Brvno u oku

Datum objave: subota, 28 maja, 2016
Veličina slova: A- A+

Franjo-Komarica-Banjalučki-biskup-x-740x355Ovog 14. maja poteže biskup banjalučki Franjo Komarica u Blajburg, da održi misu zadušnu za nosioce fašističke hrvatske uniforme, koji su pokušali oružjem da prokrče put bekstva od lične i kolektivne odgovornosti, za genocid počinjen nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH.

Kulminacija pojavnog oblika veličanja ustaštva dostigla je tolike razmere, da se na tlu suverene države Austrije pokušava organizovati kompletna službena ceremonija odavanja počasti zločincima, koji su posle službene kapitulacije odbili položiti oružje!

Nekoliko stotina ustaša zarobljeno je tokom borbe i odmah tu streljano, bez sudske presude.
Cinizam u njegovoj izjavi, da Blajburg poistoveti sa događanjima u Banja Luci tokom devedesetih godina prošlog veka, nije iznenađenje za poznavaoce modela nastupa RKC prvosveštenika u BiH još od održavanja Prvog katoličkog koncila u Zagrebu 1900 godine.

Nije ni slučajnost da je glavni referent tada bio Josip Stadler, Vrhbosanski nadbiskup, čiji je referat usvojen kao službena doktrina delanja, u tom delu tadašnje Austro-Ugarske monarhije.

Stara praksa katoličkog „nesećanja“ vidljivo provejava iz „reči ogorčenja“ prvosveštenika Komarice, koji se nije setio da je u vreme NDH, tadašnji ustaški čelnik u Banja Luci Viktor Gutić javno govorio o hrvatskoj metli i čišćenju Srba, slikovito koristeći stihove iz srpske narodne pesme, pred početak sistematskog zatiranja Srba!

Ne pominje biskup ni odluku vlade NDH da će Banja Luka postati buduća prestonica, kada Viktor Gutić završi svoj krvavi posao!

Selektivno zaboravni Komarica nije se setio ni katoličkog samostana na Petrićevcu, ni sveštenika Miroslava Filipovića-Majstorovića prozvanog „fra sotona“, za zločine koje svojom rukom počini nad nedužnim Srbima!

Iskrena namera za suživotom i prevazilaženje posledica mračne stvarnosti NDH, ponajbolje bi se iskazala posetom i molitvom u Drakulićima, za duše nevine srpske dece poklane u učionici, upravo od pastira RKC i njegove zločinačke družine!

Svoju hrišćansku samilost nije biskup Komarica pokazao obilazeći stratište jasenovačko Donju gradinu, da izmoli oproštaj za bestijalni zločin počinjen od vernika RKC, među kojima je i banjalučana bilo!

Nije se biskup nikako mogao setiti da je provokativno posvećenje austrijskog Nemca Ivana Mertz-a tokom posete rimskog pape, upravo na Petrićevcu, srpski narod dostojanstveno otrpeo, a pamti hrvatski genocid i saznanje da je taj Mertz osnovao „Veliko križarsko bratstvo“, čiji su članovi odmah po proglašenju NDH obukli ustaške uniforme, i dokazani se kao zločinci.

Nije se biskup setio ni Kozare, ni zločina u Potkozarju, ni plejade katoličkih sveštenika i fratara koji su na takav zločin poticali, u ime „crkve u Hrvata“! Biskup žali kako rođeni banjalučani tobož nemaju pravo na rodno mesto, ali zaboravlja da su upravo u organizaciji „crkve u Hrvata“ mnogi banjalučani prihvatili učešće u razmeni svojih kuća sa ugroženim Srbima u Zagrebu, grupišući se u mesnoj zajednici „Žitnjak“ gde su kuće nadomak centra grada, a vredne domaćice se takmičile uređujući svoja dvorišta, da liče na minijaturne cvetne izložbe.

Tim banjalučanima niko nije branio da menjaju svoje kuće za bolje, ali spiskove budućih „menjača“ u Zagrebu i ne samo u Zagrebu, sačinili su sveštenici RKC u dogovoru sa stranačkim prvacima HDZ, koji su brinuli o rasnoj čistoći!

