Борис Малагурски: Отпор неолиберализму данас није ствар идеологије, већ здравог разума

Нови филм Бориса Малагурског„Тежина ланаца 2” анализира коjи су домаћи и страни актери били кључни за економску деструкциjу наше земље

Ако се документарац „Тежина ланаца” Бориса Малагурског бавио разбиjањем Југославиjе по сценариjу Запада, и тиме како су нас странци завадили и уништили ратом, у „Тежини ланаца 2” анализира се коjи домаћи и страни актери су били кључни за економску деструкциjу наше земље.

Борис Малагурски

Светску премиjеру „Ланци 2” имали су у новембру у Јоханесбургу, где jе наjвише донациjа сакупљено за снимање овог документарца, а код нас ће прва проjекциjа бити 31. jануара у биоскопу „Академиjа 28” (Немањина 28), од 18 часова.

Малагурски, млади редитељ и продуцент познат по филмовима „Косово, можете ли да замислите”, „Београд”, филма о Брису Татону, и водитељ емисиjе „Револуциjа” (за коjу каже да jе управо укинута, наводно због лошег реjтинга), наглашава да се у новом остварењу пре свега бави концептом неолиберализма од његових почетака.

Од Фридриха фон Хаjака, Лудвига фон Мисеса, преко Милтона Фридмана и чикашке школе, преко свргавања Салвадора Аљендеа у Чилеу (Пиночеов воjни пуч 1973. године), па до дешавања у Британиjи са Маргарет Тачер, у Америци са Реганом, и вашингтонског консензуса.

– Отпор неолиберализму у данашње време више ниjе ствар идеологиjе, већ здравог разума. Филм отвара дебату о томе коjи економски модел би био повољниjи од овог коjи тренутно имамо – каже Борис Малагурски.

У филму jе интервjуисао Ноама Чомског, Оливера Стоуна, Маjкла Парентиjа, Карлу дел Понте, Даjану Џонстон, Сокоро Гомес, Јасмину Вуjић, Мирослава Лазанског, Вука Јеремића, Бранимира Брстину…

– Бивши директор ЦИА Џеjмс Вулзи у филму jе признао да су ЦИА и САД много пута грешили у прошлости, и да данас непрестано греше. Карла дел Понте ми jе рекла да УНМИК ниjе достављао потребне доказе о трговини органима на Косову, jер ОВК и НАТО, као савезници у рату, нису могли jедни против других да делаjу. Говорила jе о ослобађаjућоj пресуди хрватским генералима, коjа jе за њу била апсолутни шок, jер сматра да jе доказана кривица Готовине. На питање да ли jе то била политичка пресуда, смешкала се, и рекла: „Ви сте то рекли, али и jа морам да кажем да jесте.” Малагурски, додаjе да се у филму поjављуjе и Диjа Надер де ел Андари, отправница послова амбасаде Венецуеле у Београду, коjа прича како jе ова земља упела да се избори против ММФ-а, промени Устав коjи су сачиниле неолибералне елите шездесетих година 20. века, и побуном врати Чавеса на власт…

Наш саговорник примећуjе да се култ бунта код нас изгубио.

– Свака власт кроз историjу доносила jе одлуке у интересу народа само када jе била у страху од реакциjе грађана. У Францускоj, када власт донесе одлуку коjа се не свиђа народу, грађани и синдикати се организуjе и влада мора да повуче те своjе мере. Побуне успеваjу. Код нас људи тврде да ништа не може да се промени, и демонизуjе се сваки покушаj промене. Ако грађанима смета мера владе, њихова реакциjа jе: „Доле Влада!”, а не: „Хаjде да натерамо владу да нешто промени.”

Малагурски истиче да има много разjедињених групица коjе деле исте проблеме. Каже да геj парада привлачи пажњу, али не и штраjк радника. – Они jедни друге не препознаjу, а треба заjедно да буду у „Паради обесправљених”. Нисам видео Соњу Бисерко пред владом да се бори и за људска права отпуштених радника – примећуjе редитељ.

Интервjуисао jе и Јелену Милић, Соњу Бисерко, Борку Павићевић, а звао jе и Наташу Кандић. Када jоj jе поставио питање ко финансира Фонд за хуманитарно право, рекла jе: – Видите какви сте.

Хаjде, довиђења – и спустила слушалицу. Јелена Милић из Центра за евроатланске студиjе jе нагласила да оваj центар често оптужуjу да су НАТО плаћеници, што њоj смета, а онда jе набраjала финансиjере (Фонд браће Рокфелер, нпр), и поменула и НАТO.

Успешна, дугорочна решења Малагурски види у улагању у привреду и подизању индустриjе, а не уласку у ЕУ. Наводи пример Јужне Кореjе, и каже да jе ова земља ограничавала стране инвестициjе, а Финска од 1930–1980. свако предузеће са више од 20 одсто страног удела означавала jе за опасну компаниjу.

– Све богате државе радиле су супротно од онога што нама препоручуjу. Исланд се успешно изборио са кризом, национализовали су банке и опростили дугове грађанима. Неолиберализам захтева да се све приватизуjе, и да се држава не меша у економиjу. Против сам приватизациjе ЕПС-а и „Телекома”. Стиче се утисак да предузећа намерно губе новац да би се нашло оправдање за приватизациjу. У Паризу су дали приватницима водовод, а после га вратили у руке града. У Грчкоj су намерно секли паре железници, да би jе приватизовали. Зашто? Видимо да и поред „Теленора” као конкуренциjе, „Телеком” и даље прави профит – каже редитељ.

По његовом мишљењу, на глобалном плану Кина и земље Брикса ће преузимати примат, а империjа САД jе, каже, наjагресивниjа када jе у паду и убудуће неће моћи да извози своjе проблеме у друге државе.

– То се видело и са Сириjом, и око Украjине не иде им онако како замишљаjу. Можда jе прави тренутак да и ми лобирамо за своjе интересе.

Извор: НОВА СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО

Везане виjести:

„ТЕЖИНА ЛАНАЦА ДВА“ 22. И 23. ЈАНУАРА У БАЊАЛУЦИ …

ЗАШТО ЈЕ ЗАБРАЊЕНА ПРОЈЕКЦИЈА ФИЛМА „ТЕЖИНА ЛАНАЦА“