Amnesty International: Umjesto da zatvore ratne zločince, hrvatske vlasti se bune zbog presude Gotovini!

Datum objave: četvrtak, 24 maja, 2012
Objavljeno u Ostalo
Veličina slova: A- A+

amnesty international.jpg

HRVATSKA i dalje nije procesuirala svoje ratne zločince. Štaviše, umesto toga su se ključne političke ličnosti obrušile na presude međunarodnih sudova, stoji u izvještaju Amnesti Internationala (AI) za 2011. godinu.

[gt] Statistički izvještaj Amnesti Internationala

Napredak u procesuiranju ratnih zločina počinjenih od 1991. do 1995. godine bio je vrlo spor, navodi AI. Predsednik Ivo Josipović i sudske vlasti uložili su određeni napor da se riješe pitanja iz ratne prošlosti. No, vlada Jadranke Kosor nije preduzela odgovarajuće korake.

Ljudska prava u Hrvatskoj ne poštuju se ni na drugim nivoima, poručuje AI. Kao primer navodi se učestala diskriminacija Roma, hrvatskih Srba, te homoseksualnih, biseksualnih i transrodnih osoba. Kao primer takve diskriminacije posebno se ističe prošlogodišnja Povorka ponosa u Splitu, koja je morala biti prekinuta jer su desničarski ekstremisti napali LGBT aktiviste.

Mirko Norac na slobodi, a ko je ubio Milana Levara?

Jedini napredak u procesuiranju ratnih zločina ogleda se kroz pokretanje specijalizovanih sudova u Osijeku, Rijeci i Splitu, te izradu planova za sprovođenje Strategije za istraživanje i procesuiranje ratnih zločina od strane DORH-a. No, tokom godine izrečeno je tek pet konačnih presuda, dok je oko 370 istraga bilo u toku, a oko 540 slučajeva bilo je u predistražnoj fazi.

AI posebno ističe da nije sprovedena adekvatna istraga ubistva Milana Levara. Istovremeno podsećaju da je Mirko Norac, kojeg je Levar prozvao zbog ubistava hrvatskih Srba u Lici, pušten na slobodu nakon što je odslužio dve trećine zatvorske kazne u trajanju od 15 godina.

Uloga Šeksa i Domazeta Loše mora se istražiti

Pozitivnima se ocenjuje pokretanje procesa protiv Đure Brodarca, koji je umro u pritvoru, i Tomislava Merčepa. No, zbog optužbi za ratne zločine i dalje moraju odgovarati Vladimir Šeks i Davor Domazet Lošo, ističe AI. Iz AI-ja podsećaju da se navodi protiv Šeksa temelje na informacijama iz postupka protiv Branimira Glavaša, dok su se u postupcima protiv Norca i Rahima Ademija pojavili dokazi koji inkriminišu Domazeta Lošu.

Velike zamerke AI ima i na zakon kojeg je prošle godine izglasala HDZ-ova vlada, a prema kojem hrvatsko pravosuđe nije dužno da reaguje na optužnice za ratne zločine podignute u Srbiji protiv hrvatskih državljana. Ovim zakonom je prekršena međunarodna obaveza RH da sarađuje sa Srbijom. Zakon bi, upozorava AI, mogao rezultirati nekažnjivošću za zločine prema međunarodnom pravu počinjene od strane hrvatskih građana.

Izvještaj AI za Srbiju: Rasizam i diskriminacija ogromni problemi

U izveštaju za Srbiju, vlada koju je vodio Boris Tadić dobila je pohvale zbog hapšenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića, te njihovog izručenja Haškom sudu. No, ističe se da nije zabeležen napredak u identifikaciji novih masovnih grobnica u Srbiji.

Takođe, kao veliki problem i dalje se ističe pozicija Kosova, odnosno relacije između dve zemlje. Opasnost za ljudska prava u Srbiji predstavljaju i često nasilni policijski službenici, kao i rasistički nastrojene grupe fudbalskih navijača. Sumnja se da su upravo navijači zapalili romsko naselje u Zvečanskoj ulici u Beogradu, nakon čega je 120 Roma postalo beskućnicima.

U Srbiji se često beleži i diskriminacija protiv bošnjačke i albanske manjine. Takođe, govor mržnje protiv LGBT populacije pojavljuje se čak iu medijima, zbog čega je Viši sud protiv lista Press doneo presudu zbog polne diskriminacije. Iz istog je razloga osuđen i zastupnik Dragan Marković Palma.

