БОРИС ДЕЖУЛОВИЋ Мој Дилане, побратиме мио:

Трећа смjена хрватске страже
ниjе била у стању прочитати ни циjелу реченицу у коjоj jе осjетила своjу крв. Занимљиву расправу отворио jе Боб Дyлан у интервjуу Роллинг Стонеу,
колоквиjално успоредивши Хрвате с робовласницима и нацистима. Ако вашим венама тече
крв неког давног робовласника или припадника Ку Клуx Клана, Црнци то могу осjетити,
вели стари пjесник, баш као што Жидови могу осjетити нацистичку крв, и као што Срби
– даље ће он, на ужас Хрвата – могу осjетити хрватску, пише Борис Дежуловић за Слободну
Далмациjу.

Осовила се, дакако, ноћна дежурна смjена балканске патриотске
страже на стражње ноге: Срби одмах унаприjедили Дyлана у Гарашанyна, а Хрвати своjим
истанчаним осjећаjем за правду и истину непогрешиво устврдили како jе такво генерализирање
типично за подмукле, покварене Жидове, оптуживши подмуклог, поквареног Жидова Боба
Дyлана како се разбацуjе стереотипима српске пропаганде, иако о хрватскоj повиjести
не зна ништа.

Наругала се трећа смjена хрватске страже Бобу Дyлану, коjи ниjедну
књигу о хрватскоj повиjести ниjе прочитао, а сама ниjе била у стању прочитати ни
неколико страница његова интервjуа, па чак нити циjелу реченицу у коjоj jе осjетила
своjу крв.

Да су се, супротно бољим обичаjима хрватске интелигенциjе, потрудили
прочитати барем питање, ако већ не и циjели одговор, видjели би да новинара из неког
разлога – колико год то Србима и Хрватима било невjероjатно – уопће нису занимали
они, већ га jе из неког разлога више занимало може ли славни кантаутор данашње Сjедињене
Државе упсоредити с онима отприjе Грађанског рата. И да jе амерички пjесник – мимогред
буди речено, своjевољни кршћанин – врло небираним риjечима говорио о своjоj, дакле
сjедињеноj америчкоj домовини, земљи траjно сjебаноj повиjесном хипотеком расизма.

„Сjедињене Државе су уништене ропством. Само jе о томе риjеч.
Ова jе земља сjебана због боjе коже“, каже Дyлан непосредно приjе спорних риjечи
о Хрватима и Србима. „Црнци знаjу да неки биjелци нису хтjели одустати од робовласништва,
и да би, да се те биjелце пита, и данас били под њиховом чизмом.“

Да jе у сљедећоj реченици умjесто Хрвата и Срба изабрао Тутуе
и Хутсиjе, порука о хисториjскоj несрећи била би у милиметар иста, али ми jе никад
не бисмо чули. Порука би остала jеднака и да jе обрнуо Хрвате и Србе, али тада би
реченице о поквареним Жидовима излазиле у српскоj штампи, а Хрвати би га прогласили
блаженим и саградили му некакву згодну цркву.

Ниjе, међутим, Дyлан рекао да Хрвати могу осjетити српску крв,
већ Срби хрватску, ниjе рекао ни да Срби могу осjетити усташку крв, него баш хрватску,
ниjе споменуо неке Хрвате, већ Хрвате као такве – укратко, Дyлан jе Хрвате генерално
означио као хисториjске крвнике, парадигму злочина, и џабе нам сад кондиционали.
Да jе баба мушко, звала би се Душко, а да jе Душко Хрват, био би жив. Умjесто расправе
о томе шта би баба била кад би била мушко, ваља нам се стога у расправи бавити оним
што баба данас jест. Има и о томе згодна прича.

Истог четвртка кад су тисак и штампа прениjели Дyланов стих о
Хрватима и Србима, америчко-хрватско-жидовски продуцент Бранко Лустиг и Фестивал
жидовског филма, у склопу своjих традиционалних Едукациjских jутара, у книнском
су Дому Хрватске воjске за ученике завршних разреда основних школа организирали
предавање о холокаусту, уз проjекциjу документарног филма Посљедњи лет Петра Гинза,
истините приче о талентираном жидовском дjечаку из Прага што jе скончао у плинским
коморама Аусцхwитза.

Од три стотине и педесет ученика седмих и осмих разреда книнских
основних школа, на предавање и проjекциjу филма дошао jе точно – ниjедан.

Ниjе дакле на проjекциjу филма о нацистичким злочинима дошао мали
броj книнских пушкошколаца, или занемарива неколицина њих, нису проjекциjу боjкотирали
само неки кнински ученици, или добра већина њих, него баш сви, до посљедњег. Ниjе
дошло свега пар наставника и родитеља, или само равнатељ jедне школе, или неки залутали
знатижељник, него ниjедан jедини, баш нитко. Ниjедан ученик, ниjедан родитељ, ниjедан
наставник, ниjедан равнатељ школе, ниjедан грађанин, ниjедан случаjни пролазник.
Нитко.

Што нам говори та чињеница? Можемо ли, само из чињенице да jе
од три стотине и педесет книнских четрнаестогодишњака проjекциjу филма о њиховом
вршњаку у концентрациjском логору боjкотирало њих свих тристо педесет, колоквиjално
закључити како генерално све книнске седмаше и осмаше не занима прича о њиховом
вршњаку убиjеном само зато што jе био Жидов? Можемо ли, само из чињенице да на проjекциjу
филма ниjе дошао ниjедан кнински наставник, равнатељ и родитељ, колоквиjално закључити
како генерално ниjедног книнског наставника, равнатеља и родитеља не занима нити
истина о холокаусту, нити да им дjеца науче нешто о томе?

Можемо ли, само из чињенице да су неки од книнских родитеља, а
вjероjатно и понеко од њихове дjеце, четвртак – умjесто на проjекциjи филма – провели
на интернетским форумима, псуjући Бобу Дyлану маjку жидовску, колоквиjално закључити
како, да парафразирам пjесника, „кнински Хрвати не желе одустати од Независне државе
Хрватске“? Можемо ли, на примjер, само из чињенице да су Хрвати у четвртак, умjесто
книнског скандала с Хрватима и Жидовима, коментирали Дyланову изjаву о Хрватима
и Србима, колоквиjално закључити како би, „да се њих пита, Жидови и Срби и данас
били депортирани у Јасеновац и Аусцхwитз“?

Можемо ли, само из чињенице да jе боjкот филма о малом Жидову
Петру Гинзууслиjедио дан након што jе на проjекциjи у Задру Бранко Лустиг jедноj
дjевоjчици одговорио како након Аусцхwитза не вjеруjе у Бога, закључити да су филм
боjкотирали католици, усташе, или само Хрвати?

Можемо ли, наjзад, из свега закључити да jе Хрватска уништена
нацишовинизмом, и да jе само о томе риjеч? Да jе ова земља сjебана због крвних зрнаца?

Што од тога можемо закључити колоквиjално, што математички, а
што не можемо никако другачиjе?

Извор: ЈУТАРЊИ

Везане виjести:

Хрватска: Забрањен Боб Дилан – Jadovno 1941.

Боб Дилан: Срби могу да нањуше Хрвате!