Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Београдски сајам био језив логор смрти

Датум објаве: петак, 14 марта, 2014
Објављено у Остала стратишта
Величина слова: A- A+

Концентрациони логор на Старом саjму био jе jедан од ретких коjе су нацисти сместили у срце jедног града. На овом месту усмрћено 6.320 Јевреjа, а затим и више од 10.000 жртава других нациjа међу коjима су наjброjниjи били Срби

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/stratista/sajmiste1.jpg

АУТОРИ Београдског саjма отвореног 1937. године нису ни слутили да ће оваj симбол градског и државног просперитета само четири године по отварању бити jезив логор смрти. Долазак нациста донео jе и неколико мучних година чиjе последице су остале до данас тешки ожиљци на лицу града. О безобзирности окупатора довољно говори податак да су концентрационе логоре у Европи правили далеко од очиjу jавности, док су у Београду то урадили у срцу града.

Истина, логор на Старом саjмишту налазио се на териториjи тадашње НДХ, али су Немци имали све ингеренциjе на овом простору.

Првобитно, план jе био да убиjање толиког броjа људи буде обављено ипак далеко од престонице, у Засавици, али су поплаве обуставиле оваj прљави посао, па су Немци ипак решили да искористе већ постоjеће павиљоне Београдског саjма.

Прво Јевреjи…

– Иако су били делимично оштећени у Априлском рату, уз мање поправке павиљони Београдског саjма са своjих 14.029 квадратних метара површине могли су да послуже за интернирање више хиљада особа – каже др Милан Кољанин из Института за савремену историjу. – Од 8. децембра 1941. године почело jе интернирање свих преосталих Јевреjа из окупиране Србиjе.

Логор jе имао службено име „Јевреjски логор Земун“, (Јуденлагер Семлин) а његова команда била jе директно подређена немачкоj полициjи (Гестапу) у Србиjи, иако се логор налазио на териториjи Независне државе Хрватске.

На почетку у логор jе интернирано 6.400 Јевреjа и око 600 Рома, већином жена и деце. Према информациjама др Кољанина, овим местом су, одмах по оснивању руководили командант, потпоручник „Ес-Ес“ Хеберт Андорфер и наредник исте jединице Едгар Ентге.

– Према моjим истраживањима и подацима коjе сам прикупио, обоjица су била из нижег средњег немачког слоjа, и, без сумње, поуздани извршиоци наређења. Енге, jе, уз то, учествовао у многоброjним стрељањима у Јаjинцима, а у београдском Гестапу био jе познат под надимком Џелат.

Погром jе почео тако што су Немци 8. децембра позвали све београдске Јевреjе да се добровољно приjаве испред Јевреjске полициjе. Потом су их камионима транспортовали у павиљоне. Према подацима нашег саговорника, структура заточеника, 6. фебруара 1942. године, била jе следећа: 76 одоjчади, 1.136 деце млађе од 16 година и 4.442 особе стариjе од 16 година. 

 „ФОРМАЛНОСТ“ – Организационо гледано, Немци су морали да испуне jедну „формалност“ коjа ниjе могла да буде доведена у питање. Била им jе потребна сагласност Загреба, jер jе простор око Саjмишта од 10. октобра 1941. године и формално припадао НДХ. Та погодба била jе ипак условљена захтевом да логор чуваjу Немци и да се снабдевање обавља са српске, а не са хрватске териториjе.

ДУШЕГУПКА – Камион у коjем су ликвидирани осуђеници прво jе урађен у сериjи од шест возила, капацитета по 50 жртава, да би од 1942. године почело коришћење већих и усавршених „модела“. То jе био петотонски камион са сандучастом каросериjом, високом 1,7 и дугом 5,8 метара, коjа се херметички затварала. Ово возило jе „патенирано“ по налогу раjхсфирефа Хаjнриха Химлера коjем jе позлило приликом стрељања великог броjа људи у околини Минска. Да би егзекуторима олакшао оваj сурови посао, дао jе налог да буде осмишљен начин ликвидациjе коjи би био лакши његовим воjницима.

Одлука да сви Јевреjи у Србиjи буду уништени очигледно jе донета у средишту немачке Полициjско-безбедносне службе (РСХА) у Берлину. Према подацима др Кољанина, одређено jе да се таj задатак изврши jедним релативно новим, али разрађеним и провереним поступком за убиjање већег броjа људи. То jе била jедна од наjмонструозниjих справа „маштовитог“ човечанства, камион „заурер“, покретна гасна комора, коjи jе стигао овде са двоjицом посебно обучених „есесоваца“, подофицирима Гецом и Маjером.

Београђани су назвали оваj камион „душегупка“, а то jе било возило са херметички затвореним товарним делом где су били смештени осуђеници.

