„Ćirilica“ Beograd: Predstavljanje časopisa „Ljudi govore“

Desetogodišnjica časopisa za kulturu „Ljudi govore”, koji okuplja srpske autore koji žive i rade kako u Srbiji, tako i širom sveta – od Kanade do Australije

U prepunoj sali Srbskog kulturnog centra „Ćirilica“ u Beogradu (Skerlićeva 12) je obeležena desetogodišnjica časopisa za kulturu „Ljudi govore”, koji okuplja srpske autore koji žive i rade kako u Srbiji, tako i širom sveta – od Kanade do Australije.

Tom prilikom govorili su naši poznati i značajni intelektualci koji pišu za taj časopis: dr Radomir Baturan, urednik časopisa „Ljudi govore”, dr Aleksandar Petrović, redovni profesor kulturne antropologije na Filološkom fakultetu u Beogradu, dr Milo Lompar, redovni profesor Istorije književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, ikonopisac Mihailo Galović, a dr Luka Joksimović je gitarom i pesmom dodatno nadahnuo prisutne. Takođe, glumac Lepomir Ivković je pročitao esej dr Vladimira Dimitrijevića, koji je napisan za ovu priliku.

Dvadeset četvrtog aprila u Srbskom kulturnom centru „Ćirilica” obeležena desetogodišnjica izlaženja dvojezičnog lista „Ljudi govore”, koji se bavi lingvistikom, verom, kulturom i tradicijom srpskog naroda. Na tribini, koju je vodio pukovnik avijacije u penziji, Milorad Đošić, se najviše govorilo o odnosu ćirilice i latinice, u kontekstu za i protiv; kao i o tome kako međusobno, preko ovog časopisa, sarađuju srpski intelektualci koji žive u Srbiji sa našim umetnicima i naučnicima koji žive i rade širom sveta.

Najpre je glumac Lepomir Ivković pročitao pesmu „Molitva za Kosovo”, spomenuvši da u srpskom narodu treba probuditi nanovo svetosavaski duh, kao da je potrebno da se očuva jednoazbučnost našeg pisma da bi se na taj način sačuvao naš srpski identitet.

Potom je ikonopisac Mihailo Galović pričao o svom iskustvu života i rada u zapadnom svetu kao srpski pravoslavni umetnik koji živi u Australiji. U svom obraćanju prisutnim opisao je i kako zapadni čovek vidi i doživljava pravoslavnu ikonu.

Nakon toga dr Aleksandar Petrović govorio o odnosu ćirilice i latinice, kada je u pitanju savremena srpska kultura istakavši da je to ponekad kao borba između Davida i Golijata. On je, govoreći o časopisu „Ljudi govore”, podvukao da je toj medij koji ima globalni izgled i pristup (izlazi u Kanadi, a okuplja naše intelektualce rasejane po celom svetu), ali i da su „Ljudi govore” iznutra potpuno nacionalni, okrenuti jezgru problema koji se nas tiču i nisu rezultat nekog generatora privida.

Zatim je dr Milo Lompar govorio o tome kako se srpski intelektualci sreću, na raznim kulturnim događanjima u celom svetu i kako ti susrete imaju uticaj, u dodiru intelektualaca koji rade u Srbiji sa umetnicima i naučnicima koji žive i rade u rasejanju, na srpsku kulturu. On je, prepričavši jedan događaj koji se zbio u italijanskom restoranu u Torontu, na slikoviti način opisao kako ljudi, koji su potpuni stranci (u ovom slučaju Italijani i Srbi) preko svojih mitova međusobno komuniciraju pokušavajući da jedne druge čuju ako već ne mogu da se razumeju.

Umesto odsutnog dr Vladimira Dimitrijevića, glumac Lepomir Ivković je pročitao esej koji je napisan za ovu priliku u kojem se objašnjavalo o ulozi književnih časopisa za očuvanju srpskog identiteta, kao i o značaju časopisa „Ljudi govore” za srpsku kulturu, u vremenu kada se sve manje čita i kada navika čitanje knjiga gubi se kod velikog broja ljudi.

Na kraju predstavljanja časopisa „Ljudi govore” prisutnima se obratio dr Radomir Baturan, kao osnivač i urednik ovog lista, otkrivši kako je došao, pre deset godina, na ideju da pokrene i uređuje ovaj časopis. On je istakao da su etički i estetski kriterijum (jer bez etike nema estetike), kao kriterijum duhovnog jedinstva svih autora „Ljudi govore”, najvažnije odrednice ovog časopisa jer kako je sam podvukao „još antički mislioci i mudraci su govorili da nema naroda i države ako u tom narodu i toj državi nema duhovnog jedinstva zasnovanog na istini i lepoti.”

Tokom trajanja ove tribine dr Luka Joksimović je, uz pomoć gitare i svog prekrasnog glasa, srpskim i ruskim romansama dodatno nadahnuo prisutne.

(Srbin.info, 30. 4. 2018)

Izvor: Stanje stvari