Zbog pretnji desničarskih udruženja vlada Srbije bila je prisiljena da otkaže beogradsku Povorku ponosa. Zaključili su da ne mogu garantovati bezbednost učesnicima povorke. Nakon toga nastavljeni su homofobni napadi, pa je u Beogradu jedna lezbejska izbodena nožem, dok je jedan homoseksualac ​​pretučen u Novom Sadu.

Izvještaj AI za BiH: Romi se ne mogu kandidovati na izborima

U Bosni i Hercegovini je, tvrdi AI, uočen porast nacionalističke i separatističke retorike. Takva je retorika, tokom 15 meseci koliko je trebalo da se formira vlast, oslabila državne institucije, uključujući i pravosuđe. Sudski progon za zločine prema međunarodnom pravu je nastavljen, ali napredak je bio spor. Civilne žrtve rata i dalje nemaju pristup pravdi i reparacijama.

Među ključne probleme u BiH spadaju i prava žena. Mnoge žene koje su preživele ratne zločine seksualnog nasilja tako i dalje čekaju pravdu. Od 2005. godine izrečena je samo 21 presuda, a istraga za stotinjak slučajeva je u toku.

Romska manjina diskriminisana je i u BiH. Štaviše, Romi se u BiH ne mogu kandidovati na izborima u državne institucije, zato što ne pripadaju ni jednoj od tri glavne etničke grupe. To pravo je ograničeno samo na Bošnjake, Srbe i Hrvate. Iako je Evropski sud za ljudska prava još 2009. naložio vlastima u BiH izmene ovaj zakon, to i dalje nije učinjeno.

Evropska komisija je u svom Izveštaju o napretku za 2011. godinu izvestila o široko rasprostranjenoj diskriminaciji lezbejki, gejeva, biseksualnih i transrodnih osoba (LGBT), o pretnjama i uznemiravanju LGBT aktivista te o govoru mržnje i netolerancije prema toj zajednici od strane medija i političara. Do konca 2011. godine nije bilo napretka po ovom pitanju.
Piše: Petar Vidov
Amnesti International:

Umesto da zatvore ratne zločince, hrvatske vlasti se bune zbog presude Gotovini!

HRVATSKA i dalje nije procesuirala svoje ratne zločince. Štaviše, umesto toga su se ključne političke ličnosti obrušile na presude međunarodnih sudova, stoji u izvještaju Amnesti Internationala (AI) za 2011. godinu.

[gt] Statistički izvještaj Amnesti Internationala

Napredak u procesuiranju ratnih zločina počinjenih od 1991. do 1995. godine bio je vrlo spor, navodi AI. Predsednik Ivo Josipović i sudske vlasti uložili su određeni napor da se riješe pitanja iz ratne prošlosti. No, vlada Jadranke Kosor nije preduzela odgovarajuće korake.

Ljudska prava u Hrvatskoj ne poštuju se ni na drugim nivoima, poručuje AI. Kao primer navodi se učestala diskriminacija Roma, hrvatskih Srba, te homoseksualnih, biseksualnih i transrodnih osoba. Kao primer takve diskriminacije posebno se ističe prošlogodišnja Povorka ponosa u Splitu, koja je morala biti prekinuta jer su desničarski ekstremisti napali LGBT aktiviste.

Mirko Norac na slobodi, a ko je ubio Milana Levara?

Jedini napredak u procesuiranju ratnih zločina ogleda se kroz pokretanje specijalizovanih sudova u Osijeku, Rijeci i Splitu, te izradu planova za sprovođenje Strategije za istraživanje i procesuiranje ratnih zločina od strane DORH-a. No, tokom godine izrečeno je tek pet konačnih presuda, dok je oko 370 istraga bilo u toku, a oko 540 slučajeva bilo je u predistražnoj fazi.

AI posebno ističe da nije sprovedena adekvatna istraga ubistva Milana Levara. Istovremeno podsećaju da je Mirko Norac, kojeg je Levar prozvao zbog ubistava hrvatskih Srba u Lici, pušten na slobodu nakon što je odslužio dve trećine zatvorske kazne u trajanju od 15 godina.