Како бележи Кољанин, од почетка априла до 10. маjа 1942. године нацисти су приступили „решавању jевреjског питања“ тако што су затворенике са Саjмишта гурали у безумни транспорт камионом где би их укрцавали у логору, а угушене односили у већ припремљене гробнице у Јаjинцима. Када би извезао камион из логора и преко моста прешао Саву, возач би преусмерио издувну грану мотора ка унутрашњем делу херметички затвореног товарног простора у коjем су се налазили затвореници.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/stratista/sajmiste2.jpg

Иста судбина затекла jе и оне коjи су се нашли у Јевреjскоj болници у Београду. Та егзекуциjа се одиграла на почетку помора, од 19. до 22. марта 1942. године. Првог дана jе у болници било између 700 и 800 Јевреjа, коjи су поубиjани, а у камиону се нашло и особље болнице.

Према подацима до коjих су стручњаци могли да дођу, броj jевреjских жртава на Старом саjмишту, у оквиру Јевреjског логора Земун, док „душегупка“ ниjе напустила Београд износио jе 6.320 људи. Нажалост, тиме ниjе окончана масовна ликвидациjа на Старом саjмишту.

…Затим Срби и остали

ПоЧетком маjа 1942. године, док jе акциjа уништења jевреjских затвореника била при краjу, логор на Саjмишту добио jе ново име, и нову функциjу. Од тада се звао Прихватни логор Земун.

– Од 4. маjа стижу заточеници предвиђени за присилни рад у логоре у Трећем раjху – каже др Кољанин. – Прихватни логор Земун ускоро jе постао централни немачки логор на простору Југославиjе. Они су потицали са териториjе окупиране Србиjе и НДХ. У њоj су немачке трупе, уз помоћ хрватских, изводиле воjне операциjе све већег обима против нараслих снага Народноослободилачке воjске Југославиjе. У логор су довођени заробљени партизани, припадници Југословенске воjске у отаџбини (четници), као и сви други потенциjални противници окупатора. Већина заточеника били су „криви“ што су воjне операциjе захватиле њихова подручjа, и што су били српске националности. Током 1942. године део затвореника био jе довођен из хрватских концентрационих логора у Јасеновцу и Староj Градишки.

Само током 1942. године у овом логору умире нових 4.263 заточеника. Зато су у марту 1943. године злочиначке власти решење пронашле у покопу на Бежаниjскоj коси, у Белановића рупи на Бежаниjском гробљу. Хиљаде људи jе на прелазу из 1944. у 1945. годину откопано са овог места.

Затим се одиграла jош jедна трагедиjа коjа jе погодила несрећнике коjи су се нашли заточени на овом месту, а то jе било савезничко бомбардовање 1944. године. После тога, 17. маjа исте године логор jе предат на управљање хрватскоj полициjи. Како каже др Кољанин, нових заточеника било jе мање, а они су одмах упућивани даље, ка Немачкоj.

– У другоj половини jула 1944. године логор jе коначно распуштен. Према сачуваним изворима, у Прихватни логор Земун доведено jе укупно 31.972 затвореника оба пола, свих узраста, углавном Срба, али и Јевреjа, Хрвата, Муслимана, Грка, Албанаца и других. У логору, или непосредно после одвођења из њега живот jе изгубило укупно 10.636 заточеника.

Ако овом броjу додамо несрећне Јевреjе са почетка ове приче, ниjе тешко разумети какво стратиште Београд има на своjоj левоj, савскоj обали.

НАЈДУБЉА ЖИВОТНА ТРАГЕДИЈА

Док су немачки окупатори спроводили идеjу о коначном разрешењу jевреjског питања, на Старом саjму су се одигравали потпуно нестварна зверства. Нацисти су чак забрањивали Јевреjима да опрани веш суше пред њиховим очима „jер их jе вређао поглед на jевреjско рубље“.

Записи Хилде Доjч су наjпотресниjи: „Свим филозофирањима jе краj на жичаноj огради и реалност какву ви ван ње не можете ни издалека да замислите, jер бисте и ви од бола урликали – пружа се у потпуности. Та реалност jе ненадмашна, а наша беда огромна. Све фразе о jачини дуга падаjу пред сузама од глади и зиме, све наде о скором изласку се губе пред jедноличном перспективом пасивног бивствовања коjе ни по чему не личи на живот. То ниjе ни ирониjа живота. То jе његова наjдубља трагедиjа“.

ЗАТВОРСКА БОЛНИЦА

Према систему коjи су усталили у осталим концентрационим логорима, нацисти су одредили правила понашања. Тако су основали управу логора, коjу су чинили заточени Јевреjи, и коjи су им били одговорни. Важну улогу имала jе логорска болница, смештена у павиљону Задужбине Николе Спасића, а у њоj jе радио др Моша Алкалаj. Ретки документи о животу и мукама коjе су jевреjски заточеници тамо доживели остали су у писмима Хилде Доjч, медицинске сестре коjа се сама приjавила и међу првима дошла на Саjмиште.

Међу монструозним подацима везаним за ово место jесте и чињеница да су претежан броj затвореника чинила деца, малолетници и жене.

Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ

 

Везане виjести:

До сада непозната фотографиjа Старог саjмишта – Jadovno 1941.

Злоупотреба Старог саjмишта на Октобарском салону – Jadovnо 1941.

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top