1945.

Дан побjеде над фашизмом наjзначаjниjи jе празник у европском календару, а с обзиром на то да означава преломни тренутак у коjем jе и дефинисан будући изглед Европе, оваj дан се уjедно обиљежава и као Дан Европе.

Ток рата

Други свjетски рат траjао jе од 1. септембра 1939. до 2. септембра 1945, а вођен jе на три континента и на свим свjетским океанима. У њему су учествовале готово све државе коjе су тада постоjале, а биле су окупљене око Сила осовине и савезника. Носиоци Сила осовине биле су Њемачка, Италиjа и Јапан, док су Савезничке силе предводиле Велика Британиjа, СССР и САД.

Рат jе почео нападом Њемачке, на чиjем jе челу био Адолф Хитлер, на Пољску, а окончан jе капитулациjом Јапана и савезничком побjедом. Хитлер jе Ваjмарску Републику, односно њемачку државу насталу послиjе Првог свjетског рата претворио у Трећи раjх, државу с jедностраначким системом, с диктаторском и аутократском влашћу и идеалима националсоциjализма.

Његова jе намjера била да успостави нови свjетски поредак с њемачком превлашћу у Европи. Да би постигао циљ, спољну политику усмjерио jе на ширење животног простора ариjеваца. То jе укључивало и поновно наоружање Њемачке, а 1939. започиње инвазиjу на Пољску. Заузврат су Уjедињено Краљевство и Француска обjавиле рат Њемачкоj, што jе довело до почетка Другог свjетског рата. У три године рата Њемачка и Силе осовине окупирале су велику већину Европе, Сjеверне Африке, источне и jугоисточне Азиjе те Тихи океан.

Превратом на Источном фронту, Савезници прелазе у вођство од 1942. па надаље. До 1945. Савезници су нападали са свих страна њемачка окупирана подручjа и њене савезнике. Њемачка jе капитулирала послиjе окупациjе Берлина од стране руске Црвене армиjе. Приjе уласка руских трупа у Берлин, Хитлер jе извршио самоубиство.

САД су нуклеарним бомбама бомбардовале jапанске градове Хирошиму и Нагасаки 6. и 9. августа 1945. Да би сприjечио и потенциjално треће бомбардовање, Јапан се одлучио за безусловну капитулациjу коjа jе обjављена 15. августа 1945. Она jе формално потписана 2. септембра на америчком ратном броду “УСС Миссоури” у Токиjском заливу, што jе датум коjи представља службени завршетак Другог свjетског рата.

Рат jе на подручjу Југославиjе формално почео 6. априла 1941. нападом њемачких и италиjанских jединица на Краљевину Југославиjу, односно бомбардовањем Београда.

Покрете отпора чинили су Народноослободилачки партизански покрет и Равногорски четнички покрет. Партизанске одреде jе формирала и предводила Комунистичка партиjа Југославиjе (КПЈ) предвођена Јосипом Брозом Титом, а Равногорски четнички покрет чинили су монархисти, са Дражом Михаиловићем на челу.

Квислиншке формациjе у Југославиjи чиниле су усташе и домобрани, коjи су имали водећу улогу у геноциду коjи jе над стотинама хиљада Срба и десетинама хиљада Рома и Јевреjа извршен током Другог светског рата у Независноj држави Хрватскоj (НДХ), те Ханџар дивизиjа. НДХ jе била марионетска држава Сила осовине, основана 10. априла 1941. године на инициjативу Њемачке и Италиjе, а њом jе владао вођа усташког покрета, поглавник Анте Павелић.

Жртве

Процjењуjе се да броj страдалих људи у Другом свjетском рату износи нешто мање од 55 милиона, што га чини jедном од наjвећих свjетских катастрофа.

Нацистичке снаге биле су уплетене у разна злочиначка дjела током рата, укључуjући и системско убиjање 17 милиона цивила. Холокауст представља наjтамниjе поглавље 20. виjека и наjстрашниjи догађаj у људскоj историjи. Одговорност за холокауст се приписуjе ограниченом броjу људи, наjчешће самом Хитлеру и његовим наjближим сарадницима, али се наглашава да он не би био могућ да нацисти нису имали отворену или прећутну подршку. У холокаусту jе убиjено између 5,3 и шест милиона, односно трећина од укупног броjа Јевреjа и између 220.000 и 800.000 Рома. Са свим другим народима, укључуjући и велики броj Срба, броj жртава холокауста jе између 11 и 26 милиона..