Kao hrišćanin, biskup Komarica ne pominje nasilni progon Srba, koji su te kuće svojim trudom uz kredite i ušteđevine dizali, sređivali, sebe u njih utkali, a brutalno su isterani samo zato što su „trofazni“ (pogrdni naziv za pravoslavne vernike u Hrvatskoj) u„poviestnoj hrvatskoj zemlji“!

Kada čelnici HDZ i SDA u sarajevskoj „Skenderiji“ 91-ve, vezaše barjake u novi zajednički antisrpski čvor, nije biskup Komarica pozvao na suživot i toleranciju, kao prilježan pastir i uzoran hrišćanin.

Tokom celog krvavog građanskog rata u BiH, nije biskup osudio razaranje zajedničke države i ponovno ubijanje Srba samo zato što su pravoslavni, a žive upravo tu gde bi neki svoju prestonicu smestili, i to samo za izabrane (ali ne i pravoslavne)!

Nije biskup obišao nijedno razoreno srpsko naselje, ali jeste detaljno i pedantno zabeležio svaki eksces gnevnog Srbina, kome se zlo ponavlja po treći put, u jednom veku! O svim tim „krupnicama“ četničkim, pisao je biskup marljivo u Vatikan, pri tom živeći mirno, štićen od policije Republike Srpske koja ga pazi kao malo vode na dlanu, da delatnici UNPROFOR ne bi odmah slali tužbe generalnom sekretaru UN, za bezrazložni progon prvosveštenika RKC!

„Što je babi milo, to joj se i snilo“ – glasi srpska poslovica,te se eto tako posle dve i kusur decenije usnilo Komarici da je Blajburg osvanuo u Banja Luci, baš nekao u vreme kada se vidljivo vrše pripreme za službenu inauguraciju toga mita hrvatskoga. Još samo da na Petrićevcu i spomen obeležje projektuje, pomoć u izgradnji iz Vatikana priskrbi, pa eto nove uspešne destinacije za svekatolički turizam, po modelu Međugorja!

Vidljiva podrška gospodina Rajnera (tipično hrvatsko prezime!) koji već menja službeni protokol domaćina, iako je samo u poseti, nije pitanje principijelnog stava već bezobrazluka. Nije slučajnost što se Blajburg usni biskupu Komarici, nakon neuspelog pokušaja Soroš plaćenika da na ulici menjaju legalnu i legitimnu vlast u Republici Srpskoj.

Dal`slučajno usni sanak biskup Komarica posle posete Davutoglua, kom se topot besnih turskih atova u Banja Luci pričinio na svečanosti verskoj, gde nema mesta političkim izjavama i to još u gostima!

Možda se tokom zadušne mise na polju blajburškom, biskupu ukaza i priviđenje samoga Vilima Cecelje, te takve snove sniva u multietničkoj i multikonfesionalnoj Banja Luci, po povratku ?!

Novi krug satanizacije Srba već uveliko počinje da poprima vidljive konture, njegovi kreatori su poznati, izvođači uigrani, samo još da ih blagosovi biskup Komarica, pa da počnu neskrivene zajedničke pripreme za željeni „Tornado“ do Drine! Doduše, samo u snovima nestašnih sanjača to biva laka šetnja zemljom srpskom.

Cenu takve šetnje, u prošlom veku, carski šetači utvrdili su odmah na Ceru, a ustaški zločinci tek na Blajburgu, u ratnoj „konačnici“ (novohrvatski izraz za svršetak). Neophodno je stoga, da biskup Komarica poseti očnog lekara, da se stručno utvrdi stanje brvna u njegovom oku i posledične smetnje, zato i ne može da vidi istinu (sve i da to želi)!
_________________________________________________________________________
Napomena – Vilim Cecelja je RKC sveštenik koji je bio ispovednik Ante Pavelića. Članovi prve hrvatske fašističke vlade, pred njim su položili „svečanu prisegu“ (zakletva) u crkvi na Markovom trgu. Kao sveštenik u Austriji (posle 45.godine) u gradu Salcburgu (nedaleko od Blajburga), godinama je organizovao održavanje komemoracije za hrvatske fašističke zločince, čekajući vaskrs nezavisne hrvatske države.

Piše: Vladimir Frolov

Izvor: Srpska politika

Vezane vijesti:

Biskup Komarica: Banjaluka je za mene Blajburg

Puljićeva podrška Komarici-dodvoravanje političkom Sarajevu

Komarica Blajburški: Nisam htio da uvrijedim Srbe




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top