Uloga Šeksa i Domazeta Loše mora se istražiti

Pozitivnima se ocenjuje pokretanje procesa protiv Đure Brodarca, koji je umro u pritvoru, i Tomislava Merčepa. No, zbog optužbi za ratne zločine i dalje moraju odgovarati Vladimir Šeks i Davor Domazet Lošo, ističe AI. Iz AI-ja podsećaju da se navodi protiv Šeksa temelje na informacijama iz postupka protiv Branimira Glavaša, dok su se u postupcima protiv Norca i Rahima Ademija pojavili dokazi koji inkriminišu Domazeta Lošu.

Velike zamerke AI ima i na zakon kojeg je prošle godine izglasala HDZ-ova vlada, a prema kojem hrvatsko pravosuđe nije dužno da reaguje na optužnice za ratne zločine podignute u Srbiji protiv hrvatskih državljana. Ovim zakonom je prekršena međunarodna obaveza RH da sarađuje sa Srbijom. Zakon bi, upozorava AI, mogao rezultirati nekažnjivošću za zločine prema međunarodnom pravu počinjene od strane hrvatskih građana.

Izvještaj AI za Srbiju: Rasizam i diskriminacija ogromni problemi

U izveštaju za Srbiju, vlada koju je vodio Boris Tadić dobila je pohvale zbog hapšenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića, te njihovog izručenja Haškom sudu. No, ističe se da nije zabeležen napredak u identifikaciji novih masovnih grobnica u Srbiji.

Takođe, kao veliki problem i dalje se ističe pozicija Kosova, odnosno relacije između dve zemlje. Opasnost za ljudska prava u Srbiji predstavljaju i često nasilni policijski službenici, kao i rasistički nastrojene grupe fudbalskih navijača. Sumnja se da su upravo navijači zapalili romsko naselje u Zvečanskoj ulici u Beogradu, nakon čega je 120 Roma postalo beskućnicima.

U Srbiji se često beleži i diskriminacija protiv bošnjačke i albanske manjine. Takođe, govor mržnje protiv LGBT populacije pojavljuje se čak iu medijima, zbog čega je Viši sud protiv lista Press doneo presudu zbog polne diskriminacije. Iz istog je razloga osuđen i zastupnik Dragan Marković Palma.

Zbog pretnji desničarskih udruženja vlada Srbije bila je prisiljena da otkaže beogradsku Povorku ponosa. Zaključili su da ne mogu garantovati bezbednost učesnicima povorke. Nakon toga nastavljeni su homofobni napadi, pa je u Beogradu jedna lezbejska izbodena nožem, dok je jedan homoseksualac ​​pretučen u Novom Sadu.

Izvještaj AI za BiH: Romi se ne mogu kandidovati na izborima

U Bosni i Hercegovini je, tvrdi AI, uočen porast nacionalističke i separatističke retorike. Takva je retorika, tokom 15 meseci koliko je trebalo da se formira vlast, oslabila državne institucije, uključujući i pravosuđe. Sudski progon za zločine prema međunarodnom pravu je nastavljen, ali napredak je bio spor. Civilne žrtve rata i dalje nemaju pristup pravdi i reparacijama.

Među ključne probleme u BiH spadaju i prava žena. Mnoge žene koje su preživele ratne zločine seksualnog nasilja tako i dalje čekaju pravdu. Od 2005. godine izrečena je samo 21 presuda, a istraga za stotinjak slučajeva je u toku.

Romska manjina diskriminisana je i u BiH. Štaviše, Romi se u BiH ne mogu kandidovati na izborima u državne institucije, zato što ne pripadaju ni jednoj od tri glavne etničke grupe. To pravo je ograničeno samo na Bošnjake, Srbe i Hrvate. Iako je Evropski sud za ljudska prava još 2009. naložio vlastima u BiH izmene ovaj zakon, to i dalje nije učinjeno.

Evropska komisija je u svom Izveštaju o napretku za 2011. godinu izvestila o široko rasprostranjenoj diskriminaciji lezbejki, gejeva, biseksualnih i transrodnih osoba (LGBT), o pretnjama i uznemiravanju LGBT aktivista te o govoru mržnje i netolerancije prema toj zajednici od strane medija i političara. Do konca 2011. godine nije bilo napretka po ovom pitanju.
Piše: Petar Vidov

 

Izvor: index




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top