Броj рањених био jе вишеструко већи, што, с обзиром на тадашњи броj становника планете Земље, Други свjетски рат чини наjкрвавиjим сукобом у историjи.

Рат jе довео до драматичних демографских промjена у многим диjеловима свиjета, а материjални губици били су огромни. Наjвидљивиjе промjене биле су оне коjе су се тицале државних граница.

Системско истребљење Јевреjа и Рома коjе jе покренула нацистичка Њемачка спроведено jе и у НДХ у чему jе интензивно учествовао усташки режим. У НДХ jе спровођено и системско уништење Срба, а броj убиjених никада ни jе прецизно утврђен, риjеч jе о више стотина хиљада људи, од коjих jе већина ликвидирана на наjсвирепиjе начине у Јасеновцу и другим логорима на подручjу НДХ, а велики броj испоручен jе нацистичкоj Њемачкоj на ликвидациjу.

Логораши и борци

Пуковник у пензиjи и jедини преживjели jасеновачки логораш-диjете из западне Славониjе Милан Басташић наглашава да jе 9. маj датум од великог значаjа за циjели свиjет, а посебно за српски народ, коjи jе био међу онима коjи су наjвише страдали.

–   Добро jе што се оваj дан ниjе заборавио, али свакако му се треба посветити више пажње, jер слободу на овим просторима, било под коjим заставама, дониjели су Срби, због чега ту велику антифашистичку побjеду сложно и у великоj мjери морамо да поштуjемо – нагласио jе Басташић.

Предсjедник Републичког одбора СУБНОР-а Благоjе Гаjић напомиње да jе 9. маjа  1945. године престала да се пролива крв jер jе фашистички окупатор “поражен до ногу” и да због тога никада не смиjе да буде заборављен.

– За слободу jе живот дало око 400.000 бораца НОБ-а, а било jе око 300.000 рањених. Храбри људи гинули су за слободу, коjу и дан-данас прослављамо – истакао jе Гаjић.

Предсjедник зворничког СУБНОР-а Раjко Остоjић прича да jе побjеда над фашизмом за њега и његове саборце те 1945. године значила слободу за народ на тлу циjеле тадашње Југославиjе.

– Борцима таj дан значи много, то jе побjеда савезничких снага над фашизмом, тада jе ослобођена наша земља од фашистичких снага и извоjевана jе слобода. Таj дан дочекали смо са радошћу и нећемо га заборавити док смо живи – рекао jе Остоjић.

Предсjедник СУБНОР-а у Градишци Танасиjе Гаковић наглашава да jе ова општина, нажалост, била jедна од водећих по броjу жртава у Другом свjетском рату на простору бивше Југославиjе.

– Из тадашњег градишког среза у народноослободилачку борбу кренуло jе 5.205 бораца, а  њих 1585 ниjе дочекало слободу – истиче Гаковић.

Предсjедник требињског СУБНОР-а Славко Шањевић с поносом истиче допринос коjи jе борби против фашизма дао оваj град.

– Само из Требиња jе било 12 народних хероjа, а животе за слободу дало jе око 1.780 бораца – истиче Шањевић.

Парада у Москви

Наjвећа парада поводом 9. маjа одржава се сваке године у Москви, са великим мимоходом више родова воjске и прелета авиjациjе.

На тоj се паради сваког пута покажу посљедња постигнућа руске технологиjе али и опрема из Другог свjетског рата.

На манифестациjи учествуjе око 14.000 воjника, а Црвеним тргом прођу тенкови, оклопни транспортери, покретне рампе за лансирање ракета, системи за плотунску паљбу… О кључноj улози данашње Русиjе у Другом свjетском рату свjедочи чињеница да jе 75 одсто нацистичких дивизиjа уништено на Источном фронту и да су више од двиjе трећине укупних жртава Другог свjетског рата били Руси.

Извор: ГЛАС СРПСКЕ




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top